Dvojac koji uništava civilizacijske tokove i ugrožava milione ljudi širom sveta.

Foto: Screenshot/WSJ News

Ako ste poslednjih meseci imali prilike da makar prelistavate američke dnevne i nedeljne novine, primetili ste zasigurno da je njihov apsolutni i sveprožimajući glavni junak – novi predsednik SAD Donald Trump. Tako visoka frekvencija imena i prezimena i toliko fotografija prvog čoveka države u štampi verovatno nisu zabeleženi ni u najautoritarnijim zemljama sveta, pa čak ni u Vučićevoj rijaliti Srbiji. Međutim, izuzev u onim prilično desno ili ekstremno desno orijentisanim medijima, Trump nije pozitivan junak, čak se ponekad oslikava kao „kibernetički organizam“ koji liči na Terminatora u prvom delu istoimenog filmskog serijala Jamesa Camerona. Pogotovo na „kibernetički organizam“ podseća Trumpov čovek od poverenja i savetnik za specijalne zadatke, multimilijarder Elon Musk, i dalje najbogatiji čovek na svetu uprkos tome što mu je politički angažman izbio iz džepa desetine milijardi dolara.

Ogromna većina tekstova je, dakle, ili izuzetno kritički nastrojena ili analitički jako zabrinuta. U odnosu na Trumpa 2.0, Trump 1.0, onaj iz prvog predsedničkog mandata, mala je maca – kolokvijalno prenosimo glavni zaključak. Recentni potezi njegove administracije, brzi i oštri kao sablja, već su prouzrokovali čitav niz zemljotresa i u Americi i na severnoameričkom kontinentu, kao i širom sveta. Prete da na unutrašnjem planu ponište sve ono na šta su SAD i njeni građani najponosniji: demokratiju, slobodu, nezavisno pravosuđe, nezavisne institucije, nesputanu ekonomiju i trgovinu, ograničene i uravnotežene grane vlasti, pa, dakako, i slobodu informisanja i izražavanja. Neprikriveno žele da iz temelja promene ceo svet i odnose u njemu, postavljajući neka sasvim drugačija pravila igre, takoreći poništavajući brojne civilizacijske domete, pogotovo one vanredno važne pomake nakon Drugog svetskog rata, vraćajući na scenu retoriku brahijalne moći, pohlepnog interesa i kolonijalizma. Ne samo da uništavaju civilizacijske tekovine već ugrožavaju i milione ljudskih života.

Nije stoga čudno što su Trumpovo ime i njegova pitoreskna pojava izuzetno frekventni i u drugim, najznačajnijim medijima sveta. Svetski mediji, njihovi analitičari i sagovornici pitaju i pokušavaju da daju odgovore na pitanja koja vrede milijarde evra: kuda planeta ide i kako će se snaći u novom svetskom poretku, u političkom cunamiju koji pristiže iz Vašingtona.

Politički paradoksi stoleća

Američki i evropski politički i društveni analitičari ukazuju na to da su Trumpovi i Muskovi potezi – politički paradoksi stoleća. Iako smo tek na njegovoj četvrtini, kao da već imamo pobednike u ovoj disciplini! Počev od prvobitnog apsurda: dva pohlepna ultrabogatuna zalažu se za prava i dobrobit najnižih socijalnih slojeva, iz kojih se u najvećoj meri regrutuje njihova izborna baza. Potom, čovek koji je najveći deo svog velebogatstva stekao zahvaljujući državnom novcu sada kreše državne troškove i subvencije, čak i najznačajnijim američkim univerzitetima. Podsetimo, Muskova kompanija SpaceX i druge firme koje je osnovao, kao što su Tesla i SolarCity, imale su značajnu podršku američke vlade u obliku subvencija, ugovora, poreskih olakšica i drugih podsticaja. Posebno je bogatstvo stekao sarađujući s Ministarstvom odbrane i NASA-om.

