Studenti iz Srbije za Mediacentar poručuju da budućnost medija može biti samo budućnost slobodnih medija

Foto: Screenshot/Protesti studenata

Studentske blokade i protesti u Srbiji otvorili su pitanja razumevanja, poverenja i budućnosti medija.

Na najmanje 58 državnih fakulteta u Srbiji, najmanje jednom privatnom fakultetu i najmanje jednoj visokoj školi, ovog decembra nema nastave niti ispitnog roka. Reč „najmanje“ ponavlja se triput, jer broj fakulteta koji su u blokadi menja se iz dana u dan i to samo tako što se povećava.

Sve je počelo kada su 22. novembra studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) na Novom Beogradu izašli na bulevar pred zgradom fakulteta kako bi blokiranjem ulice i petnaestominutnim ćutanjem odali počast žrtvama stradalim u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Na njih je fizički nasrnulo nekoliko „slučajnih prolaznika“ za koje će se već istog dana ispostaviti da su aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke, među njima i član veća Opštine Novi Beograd Milija Koldžić. Tri dana kasnije, počela je blokada FDU, odlukom studenata, uz podršku profesora. Zahtevi studenata odnosili su se na utvrđivanje identiteta i kažnjavanje svih koji su učestvovali u napadu na njih tokom kojeg je jedan od studenata povređen. U danima nakon toga, na fakultetima pet državnih univerziteta održavani su plenumi studenata na kojima su donošene odluke o blokadama fakulteta, a osim podrške zahtevima studenata FDU, većina studenata ispostavila je i zahteve vezane za utvrđivanje odgovornosti za novosadsku tragediju.

Problem nije kako mi vidimo medije, već kako oni vide nas

Studentske blokade fakulteta najveći su studentski bunt u Srbiji od postizbornih protesta 1996. i 1997. godine i iznenadile su mnoge, pa čak i vlast koja je u protekloj deceniji uspešno zaustavljala sve proteste koji su prema njoj bili usmereni. Iznenadila je i medije, jer način na koji studenti komuniciraju je nesvakidašnji – protest nema lidere, sve odluke donose se u plenumu i saopštavaju preko društvenih mreža, na nekim fakultetima u plenumu je odlučeno da niko od studenata neće davati izjave za medije.

Onim medijima koje u Srbiji kontroliše vlast i koji su prethodnih godina bili oruđe za napade na vođe svakog od prethodnih talasa protesta u Srbiji, to je ostavilo bez jasne mete, dok je pred sve ostale medije postavilo izazov izveštavanja o događajima čiji akteri komuniciraju na nekonvencionalan način. Pitanje poverenja i razumevanja nove generacije i medija tako je jedno od onih koja su se spontano otvorila tokom studentskih blokada.

„Mi pripadamo generacijama koje su se od kad znaju za sebe informisale iz tradicionalnih i netradicionalnih medija, pa verujemo da nam je češljanje kroz taj gustiš informacija lakši poduhvat nego mnogima. Najviše se ipak informišemo od izvora kojima najviše verujemo - naših kolega širom zemlje i sveta, studenata i njihovih nezavisnih organizacija,“ odgovaraju studenti Fakulteta dramskih umetnosti u odgovoru na pitanje Mediacentra kako se informišu, putem tradicionalnih medija ili putem društvenih mreža i interneta. Njihovi odgovori stižu putem Vibera i zajednički su, o svakom pitanju su razgovarali i usaglasili svoje stavove. Razgovor sa kolektivnim, a neformalnim organom odlučivanja, nešto je na šta novinari nisu navikli.

Luka Vrcelj je student beogradskog Ekonomskog fakulteta, jednog od onih gde nije dogovoreno da su izjave za medije zabranjene i nema kolektivnog odlučivanja o odgovorima. Luka se informiše uglavnom preko društvenih mreža, ređe iz tradicionalnih medija jer misli da su oni izgubili poverenje mlađe publike.

„Javnost u Srbiji biva zatrovana lavinom netačnih i lažnih informacija kako bi stvorili bolju sliku o trenutnom stanju države. Informacije su striktno proveravane pre dolaska do javnosti, posebno na nacionalnoj televiziji koja je najkontrolisanija od svih medija. Jako je teško za nekoga iz unutrašnjosti Srbije ko nema pristup ni sredstva za druge načine informisanja da dobije širu sliku o tome šta se dešava kako bi mogli savesno i racionalno da glasaju i donose odluke“, kaže Luka za Mediacentar Sarajevo.

„Naše nepoverenje je jednako i prema tradicionalnim medijima i prema društvenim mrežama. Pažljivi smo u svemu jer su medijske slobode i tačnost izveštavanja osvedočeni problem naše novinarske scene. Nezavisnost medija je u tom pogledu prvi žig kvaliteta koji tražimo u izboru medija kojima verujemo. Problem nije u tome kako mi vidimo medije u Srbiji, već kako oni nas najčešće vide - ne vide nas“, dodaju studenti FDU.

Deca javnog servisa

A da bi ih videla Radio Televizija Srbije, studenti su 12. decembra došli pred zgradu ove televizije. Prema podacima Arhiva javnih skupova, bilo ih je oko osam hiljada. To je bila reakcija na prethodno pominjanje u Dnevniku javnog servisa koji je nekritički preneo informaciju koju je plasirala vlast, da snimak svađe nekoliko studenata predstavlja snimak svađe oko novca koji dobijaju za organizovanje blokada, a ne tek raspravu dvoje mladih koji su u emotivnoj vezi, što je informacija koju su sami učesnici svađe pojasnili u programu televizije N1.

