Istraživanja prepoznatljivosti radijskih brendova, pokazuju da neuporedivo manje ljudi zna za naš program nego što mislimo, da još manje zna gde na skali da nas nađe, a najmanje nas sluša, pa je nužno – voditi kampanju za radio, kao i za svaki drugi proizvod.

Maj 2005.

Svaki radio je kao kafana. Slušaoci su, naravno, gosti. Kafana može dobro da radi ako ima puno gostiju ili ako ih ima malo, ali oni mnogo troše. Na radiju, broj gostiju je broj slušalaca – a njihovo trošenje je vreme provedeno na programu. Naravno, najbolje je imati mnogo gostiju koji puno troše, ali to obično mogu sebi da priušte samo veliki restorani, najčešće hotelski, ili restorani koji rade u lancu. Metafora, prenesena na radio, značila bi – ili programi koji su delovi velikih RTV sistema, ili mreže radio stanica sa jedinstvenim programom.

Obračun pazara

Radio, dakle, da bi bio uspešan, trebalo bi da ima ili što više slušalaca, ili da one koje ima što duže zadrži na programu. Da bi to učinio, da je kafana, prvo bi sabrao prihod i video da li mu je veća zarada od toga kakvi su mu gosti ili koliko ih je. Taj pazar na radiju se utvrđuje uz pomoć istraživanja slušanosti. Radijska istraživanja su, na žalost, u Srbiji preskupa, jer na ogroman broj stanica – procenjuje se od 800 do 1.000, odlazi mali deo marketinškog kolača, pa je em potreban veliki istraživački uzorak da bi se slušaoci tolikih stanica «uhvatili», em uloženi novac u istraživanja ne može imati finansijsko opravdanje, pa će sistematska istraživanja morati da pričekaju stabilizaciju tržišta i sređivanje tekućeg haosa.

Istraživanja su ipak rađena, uz pomoć stranih donacija i sporadično, delimično uz učešće RTS-a, dok je još izgledalo da je ta kuća na putu transformacije u javni servis. U tom periodu bio sam glavni i odgovorni urednik Radija Beograd 202, pa ću u ovom tekstu tvrdnje potkrepljivati prevashodno primerima sa tog programa.

Broj gostiju, odnosno slušalaca je ono što se u kvantitativnim radijskim istraživanjima naziva «reach», a vreme provedeno na programu – tsl, od engleskog «time spend listening» - «vreme provedeno u slušanju». Tsl se izražava brojem prosečnih minuta slušanosti po jednom slušaocu. Kombinacija ta dva podatka, upoređena sa zbirom slušalaca i tsl-a svih ostalih radio programa na jednoj teritoriji daje «share», «udeo» te stanice u opštem udelu radijskog tržišta.

Share je, dakle, deo koji jedan restoran zaradi u odnosu na sve restorane na tržištu – bez obzira da li je imao mnogo gostiju, ili dobre trošadžije. Taj princip merenja radijske slušanosti u Srbiji, od 1998, sprovodi agencija SMMRI, po uzoru na Arbitron, iz SAD. Inače, tamo za potrebe marketinga, Arbitron daje još zanimljivih podataka – jako je koristan ukupan broj slušanih intervala. Naime, pošto se vremenski preseci slušanosti prave na 15 minuta, važno je – koliko je ukupno 15-tominutnih intervala neko slušao. Pa tako 4 intervala može da odsluša jedan čovek, ako sluša sat vremena, ili četvoro njih, ako sluša svaki po 15 minuta. Zbir svih tih intervala daje ukupan broj, na osnovu koga se tačno može proceniti slušanost određene stanice.

Privlačenje mušterija

Analizom pazara kafedžija lako može da shvati šta mu je činiti. Kada vidi da neko piće uporno ne ide, a da se neko drugo uvek rasproda, čak toliko da često zafali, promeniće strukturu šanka – prvo piće izbaciti, a količnu drugog povećati. Ako primeti da mu ne dolazi mlađa populacija, neće držati sve moguće vrste osvežavajućih napitaka, a ako vidi da su mu gosti dobrostojeći, povećaće količinu skupog pića. I urednik radija bi morao tako da razmišlja, ako mu je stalo da njegov program ima što veću slušanost. Sve te podatke – ko su slušaoci, koja im je polna, starosna, obrazovna struktura, daju kvantitativna istraživanja, kao što pokazuje donja tabela. Na osnovu njih, moguće je precizno definisati programsku šemu, odnosno videti šta goste privlači, a šta odbija.