Ekonomski eksperti ukazuju i na to da će najavljeni ili već pokrenuti trgovinski ratovi s Kinom, Kanadom, Meksikom i Evropskom unijom direktno i veoma efikasno ugroziti egzistenciju miliona radnika u Americi, koji – kako rekosmo – predstavljaju osnovnu Trumpovu izbornu bazu. Čuveni novinar David R. Ignatius u „Washington Postu“ piše da Trumpova administracija odustaje od međudržavne cyber-borbe, jedinog rata u kojem su SAD još uvek dominantne u odnosu na Kinu i Rusiju, dok se iz suprotnog pravca cyber-napadi pojačavaju. Ovo je, prema Ignatiusu, veoma ozbiljno pitanje, zbog kojeg vojni i industrijski lideri u Americi nemaju miran san.

Tu je još jedan veliki i za ovaj tekst važan apsurd. Trump i Musk predstavljaju se kao zagovornici apsolutne slobode govora i vodeći svetski promoteri slobode medija i izražavanja. No, za samo pedesetak dana otkako su se uselili u Belu kuću, uspeli su da značajno ugroze medijske slobode i u Sjedinjenim Državama i širom sveta. Takođe, uspeli su u prvoj rundi da nokautiraju celokupni korpus ljudskih prava, lokalno i globalno, ali to već nije paradoks – ljudska prava ih nikada nisu ni interesovala.

Obojica smatraju da bi trebalo iskoreniti „woke virus“, što zapravo znači rasturiti „preteranu“ brigu za prava drugačijih, potlačenih i marginalizovanih, kao i političku korektnost. Ta briga, prema njihovom mišljenju, proizvodi loše efekte, a i puno košta. Neki smatraju da Musk borbu protiv „woke virusa“ doživljava kao svoju životnu misiju.

Šta su za njih medijske slobode?

Sloboda govora u SAD garantovana je čuvenim Prvim ustavnim amandmanom i smatra se bezmalo apsolutnom. Međutim, to nije baš tako. Postoje ograničenja ustanovljena zakonima i sudskom praksom, kao što su govor mržnje kojim se poziva na nasilje ili terorizam, odnosno onaj koji za posledicu ima nasilni akt; kleveta, od koje se može zaštititi sudskim putem, ali se ne dokazuje lako; zaštita od lažnih i obmanjujućih reklamnih sadržaja; zaštita maloletnika i, dakako, nacionalna sigurnost, koja je dodatno branjena nakon 11. septembra 2001. godine kroz različite oblike borbe protiv terorizma, što je suzilo slobodu izražavanja.

Elektronski mediji u SAD minimalno su regulisani od FCC-a (Federal Communications Commission). Medijska praksa se donekle razlikuje od države do države, pa tako Kalifornija ima specifične zakone koji garantuju snažniju zaštitu privatnosti na internetu.

Evropska praksa ponešto je drugačija, i kada je reč o tradicionalnim medijima i kada je reč o internetskim platformama. Sloboda izražavanja je zaštićena, ali je više ograničena pravima i interesima drugih, „u cilju društvene harmonije“. Evropska konvencija o ljudskim pravima ograničava slobodu govora ukoliko je ona u suprotnosti s pravima drugih, javnim redom, javnim zdravljem i nacionalnom sigurnošću.

Nacionalni regulatori u Evropi imaju mnogo snažniji nadzor nad elektronskim medijima nego FCC, s ciljem da se obezbedi poštovanje objektivnosti, pravednosti i nezavisnosti. Nedavno usvojeni evropski medijski zakoni uvode regule kojima se građani i društva dodatno štite od dezinformacija, govora mržnje i medijskih monopola, garantuju transparentnost u vlasništvu medija te uspostavljaju različite nivoe odgovornosti internetskih platformi za nezakonite sadržaje.

O razlikama između američke i evropske medijske prakse napisane su knjige i knjige, pa nećemo više o tome – samo ovako, ukratko.