„Mi smo deca javnog servisa. Ako on ne pripada nama, narodu, i ako se na njemu ne čuje glas nas, naroda, šta onda očekivati? Jedini naš odgovor je protest, na odbijanje RTS-a da, prateći svoje zakonske obaveze, celovito i tačno izveštava o našim studentskim blokadama“, kratko odgovaraju studenti FDU na pitanje zašto su bili ispred RTS-a.

„RTS je javni servis koji mi građani plaćamo, i kao takav ima dužnost da izveštava objektivno i redovno o dešavanjima u zemlji. On to nije radio prethodnih 10 dana dok traje blokada i time uskratio mnoge ljude za informaciju o dešavanjima u zemlji“, odgovara Ikonija Tomašević, studentkinja Fakulteta političkih nauka koji je u potpunoj blokadi od 3. decembra. Da su zaposleni na javnom servisu morali bolje da urade svoj posao kada je reč o izveštavanju o studentskim blokadama, smatra i studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka Marija Miloševski i podseća upravo na slučaj zlonamernog predstavljanja emotivne rasprave kao priče o novcu.

„Novinari nisu istraživali pozadinu snimka, već su prilog uredili na način koji je stvorio negativnu sliku o studentima, prikazujući ih kao plaćenike“, kaže Marija.

Radio Televizija Srbije na protest pred svojom zgradom poslala je reportera koji se uživo javio u najgledaniju informativnu emisiju u Srbiji, drugi Dnevnik RTS-a. Nakon toga, primetno je više informacija o studentskim blokadama i protestima u programu televizije, radija i portala RTS-a. Tako su studenti otvorili još jednu temu, onu o budućnosti medija.

„Budućnost medija može biti samo budućnost slobodnih medija, inače ne postoji ta budućnost. Isto kao što naša budućnost može biti samo budućnost u kojoj se naša prava poštuju, inače ni nje nema. Basnoslovno je pričati o budućnosti, kada je nama i slobodi medija ugrožena sadašnjost“, zajednički je odgovor studenata FDU.

Svetlo za svaki medijski mrak

Na Fakultetu političkih nauka, odgovori su manje borbeni, ali i sa manje optimizma. „Budućnost medija u Srbiji nije svetla, iz moje perspektive. Mediji su sve više izloženi političkim i ekonomskim pritiscima i dalja politička ili ideološka podela u društvu doneće novu segmentaciju medijskog sadržaja. Ovde ulogu igraju i građani na kojima je da li će zahtevati objektivno i kvalitetno informisanje ili će se zadovoljiti plitkim izveštajima i lažima“, kaže studentkinja Ikonija Tomašević. Njena koleginica Marija Miloševski dodaje da budućnost izgleda neizvesno, ali ne i beznadežno. „Kao studentkinja novinarstva, svesna sam da trenutni položaj medija, pod pritiscima vlasti i ekonomskih interesa, predstavlja ozbiljan izazov za razvoj slobodnog i objektivnog novinarstva. Ipak, verujem da će alternativa, poput nezavisnih portala i istraživačkih medija, nastaviti da raste i postane glas onih koji žele istinu i odgovornost u medijskom prostoru“, kaže Marija.

Ako bi se stavovi javnosti o studentima merili prema onome što pišu korisnici društvenih mreža, a u Srbiji je za političke teme najuticajnije mesto platforma X, mogu se primetiti dva pravca gledanja na ono što rade studenti. Oni koji se izjašnjavaju kao protivnici vlasti u studentskim blokadama i protestima vide nadu da će nove generacije uspeti ono što prethodne nisu uspele, da izgrade bolje društvo u kojem će sloboda medija biti i važna i moguća. Oni koji podržavaju režim koji Srbijom vlada već 12 godina uglavnom ističu ono što se čuje u medijima pod kontrolom vlasti, da to sve nikako nije moglo spontano i da studente instruišu stranke opozicije, što studenti redom odbacuju, ponavljajući da je sloboda medija jedna od stvari za koje se bore iako je nema među formalnim zahtevima.

„Medijska sloboda nije samo pravo novinara već i stub društva. Bez medijske slobode nema transparentnosti, istine i pravde. Kontrola i cenzura medija rezultiraće zaslepljenu, izmanipulisanu i neinformisanu masu koja ne može odgovorno i aktivno da učestvuje u političkim pitanjima svoje zajednice. To dovodi do gubitka demokratije“, kaže studentkinja FPN Ikonija Tomašević.

Poruku studenata medijima i onima koji utiču na njihovu slobodu možda najbolje daju studenti FDU u odgovoru na pitanje koliko su im medijske slobode važne. „Neprocenjive. One su osnova zdravog društva. Medijski mrak koji nam preti neće zahvatiti nas, studente FDU-a, koji na pojedinim katedrama godinama izučavamo dizajn svetla. Dizajniraćemo svetla za svaki njihov mrak.“

___

Želite sedmični pregled vijesti, analiza, komentara i edukacija za novinare u Inboxu Vašeg e-maila? Pretplatite se na naš besplatni E-bilten ovdje.