Nakon što se ispostavilo da u Evropi redakcijski budžet i istraživačko novinarstvo nisu u direktnoj vezi, pitanje: "Zašto ovde nema istraživačkog novinarstva" lišeno je prvog, jedinog i večnog odgovora: "Zato što nema para". Zbog čega ga onda nema? U odgovoru na to pitanje leži klica njegovog mogućeg razvitka i putokaz ka povratku digniteta profesije.
Neki ga nazivaju audiobloggingom, neki smatraju da je u pitanju još jedan gerila medij, ali većina se slaže da bi podcasting mogao vrlo lako predstavljati budućnost radija. “Radio ponovo rođen” ili “Nova generacija radija” (www.apple.com), samo su neki od slogana kojima se podcasting danas reklamira.
Ovog leta dobili smo (dez)informaciju da je eksploziv korišćen u napadima na London u julu kupljen u Beogradu; da je Slobodan Milošević sa Haškim tribunalom postigao nagodbu da buduću kaznu od dvadeset godina odleži u Rusiji; da Ratko Mladić od srpskih vlasti traži pet miliona dolara da se preda; da britanski tajni agenti dele silne pare jatacima Radovana Karadžića da kažu gde se on skriva, a oni samo što ga nisu odali.
Posle brojnih polemika i višemesečnih negodovanja, kako domaćih novinara i udruženja, tako i medijskih organizacija iz sveta, nedavno usvojen Krivični zakonik isključio je mogućnost da se zbog krivičnih dela uvrede i klevete ide u zatvor.
Tražiti i uspješno naći ljude širom svijeta spada među najvažnije zadatke istraživačkog novinara u eri globalizma u kojoj živimo. Naći i stupiti u kontakt sa takvom osobom, što je moguće prije, izuzetno je važno za praćenje priče.