Uprkos razlikama, postoji i ključna sličnost karakteristična za demokratske zemlje. Sa obe strane Atlantika, kako zakoni, tako i sudska praksa (precedentno pravo, na kojem se zasniva i rad Evropskog suda za ljudska prava, za medijske slobode veoma važne institucije) uspostavili su balans i uglavnom veoma sofisticirane granice između slobode izražavanja i odgovornosti za izgovorenu reč. Pogotovo je to izraženo u Evropi, gde su te tanane granice iscrtane zajedničkim, višedecenijskim naporom velikog broja eksperata, kroz bezbrojne simpozijume, rasprave i analize. Pojednostavljeno govoreći, nigde sloboda izražavanja nije bezgranična i beskonačna – uvek je prati odgovornost.

Iako među njima ima razlike, Trump i Musk se slažu oko jednoga: kao i druge nijansirane linije civilizacijskog napretka, i ove tanane, koje prave razliku između medijskih sloboda i njenih zloupotreba – treba seći sekirom. Ponašaju se kao slonovi u staklariji.

Posle kupovine Twittera, koju je potom preimenovao u X, Musk se požalio na dotadašnju cenzuru na ovoj platformi i odlučio da uvede dramatične promene unutrašnje regulacije, koje su prethodno uspostavljene nakon duge i argumentovane diskusije. Vratio je sadržaje koji su ranije bili uklonjeni jer su označeni kao dezinformacije, društveno štetne teorije zavere, govor mržnje, poziv na nasilje, nacionalističke, šovinističke i antisemitske objave, uključujući i profil Donalda Trumpa, koji je 2021. godine ukinut upravo zato što je emitovao lažne vesti i pozivao na nasilje. Ono što je tada uradio Twitteru sada pokušava da nametne celom svetu.

Monumentalni udar na medijske slobode

Analitičari tvrde da Trumpova borba protiv birokratije i „duboke države“ zapravo znači borbu protiv demokratije, koja podrazumeva komplikovane procedure i razgranate institucije čija je svrha da spreče autokratske i diktatorske namere. Svi autokratski vladari tvrdili su da će se izboriti protiv birokratije, jer to zvuči veoma privlačno u populističkom diskursu, ali su na taj način samo oblaporno jačali svoju poziciju. Borba Trumpa i Muska za slobodu medija zapravo znači borbu za etabliranje dezinformacija, manipulacija, teorija zavere i govora mržnje, na kojima počivaju gotovo svi autoritarni sistemi. Drugim rečima, u pitanju je borba protiv onoga što je najbolje u novinarstvu – njegove uloge autentičnog i kvalifikovanog kontrolora političkih i društvenih procesa.

U nedavnom izveštaju Reportera bez granica navodi se da su, pod krinkom borbe za slobodu medija, Trump i njegova administracija za neverovatno kratak period izveli „monumentalni udar“ na medijske slobode. Ova organizacija pozvala je Američki kongres da odbrani vrednosti slobode izražavanja od ovog naleta, čiji je cilj da „oslabi prava Amerikanaca zagarantovana Prvim amandmanom“. Kako kažu, građani SAD će ovim udarom i očekivanim narednim potezima biti lišeni pristupa pouzdanim informacijama o radu svoje vlade.

Reporteri bez granica konstatuju brojne devijacije. Trumpova vlast se upliće u uređivačku politiku medija, a kao primer navode novinsku agenciju Associated Press (AP), kojoj je zabranjen pristup zvaničnim događajima u Beloj kući. Povod za ovu zabranu bio je to što je agencija nastavila da koristi termin „Meksički zaliv“ umesto „Američki zaliv“, uprkos Trumpovoj naredbi da se ovo vodno područje preimenuje. Naravno, pravi razlog je to što je AP imao i nastavlja da ima kritički, tačnije profesionalni otklon od novog američkog predsednika i njegove politike.