No, kako to već biva, mi sa radija, zahvaljujući činjenici da radimo javni posao i da ljudi iz našeg okruženja znaju čime se bavimo, često imamo pogrešan utisak da nas sluša mnogo više ljudi nego što to u stvari čini, a da za nas znaju – praktično svi. To je obično potpuno netačno. Na primer, jedan voditelj noćnog programa ubeđivao me je koliko ga slušaoci vole – kaže, telefon ne prestaje da zvoni po celu noć. Pitam, šta misli koliko ga ljudi sluša. Kaže – 200-300 hiljada. Pokažem mu istraživanja – sluša ga 70. Ne hiljada, nego – komada!

Reklamiranje radija

Svaki put, istraživanja prepoznatljivosti radijskih brendova, pokazuju da neuporedivo manje ljudi zna za naš program nego što mislimo, da još manje zna gde na skali da nas nađe, a najmanje nas sluša, pa je nužno – voditi kampanju za radio, kao i za svaki drugi proizvod.

Srećom, u prirodi je radnija da bude aktivan i zato su mu kampanje prirođene i dobrodošle. Kampanja za radio ne mora da bude skupa. Ona se može voditi akcijama na terenu, od najmanjih, lokalnih, do akcija nacionalnog značaja. Važno je da akcija bude u skladu sa osnovnim stavovima uređivačke politike, jer će onda biti i u skladu sa interesima slušalaca.

Najveća akcija koju je 202 uradila bila je – strujanje po EPS-u, kada smo zbog enormnog poskupljenja struje promenom načina obračuna pokrenuli veliku kampanju, u ime pola miliona slušalaca. Prvo saopštenje glasilo je:

Programska akcija Beograda 202

Strujanje po EPS-u

Beograd, 18. januar 2002. 

Beograd 202 odlučio je da pokrene akciju građankog pritiska na nadležne u Elektroprivredi Srbije i Vladi Republike Srbije sa tri osnovna cilja:

- promena tarifnog sistema;

- obustava isključivanja struje zbog neplaćenih računa do promene tarifnog sistema i regulisanja načina plaćanja dugova;

- primoravanje EPS-a da posluje u skladu sa ustavom i zakonom.

Akciju »Strujanje po EPS-u« Beograd 202 vodiće tako što će svakodnevno konsultovati stručnu javnost i građane Srbije o mogućem načinu tarifiranja, plaćanja, poštovanja ugovornog odnosa, demistifikacije kategorije angažovane snage i svim drugim temama iz ove oblasti i redovno pozivati predstavnike vlade i EPS-a da odgovore na sva pitanja koja im upućuju stručnjaci i javnost. Beograd 202 poziva sve medije da se priključe ovoj akciji i prenose dnevne informacije o njenom toku.

Beograd 202 pokreće ovu akciju uveren da je u našem društvu dovoljno sazrela snaga javnosti, i uveren da ono što su do sada uradili i što govore predstavnici vlade i EPS-a nije ni približno dovoljno da se rad EPS-a uskladi sa interesima građana i društva.

Posle dvadesetak dana, akcija je okončana šesnaestim saopštenjem po redu, u kome je, izumeđu ostalog, pisalo:

Programska akcija Beograda 202

Strujanje po EPS-u

akciji su do sada pristupili Narodni pokret "Otpor", UGS Nezavisnost, pokreti potrošača, Komitet pravnika za ljudska prava, Unija privatnih pekara, Prvi program Radio Beograda

Akcija uspešno završena

Beograd, 7. februar 2002. 

Prihvatanjem osnovnih zahteva, akcija »Strujanje po EPS-u« uspešno je završena. Ministar energetike i rudarstva u Vladi republike Srbije Goran Novaković na programu Beograd 202 potvrdio je da će tarifni sistem biti promenjen do kraja zimske sezone, a da će u tim promenama biti konsultovani stručnjaci i javnost. Ministar Novaković obećao je posebne olakšice za posebne socijalne kategorije stanovništva. Mogućnosti kreditiranja građana za prelazak sa struje na druge energente za grejanje biće poznati u martu, obećao je ministar. Obustava isključivanja realizuje se ponuđenim rešenjima za plaćanje enormnih računa za decembar, a struja se isključuje samo onima koji duguuju po nekoliko meseci i koji su dobili po nekoliko opomena. Odluka ustavnog suda po kojoj je tarifni sistem u skladu sa ustavom mora se prihvatiti kao relevantna.  

