Evropskim zakonom o slobodi medija bi se trebala ojačati sposobnost Evropske unije za praćenje i sankcionisane radnji koje ograničavaju ili štete medijskim slobodama, piše Euractiv.

foto: unsplash

Član Evropske unije za unutarnje tržište Thierry Brenton je u svom govoru održanom pred Odborom za kulturu i obrazovanje Evropskog parlamenta prošle sedmice prvi put iznio mogućnost donošenja Evropskog zakona o slobodi medija, a takav prijedlog dolazi zbog sve veće zabrinutosti za slobodu medija u srednjoj i istočnoj Evropi, piše Euractiv.com.

Brenton je, kako se navodi, spomenuo i “zabrinjavajući razvoj događaja” za slobodu i pluralizam medija u Poljskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Češkoj. Za Poljsku i Mađarsku se navodi i to da su godinama u sukobu sa Briselom zbog padajućih standarda vladavine prava, kao i da se u tim zemljama mediji nastoje staviti pod kontrolu.

Euractiv piše da je u Sloveniji koja od 1. jula ove godine preuzima predsjedavanje Evropskom unijom, premijer te zemlje Janez Janša vodio ciljane kampanje protiv novinara i određenih medija poput Slovenske novinske agencije STA.

Navodi se i da se u najnovijem Indeksu slobode medija Reportera bez granica objavljenom prošle sedmice naglašavaju sve veće razlike u Evropskoj uniji u pridržavanju temeljnih medijskih sloboda, kao i da je Evropska unija javnih emitera, EBU, tokom aprila ove godine objavila da se javni servisi nalaze pod prijetnjom u Češkoj.

Kako piše Euractiv, evropski zakon o slobodi medija bi se trebao nadovezati na trenutno zakonodavstvo Evropske unije, posebno na Direktivu o audiovizualnim medijskim uslugama kako bi se ojačala sposobnost Evropske unije za praćenje i sankcionisanje radnji koje ograničavaju ili štete medijskim slobodama.

Osim toga, novi zakon bi trebao razviti zajednički okvir za upravljanje javnim medijima kako bi se suprotstavilo politizaciji javnih službi i potaknulo raznolikosti i pluralizmu u medijskom sektoru. Euractiv piše da je Evropska komisija u decembru prošle godine pokrenula Akcioni plan za podršku u oporavku i transformaciji medijskog i audiovizuelnog sektora čiji je cilj mobilizirati resurse podrške oporavku sektora koji je temelj demokratskog procesa i koji je manje pogođen krizom prouzrokovanom koronavirusom.

Ipak, finansiranje medijskog sektora od strane Evropske unije je, kako se navodi, od slabe koristi ukoliko se ne osigura sigurnost novinara. Euractiv piše da je nedavni atentat na grčkog novinara Georgea Karaivaza bio dramatičan podsjetnik da se sigurnost novinara ne može uzimati “zdravo za gotovo”. Karaivaz je, kako se navodi, hladnokrvno ubijen ispred svoje kuće u Grčkoj.

S tim u vezi, Evropska komisija priprema preporuku za poticanje država članica Evropske unije da na bolji način osiguraju sigurnost novinara, piše Euractiv, i navodi i vrlo oskudne rezultate po pitanju policijskih istraga i sudskih postupaka u slučajevima ubistava malteške novinarke Daphne Caruane Galizie i slovačkog novinara Jana Kuciaka koji doprinose stvaranju osjećaja nekažnjivosti za nasilne zločine nad novinarima, a time i povećanju percepcije opasnosti.

Izvor: Euractiv

___