Administracija ograničava pristup informacijama od javnog značaja nepodobnim medijima, a istovremeno ih prosleđuje politički bliskim. U pitanju je diskriminacija.

Trump i Musk, pored toga, redovno i javno vređaju nepoćudne novinare. Iako sebe naziva „apostolom slobode izražavanja“, Musk je tražio dugotrajnu zatvorsku kaznu za ekipu emisije „60 Minutes“ na CBS-u. Razlog? Zato što su intervjuisali njegovog oštrog kritičara.

Trump je u međuvremenu postigao nagodbu u tužbi protiv kompanije Disney, vlasnika ABC-a, ali i dalje vodi pravne sporove protiv CBS-a, lista Des Moines Register, kompanije Gannett i Pulitzer Center zbog negativnog izveštavanja, navode Reporteri bez granica. Predsednik je, uz to, pomilovao više od deset osoba koje su bile optužene ili osuđene za nasilne napade na novinare tokom napada na Kapitol 6. januara 2021, nakon što je izgubio predsedničke izbore protiv Joea Bidena.

Trump je imenovao kontroverznog Brendana Carra, voditelja i koautora desničarskog plana Project 2025, za predsednika FCC-a, dajući mu široka ovlašćenja nad televizijama, radio-emiterima i telekomunikacijama. On je odmah pokrenuo politički motivisane istrage protiv kritički nastrojenih medijskih kuća, ali ne i protiv Fox Newsa, koji ima bliske veze s Trumpom. SAD su, izveštavaju Reporteri bez granica, pale na 55. mesto na Svetskom indeksu slobode medija, što je najniži plasman u istoriji.

Navode se i globalne posledice Trumpove politike medijskih sloboda – ona ohrabruje autoritarne režime širom sveta i daje vetar u leđa neprijateljima medijskih sloboda.

Da podsetimo, po Muskovom nalogu zamrznute su milijarde dolara pomoći nerazvijenim zemljama sveta, distribuirane putem američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Veliki deo tog novca nikada neće biti odmrznut. Obustavljene su i donacije u visini od 268 miliona dolara, koje je Kongres izdvojio za podršku nezavisnim medijima i slobodnom protoku informacija širom planete. Musk je pozvao na gašenje USAID-a, nazivajući je „kriminalnom organizacijom“. Takođe se zalaže za gašenje američke Agencije za globalne medije (USAGM), koja finansira glasila poput Glasa Amerike (VOA) i Radio Slobodna Evropa (RFE/RL).

Verovatnije je da ovi mediji neće biti ugašeni, ali će svakako biti prestrukturirani i stavljeni pod jaku državnu kontrolu, čime bi izgubili nezavisnost i značajno smanjili vlastiti kapacitet. Ne treba naročito isticati koliko su ova glasila važna u zemljama u kojima sloboda medija gotovo i ne postoji. Verovatno je da će Kongres nastaviti da izdvaja sredstva za nezavisne medije u svetu, ali će ta sredstva biti značajno smanjena, takoreći svedena na minimum, smatraju stručnjaci.

Slučaj Srbija

Da su javno iskazani strahovi Reportera bez granica na mestu, vrlo brzo se pokazalo i to nigde drugde nego u Srbiji. Srbija zna da bude svetska avangarda kada su u pitanju negativni politički i društveni procesi.

Posle hitrih mera nove američke administracije, kancelarija međunarodne organizacije IREX ugašena je u ovoj zemlji, a to će se po svemu sudeći desiti i u drugim zemljama u kojima sprovodi svoju misiju, ako se već nije desilo. A ta misija podrazumeva stručnu i finansijsku podršku slobodnim, nezavisnim i profesionalnim medijima, kojim se razvijaju njihovi kapaciteti za dugoročnu održivost. Gašenje IREX-a, čiji je rad uglavnom finansiran iz USAID sredstava, predstavlja ozbiljan udarac za srpske nezavisne medije, od kojih su neki preko ove organizacije ostvarivali više od dvadeset odsto ukupnih prihoda.