Beograd 202 odlučio je da veruje obećanjima ministra Novakovića, ali i da ostane u pripravnosti i da kontroliše sprovođenje obećanja. To su: da do kraja iduće nedelje novi zakon uđe u javnu raspravu i da se uvaže njeni rezultati, da uslovi za kredite budu poznati u martu i da novi, razumljiv i pravedniji tarifni sistem počne da se sprovodi po isteku zimske sezone.

Zahvaljujemo se svim slušaocima i svim organizacijama i institucijama uključenim u akciju, koja je uspešnim krajem pokazala ulogu medija kao kontrole vlasti i otuđenih centara moći.

Sama akcija odvijala se tako što smo iz dana u dan, po 5 puta dnevno, objavljivali trominutne priloge u kojima su govorili predstavnici organizacija koje su nam se pridružile, eksperti koji su objašnjavali u čemu je problem sa uvećanim računima, komentare građana i primere besmisleno visokih računa.

U međuvremenu, svi drugi mediji su, izveštavajući o ceni struje, tih nedelja najvećem problemu u Srbiji, ujedno izveštavali o akciji Beograda 202, pošto smo izjave sagovornika pripremali kao pisane informacije, koje smo prosleđivali drugim medijima, kao deo akcije – a svima su bile dobrodošle. Na vanrednu konferenciju za štampu, koju je držao ministar, otišao sam lično, kao glavni i odgovorni urednik, da bi slušaoci znali da je za naš program to pitanje najvišeg značaja, i postavio sam seriju neprijatnih i provokativnih pitanja.

Primer te akcije govori da bez ijednog uloženog dinara, može da se napravi kampanja koja će javnost, odnoso ciljnu grupu, ne samo podsetiti na postojanje stanice, nego i na njenu poziciju – konkretno, programska filozofija 202 bila je – biti na strani slušalaca.

Kažem, u ovom tekstu prevashodno govorim o iskustvima sa Beograda 202. Ali vredi zapamtiti dve akcije koje je vodio Radio B92. Kada su izbegli Srbi iz Hrvatske, posle vojne operacije Oluja, danima u koloni ulazili u Srbiji i dok je Miloševićeva propaganda to pokušavala da prikrije, ovaj radio je organizovao konvoje humanirane pomoći. Slušaoci su prikupljali pomoć, distribuirali je svojim kolima, radio je sve to – organizovao. Sličnu akciju, opet kada je država zatajila, B92 povela je s proleća 2005, kada su katastrofalne poplave pogodile deo Banata.

Akcije mogu biti manje ambiciozne, a podjednako uspešne – važno je, podsećam, obavestiti one koji ne znaju – šta ima u našoj kafani. Dakle, treba da se smisli nešto što će privući druge kolege da o tome obaveste svoju publiku, ne samo iz kolegijalne solidarnosti, već zato što je radio napravio događaj dovoljno važan da se o njemu izveštava.

Humanitarne i muzičke akcije

U principu, radio kao medij najjednostavnije može da organizuje dve vrste akcija – humanitarne, uz pomoć slušalaca, i muzičke, uz pomoć muzičara čiju muziku inače emituje.

Humanitarne akcije organizuju se uz pomoć slušalaca, koje, u stvari, treba posmatrati kao deo samog radija, jer – oni to i jesu. Uz prikupljenje pomoći od njih, oni su i razlog što su mnoga preduzeća zainteresovana da budu darodavci. Sakupljena pomoć onda se može dati primaocu, a drugi mediji se pozovu na događaj. 202 je organizovala nekoliko atraktivnih akcija te vrste, poklanjajući najpotrebnije beogradskim bolnicama i sirotištima, uvek uz poneki dodatni program prilikom dodele poklona – bio bi tu neki mađioničar, pantomimičar, ako su sirotišta u pitanju, ili gudački kvartet studenata muzičke akademije... Organizujući takve akcije, radio emituje sliku o sebi i van sopstvenog programa, onima koji ga slušaju poručuje da je društveno odgovoran, čini dobročinstvo – i daje razloga novim gostima da svrate da pogledaju šta ima u našoj kafani..

