Da li je odgovornost novinara i da otkrivaju rešenja društvenih problema i izveštavaju o njima? Debata oko ovog novog pristupa novinarstvu otvara etička pitanja.
Prepoznajući da postoje četiri ključna dijela novinarskih priča, autor otkriva da novinari obično koriste samo jedan od njih, iako su preostala tri možda još važnija.
Donosimo prvi tekst iz “Priručnika za reportere” napisanog u skladu sa novinarskim principima cijenjene novinske agencije Reuters, baziranim na iskustvu iz 150-godišnje istorije agencije.
Prema anketi Associated Press-a, pobjeda Baracka Obame na američkim
predsjedničkim izborima nalazi se na vrhu liste najvećih medijskih
priča ove godine.
Novinari štampanih medija često optužuju kolege sa televizije za puko prenošenje lako dostupnih informacija i nepismenost, dok sebi pripisuju temeljitost i pismenost. Da li je baš tako?
Ne isključi mobilni telefon. Ne zaboravi dogovor sa urednikom. Ne zaboravi »pet pitanja«. Ne budi »goloruk«. Ne pretpostavi da svi znaju što i ti. Ne hvali samoga sebe... I druge uredničke zapovesti ubogom početniku koji piše vesti.
Vest je suštinski najvažnija novinska forma, kojoj je u balkanskim medijima dopušteno da zakržlja, ali se i dalje postavlja kao zahtev pred svakog početnika ili iskusnog profesionalca. Ovo je uputstvo za početnike: šta je vest, kako se piše i zašto se piše na taj način, sa konkretnim primerom neuspeha pet srpskih medija da izađu na kraj sa veoma interesantnim agencijskim informacijama.
Dramaturgija radijske vesti počiva na ređanju činjenica koje imaju odgovor za slušaoca koji vam s namerom “dolazi na talas”, ali su dovoljno informativne i za “slušaoca opšte prakse”.
Vaša publika ima samo jednu priliku da čuje i razumije ono što pišete/govorite, zato to napišite/recite jednostavno, jasno i logično. Dok sluša radio vaš slušatelj pravi večeru, hrani mačku, vozi auto, ili nešto slično. Trebate zgrabiti slušateljevu pažnju.