Mediji nezavisni od vlasti u značajnoj meri zasnivaju svoj rad na stranim donacijama i programima, iz prostog razloga što medijsko tržište, pogotovo ne regularno, u Srbiji ne postoji. Nezavisnim medijima onemogućen je pristup državnim sredstvima (konkursima i ugovorima), kao i sredstvima javnih kompanija, koji se, s druge strane, u ogromnim količinama odlivaju ka režimskim glasilima, koji – uzgred budi rečeno – krše sve profesionalne, etičke i civilizacijske norme. Neće ni privatne kompanije, bar ne najveći deo njih, da se reklamiraju u nezavisnim medijima, jer ne žele da naruše dobre odnose s vladom u deregulisanom partokratskom sistemu.

Postoje u Srbiji i korporativni mediji koji su kritični prema Vučićevom režimu, okupljeni oko United grupe. U javnosti se, međutim, pojavila bojazan da će ovi mediji dugoročno promeniti uređivačku politiku nakon prodaje delova ove kompanije državnim ili državi bliskim kompanijama. To iz United grupe oštro demantuju. No kako bilo, zarad medijskog pluralizma važno je da opstanu i drugi nezavisni mediji, pogotovo oni koji su u vlasništvu novinara ili su mediji civilnog društva. A domine čiji pad su pokrenuli Trump i Musk pale su na njihova nejaka pleća.

Ti mediji su ugroženi ne samo zbog odlaska IREX-a nego i zbog „posrtanja“ drugih američkih donatora. Nedavno je National Endowment for Democracy (NED) uputio pismo partnerima širom sveta, u kojem ih obaveštava da se ova velika međunarodna fondacija prvi put u svojoj 42-godišnjoj istoriji suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima. Od kraja januara nije u mogućnosti da „pristupi sredstvima“ koja su joj odobrena od Kongresa SAD. Stoga mora da obustavi podršku partnerima i većinu osoblja stavi na privremeni odmor. Odlučili su da preduzmu pravne korake i tuže federalnu državu kako bi došli do sredstava za koja već imaju potpisane ugovore.

Evropski fondovi pokušavaju da popune praznine nastale odlukama Trumpove administracije u zemljama koje joj inkliniraju, ali je veliko pitanje da li će biti u mogućnosti da to učine u adekvatnoj meri i na vreme.

Upad policije i BIA u nevladine organizacije

Režim Aleksandra Vučića iskoristio je kampanju koju Trump i Musk vode protiv USAID-a za obračun sa nekim od najznačajnijih organizacija civilnog društva u Srbiji. Naoružani policajci i pripadnici tajne policije (BIA) pre desetak dana su upali u Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta), Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku i Trag fondaciju. Više javno tužilaštvo u Beogradu, odnosno tužilac Nenad Stefanović, koji ima oreol čoveka izuzetno bliskog vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, kao razlog za oružani upad navodi izjave američkih zvaničnika o eventualnim zloupotrebama, pranju novca i nenamenskom trošenju novca američkih poreskih obveznika distribuiranih preko USAID-a.

Ovo je dakako cinizam, do neba. U pitanju je nedvosmislen, čak i neprikriven pritisak na civilne organizacije, pogotovo one prominentne kakve su Crta i Građanske inicijative, koje su se i ranije nalazile na udaru režima. Cinizam je još veći ako uzmemo u obzir činjenicu da su proteklih desetak godina najveći korisnici USAID-ovih sredstava bili državni organi, ministarstva, Vlada Republike Srbije, kao i različite vladine agencije i institucije, kojima su usmerena sredstva od više od 100 miliona dolara za razvoj vladavine prava, borbu protiv korupcije, jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Trošenje tih novaca se ne ispituje.