Koncerti su, takođe, uobičajen i logičan način izlaska radija van sopstvenog programa. Naime, većina slušalaca radio i sluša zbog muzike.  Muzičari, pak, bez radija teško dopiru do slušalaca. Svima je u interesu, dakle, da se organizuju besplatni koncerti, određenim povodom. Naravno, to je smisleno samo ako na koncertu nastupaju muzičari žanra koji određeni radio ima na programu. 202 je nekoliko puta organizovala koncerte u Beogradu i unutrašnjosti, u dva navrata čak zatvarajući centralni gradski trg, Trg Republike, na kome su svirali najveći domaći bendovi. To je ujedno bivao povod za oglase na tv stanicama i novinama.

Sa tih koncerata, koji su događaj sam po sebi, o kome ne samo da su drugi potencijalni slušaoci obavešteni preko medija, nego su i toliki mogli neposredno da vide šta se dešava, objavljivali bismo potom snimke, koje bismo delili slušaocima u nagradnim igrama – ali, o tome malo kasnije, jer nagradne igre su isto što i tura na račun kafane – služe da vas podstaknu da popijete još 5 tura na sopstveni račun. Za sada još nagovaramo goste da u kafanu uđu.

Dokle se ide u tome, govori primer koji sam našao u literaturi kako, kada konkurentska stanica pravi koncert, vaša može da im »ukrade« događaj, tako što će na prilazima koncertu deliti svoj propagandni materijal, letke, bedževe, parkirati svoje automobile sa oznakama, itd... U našem sistemu vrednosti, tako nešto bi svakako bilo nefer. Fer je, međutim, da priznam da je najbolji marketinški potez jednog radija koji sam ikada video napravio beogradskji radio B-92, na koncertu R.E.M. u Beogradu.

U prepunoj Hali jedan Beogradskog sajma, gde je apsolutno svaki posetilac potencijalni slušalac B92, posle pauze na binu je izašao Majk Stajp sa devedesetdvojkinom majicom i nekoliko puta pozdravio taj radio! Inače, on se pojavljuje i u jednom njihovom reklamnom spotu, mora biti da su se upoznali kad je B-92 dobijao MTV nagradu. Poslao sam sms čestitku njihovom direktoru Čaliji, koga sam pre toga video u publici: »Bravo, majstore!« Ponosno je odgovorio da je uspeo da ih ubedi za samo pola sata tog popodneva da to urade. Potpuno je izvesno da B-92 nema tih para koje su potrebne za plaćanje R.E.M.-a, već da je iskoristio svoj imidž i dobio besplatnu reklamu.

Promocija uz pomoć sopstvenih vijesti

Za radio, kome su vesti važan programski segment, dobro je – sopstvene vesti emitovati i u vestima drugih medija. Svaka vest napravljena u vašem radiju, za potrebe vaših slušalaca, verovatno interesuje još nekoga, ko je, inače, nije čuo. Ništa lakše nego kada vest već postoji, napraviti je i u pisanom obliku i distribuirati drugim medijima. Mnogi od njih ionako kao jedan od izvora za sopstveni rad, koriste slušanje radija, pa i vašeg.

Zašto im ujedno ne olakšati rad i skrenuti im pažnju i tako ih podstaći da vašu vest prenesu. Naravno, u samoj vesti potrebno je naglasiti da je to vest tog i tog radija, po mogućstvu čak dva-tri puta u samom tekstu, tako da posle redakcijskog skraćivanja u ostalim medijima, vaše ime bar jednom ostane. Beograd 202 je za manje od godinu dana imao nekoliko stotina vesti objavljenih na drugim medijima, nekoliko puta i na naslovnim stranama sutrašnjih novina. Na taj način, jednostavno, postajete relevantna stanica, privlačite nove slušaoce i istovremeno jačate svoju poziciju u društvu, pa lakše dolazite do novih sagovornika i novih izvora vesti.

Postoje, naravno, i mnogi drugi načini da radio »izađe« ne samo na ulicu, nego i u druge medije. Ozbiljne PR kampanje, ili oglasne kampanje po novinama, tv i na bilbordima, uvek su moguće, mada one zavise i od para. Ono što mi zovemo »medijsko sponzorstvo«, kada reklamiramo događaj, a događaj reklamira nas, takođe je dobar način prisustva u javnosti. Tu je, međutim, kao i uvek na radiju, važno misliti o sopstvenom slušaocu i ne prihvatati se svega i svačega, već sponzorisati događaje interesantne za ciljnu grupu. Nema, na primer, nikakvog smisla na folk radiju sponzorisati organizovanje tribine o posmodernoj filozofiji, ali na nekom umetničko-naučnom programu javnog servisa – svakako da.

Pravljenje jelovnika

E, sad – kad smo ubedili goste da dođu, podsetili ih da postoji naša kafana (gde je – rešava se tako što deo loga, na svakoj vizit karti, nalepnici, olovci, svaki put kada se pominje naš radio, mora biti i talasna dužina, ako već nismo dovoljno srećni da možemo da radio stanicu nazovemo po frekvenciji), te goste treba i poslužiti. Ako pivo bude vruće, a hrana bljutava – neće nikad opet doći. Potrebno je, dakle – praviti program po želji i volji slušalaca, u skladu sa njihovim potrebama.

Nikakva novost, rekao bi neko. Naravno – ali kako da znamo šta slušaoci zaista žele, a ne šta je to što mi mislimo da žele. Javljanja slušalaca sa njihovim komentarima, ili glasanja za muziku, svakako su važan deo razumevanja toga, ali – ne i dovoljan. Kvalitativna istraživanja i u tome mogu ozbiljno da pomognu.

Na osnovu tabele sa brojem slušalaca u određenom petnaestominutnom  intervalu, moguće je napraviti grafikon slušanja tokom celog dana. Ako se to napravi sa prosečnim nedeljnim vrednostima, slika će biti relativno realna.

Na grafikonu, vertikala pokazuje broj slušalaca u procentima od ukupnog broja slušalaca radija kao medija, a horizontala – doba dana. Plava linija odnosi se na period pre programskih promena, a crvena i žuta – posle. 

Crvena linija pokazala je da smo na dobrom tragu. Problem je bio što pre podne, od 7 do 11, nije više skočila, jer to je kod nas udarno radijsko vreme. Koncentrisali smo se na njega, i do idućeg istraživanja, koje prikazuje žuta linija, stvar tu bitno popravili. Grafikon je jasno pokazao da je sadržaj programa od 8.30 do 9.30, tamo gde žuta linija naglo pada – pogrešan, pa smo ga promenili. Kasniji pad od posle 11 nije toliko zabrinjavao, on je u skladu sa navikama slušalaca, ali popodnevni pad u 15.30 jeste. Žuta linija nije smela da bude toliko ispod crvene. Naravno, vratili smo sadržaj koji je bio na programu kada je crvena bila iznad žute. Sledeće istraživanje (grafikon nemam, jer su rezultati stigli kada sam već podneo ostavku) pokazalo je – popunjavanje prepodnevne rupe i podizanje popodnevne linije.

Za samo planiranje programa, međutim, još je bolji metod – fokus grupa. To je sociološka metoda kada se okupe korisnici nekog proizvoda, pa se pitaju zašto ga koriste, i okupe oni koji ga ne koriste, a mogli bi – sa pitanjem zašto.

Kroz različite grupe onih koji slušaju i ne slušaju radio, naznačene u tabeli na primeru 202, sazna se šta slušaoci zaista misle o pojedinom programu, zašto ga slušaju ili ne, šta bi na njemu voleli da čuju. U izveštaju posle svih gorenavedenih fokus grupa, između ostalog se navodi ko su glavni konkurenti, primećuje pozitivna promena imidža, ali i konstatuje da 202-ci još uvek nedostaje identitet i da je namenjena svim uzrastima.

To je bila najgora vest za nas na programu, jer je značilo da – nismo dovoljno precizno pogodili ciljnu grupu. Dobra vest bila je što smo imali imidž koji smo i hteli – urbane, moderne, provokativne stanice. Kao poseban problem pokazalo se da, uprkos svim onim kampanjama i akcijama, slušaoci konkurenata ni ne znaju da su napravljene velike programske promene – trebalo je pojačati kamanju van programa. Slušaoci su jedan broj voditelja jako pozitivno ocenili, ali su jednog masovno, praktično jednodušno iskritikovali. Morao sam da ga smenim – čovek dan danas misli da sam ga smenio iz ko zna kojih razloga.

Povećanje prometa

Kada shvatimo šta naši gosti vole da jedu i piju, pa im to i ponudimo, moramo ih namamiti i da uzmu što više iz naše ponude – ne samo glavno jelo, nego i predjelo i desert. Što će reći – da kada su već tu, nađemo načina da ih što duže zadržimo na talasu, ne bi li slušali što više onih naših 15-tominutnih intervala. Jednom kad uđu, da im ponudimo: «Vidi, imamo još ovo, i ovo, i ovo» a da je to, kao smo utvrdili, baš ono što njima treba.