Pritom, drugi čovek režima, sadašnja predsednica parlamenta, a donedavno premijerka Ana Brnabić, karijeru je izgradila na projektima razvoja lokalne samouprave koje je finansirao USAID, a nema naprednjačkog državnog trudbenika koji se nije slikao ispod USAID-ovog logoa, uključujući i spomenutog tužioca Nenada Stefanovića.

Evropska unija, međunarodne organizacije i svetski mediji veoma oštro kritikovali su potez režima Aleksandra Vučića, iskazujući bojazan da to može biti začetak žešće represije protiv kritičara režima po ugledu na Rusiju i Belorusiju. Pogotovo ako se uzme u obzir višemesečni građanski bunt u Srbiji, čiji je povod bila tragedija u Novom Sadu – pad nadstrešnice na netom renoviranoj stanici, koji je odneo 15 života.

Ostaje pitanje da li će Vučićev model borbe protiv civilnog društva, boraca za ljudska prava i demokratiju biti upotrebljen i u drugim autokratskim državama. Srbija je, kako rekosmo, vazda bila dobra inspiracija za loše stvari.

Trump selektivno koristi informacije

Donald Trump je u dugom i iscrpljujućem govoru pred Američkim kongresom koristio podatke do kojih je došao DOGE (Odeljenje za efikasnost vlasti), novoosnovana institucija kojom rukovodi Elon Musk. Pohvalio je Elona za trud i rekao da će trošenje američkog novca na besmislene projekte biti zaustavljeno.

Populistički, izdvojio je iz gomile finansiranih programa one koji najviše diraju nerv njegovih konzervativnih i ne baš odveć prosvećenih birača, izvadivši ih iz konteksta, pa čak i falsifikujući njihov smisao. Tako je spomenuo da je osam miliona dolara uloženo u pretvaranje miševa u transrodna bića, 32 miliona dolara za „levičarsku propagandnu operaciju u Moldaviji“, 10 miliona za obrezivanje muškaraca u Mozambiku. Kao apsurdnu naveo je i donaciju državi Srbiji od 14 miliona dolara za unapređenje sistema javnih nabavki.

Sasvim je izvesno da se kampanja protiv „besmislenog“ trošenja američkog novca neće završiti samo ukidanjem „apsurdnih“ projekata, već da će rez biti mnogo dublji i širi, te da će globalne posledice biti veoma, veoma loše. Kao i u sferi medijskih sloboda, tako i u oblasti ljudskih prava i uopšte promocije demokratskih vrednosti, Trump i Musk se ponašaju kao slonovi u staklariji.

„Revolucionarnim odlukama“ njihova administracija otvorila je sezonu lova na nezavisne novinare i medije, borce za ljudska prava i demokratiju širom sveta. Ali i ne samo to.

Human Rights Watch je saopštio da je Donald Trump ugrozio i živote miliona ljudi. Značajno je smanjio finansiranje zdravstvenih programa Ujedinjenih nacija, čime su milioni pacijenata ostali bez spasonosnih lekova i medicinskih intervencija. Ugroženi su i izbeglički programi, zbog čega će takođe biti dovedene u pitanju brojne egzistencije. Spomenute su i sankcije koje je Trumpova administracija uvela Međunarodnom krivičnom sudu, što će onemogućiti procesuiranje ratnih zločina u Ukrajini, Palestini, Afganistanu, Sudanu i drugim zemljama. Praktično se ovim sankcija ohrabruju kršiteja međunarodnog prava i zločinci.

Bukvalno smo za samo mesec dana osvanuli u jednom sasvim drugačijem, gorem svetu, sa tendencijom značajnog pogoršanja. Ali, možda Srbija ovog puta bude avangarda i u nekim dobrim procesima. Možda mladi ljudi širom sveta ustanu kako bi zaštitili sopstvenu budućnosti i zaustavili put koji zasigurno vodi – u katastrofu!

___