Osnovni metod da se to uradi zove se «prevlačenje» i vrlo je prost. Voditelj, kad god se oglasi, ne najavljuje samo sledeću stvar (muziku, govor, štagod) – već i ono što je malo kasnije na redu, za nekih 10-ak minuta. Kaže, na primer, da je muzika koja je emitovana bila ta i ta, a da će, posle priloga o tome i tome – ponovo biti muzika, i to baš pesma ta i ta. Naravno, pesma koju tako najavljuje je – trenutni hit. Ili, ako negde između pesama kaže temperaturu, pozove slušaoce da ostanu još na talasu, jer će detaljna prognoza doći na red posle sledeće muzike. Ono što znamo da slušaoce posebno interesuje, to posebno najavljujemo – vesti, vremensku prognozu, muziku, šta god.

Prevlačenja iz intervala u interval treba kombinovati sa celodnevnim prevlačenjima. Najjednostavnija su – nagradne igre. Pokloni mogu biti reklamni materijal same stanice – kape, majice, olovke, upaljači, nalepnice (jeftini za izradu a imaju i neku upotrebnu vrednost, pa su bolji za poklon od nalepnica su, na primer, podmetači za čaše, podloge za miša ili okvir za auto-table), naravno cd-ovi sa koncerata stanice. Izvrstan poklon je i bedž sa imenom popularnog benda i imenom stanice – nosiće ga svaki fan benda i tako reklamirati stanicu u društvu u kom se kreće, društvu potencijalnih slušalaca.

Na bedžu treba da piše «radio taj i taj – pušta pesme tog i tog». Takve poklone treba dodeljivati posle neke celodnevne igre. Igra može biti, na primer – reč dana. Pa voditelji svakih sat kažu po jedno slovo iz te reči. Da bi znao celu reč – moraš biti na programu ceo dan. Ili, igra «pronađi pesmu» - kaže se da je pesma dana ta i ta, i – kada se emituje, ko se prvi javi, nagrada može biti i da predloži pesmu dana za sutra.  Ili, neki kviz na koji se odgovara u nekoliko delova dana.

Svakako, na inventivnosti je ljudi u samoj stanici, kakve će i koliko za publiku interesantne igre uspevati da smisle, jer ni jedna od ovih ne treba da traje večito. Potrebno je nekoliko puta godišnje organizovati nagradnu igru sa nešto vrednijim nagradama. Obično je najjednostavije to učiniti oko nove godine, ali bi bilo pametno – svaki put pred istraživanje slušanosti. Važno je – nagradne igre i same nagrade precizno usmeriti prema publici. Nipošto ne bi smelo – a takve greške su se događale i na 202 – da stanica koju sluša šira teritorija nagrađuje slušaoce samo u glavnom gradu, kakvom večerom za dvoje ili ulaznicom za neki događaj.

Pored «prevlačenja» po vertikali, tokom dana, postoje i takozvana prevlačenja po horizontali, za određeno vremensko razdoblje tokom nedelje. Dobro je uvek najaviti i šta će sutra biti otprilike u isto vreme, jer ljudi obično imaju svoje dnevne navike i otprilike u isto vreme slušaju radio. Treba im dati razlog da i sutra to obavezno učine. Da li je to pesma koja je tog dana pobedila, da li je to nova tema, da li je to atraktivan gost dogovoren za sutra – važno je da je nešto što je za slušaoca interesantno. Takođe, važno je da te horizontale bude jednoobrazne, jer slušalac mora znati šta ga očekuje – on upravo i traži određenu vrstu muzike, određeni ritam, određenu vrstu informacija, humora, čega god.

Ovaj tekst, svakako, ne pretenduje da ponudi recept za pravljenje uspešnog radija. Da je to moguće kombinacijom istraživanja i pravila, ljudi na radiju ne bi bili potrebni – dobar softver bi sve rešio. Istina, dobri softveri rešavaju puno toga na radio stanicama, ali uvek ostaje onaj ključni deo, deo inventivnosti – koji je na samim ljudima iz određene stanice. No, ukoliko budu imali u vidu ovde skicirane metode i koristili ih kao izvor ideja, podsetnik šta je sve moguće napraviti, imajući na umu principe koji se navode u tekstu pre nego konkretne primere, izvesno je da će se povećati broj slušalaca vaše stanice.

Na kraju krajeva, sama činjenica da ste ovaj tekst pročitali do kraja, govori da imate želje i volje da unapredite kvalitet programa na kome ste – samim tim, već imate više od mnogih.

Prilog Medija centra Beograd