Šta (ni)smo uradili za dvadeset godina
Šta (ni)smo uradili za dvadeset godina
28/03/2014
Dio teksta o dvadeset godina rada Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), prenosimo uz dozvolu uredništva i autorice Jelke Jovanović. Tekst je originalno objavljen na zvaničnoj stranici NUNS-a.
Foto: Media Centar Beograd
Za dve decenije rada NUNS je mnogo učinio za novinarstvo Srbije i svoje članove, ali sudeći prema stanju u medijima danas je pred nama mnogo više posla ako ne želimo da se stidimo sopstvene profesije.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) nastalo je pre 20 godina u vreme medijskog mraka nezapamćenih razmera i posle bezuspešnih višegodišnjih pokušaja dela novinara Srbije da ozdrave do tada jedino Udruženje novinara Srbije koje je bilo okosnica političke zloupotrebe novinarstva.
Rođendan NUNS-a je 26. mart 1994, ali tom danu su prethodile godine borbe za dostojanstvo profesije i samih novinara. Za prvog predsednika NUNS-a izabran je Dragoljub Nikitović Nikita. Članska karta broj 1 pripala je Predragu Milojeviću, legendi srpskog novinarstva između dva rata.
STANJE: U tekstovima i prilozima o tom događaju, koje NUNS objavljuje u specijalnom izdanju, čitaoci će steći sliku o tome šta je NUNS uradio za 20 godina postojanja, ali i o onome što nije uradio i što će morati u danima i godinama pred nama da uradi zarad svog i opstanka članstva, ali i profesije. Zašto? Iako su nesumnjivo društvene okolnosti drastično promenjene, sve više novinara govori o povratku u devedesete i o stanju u novinarstvu gorem nego ikada.
ISKUSTVO: U prvoj deceniji postojanja, posebno pre 5. oktobra 2000, zajedno sa članstvom, novinarima iz korpusa nezavisnih medija, ali i mnogima koji su ostali u preovlađujućim državnim, NUNS je uspevao da se nametne kao važan činilac profesije i profesionalizacije novinarstva. Imao je nesumnjivo i značajan politički uticaj pošto se aktivno borio protiv vladajućeg režima, a zahvaljujući takvoj orijentaciji NUNS je imao značajnu podršku međunarodne zajednice, kao formalnu tako i finansijsku.
Aktivizam NUNS-a, partnerskih medija, NVO i novinara imao je izvorište u represiji sistema koja se iskazivala progonom čitavih redakcija i mnogih pojedinaca, a kulminirala ubistvima Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije i gašenjem Dnevnog telegrafa i Naše Borbe. Uprkos sili prekog zakona, tzv. Šešeljevog, ekonomskim i političkim pritiscima, nekoliko medija u Beogradu i još više lokalnih širom Srbije preživeli su Miloševićevu vladavinu. Bio je to gemišt privatnih i javnih novina, radija i televizija.
I NUNS je preživeo 5. oktobar. Izmenjene okolnosti nametale su novu ulogu – revitalizaciju profesije i medijskog sektora, u čemu je NUNS godinama aktivni učesnik. Ipak, niko danas ne može reći da je zadovoljan učinkom. Van spora, deo odgovornosti snosi sam NUNS, kao i mediji koji su nekada nosili epitet nezavisnih. Zašto? Odgovori su brojni, počev od neverovatne vere, pa i naivnosti da će novouspostavljene vlasti umeti da cene profesionalno novinarstvo, do zamora prvoboraca i nezainteresovanosti mladih, siromaštva, pa do očite nepismenosti novih medijskih vladara, unutar i spolja medija. Ključna stvar je ipak što su i nove vlasti pokazale vidnu sklonost udvorničkom novinarstvu, pa je umesto lustracije sa zabranama rada mnoštvu onih koji su ukaljali profesiju, korpus “demokratskih” medija ubrzo proširen do neslućenih razmera.
Preko noći su se preobratili i oni koji su bili Miloševićeve perjanice, a pojavili su se i novi slične provenijencije (ovde se ne misli na nove medije u tehnološkom smislu). I dobro služe svrsi – promociji vlasti. Ne samo aktuelne, nego i svih posle 5. oktobra. Pravo građanstva danas imaju i oni koji su sumnjičeni za medijsku pripremu atentata na Zorana Đinđića.
RAD: Šta je radio NUNS svih tih godina? Sa manje ili više (ne)uspeha pokušavao je da se suprotstavi partijskom novinarstvu.
Formalno uspesi nisu zanemarljivi – u prvim postoktobarskim godinama izmenjeno je medijsko zakonodavstvo kojim je ustanovljeno regulatorno telo za elektronske medije RRA. Novinarima, medijima i društvu nametnut je Kodeks novinarske profesije, uspostavljena je samoregulacija u štampanim medijima.
Krivičnom prijavom NUNS-a protiv odgovornih u medijima za ratno huškanje podnetom Tužilaštvu za ratne zločine otvoren je još jedan kanal profesionalizacije medija.
Radi edukacije, zaštite i pomoći članstvu i medijima, NUNS je oformio Fond za edukaciju i pomoć, aktivan je učesnik medijske reforme, na brojim seminarima i radionicama i kroz mnoštvo projekata promoviše profesionalne standarde i omogućava, posebno mladim novinarima, da ih što pre usvoje. Aktivan je deo antikorupcijskih kampanja. Kroz saradnju sa donatorima NUNS pruža i pravnu zaštitu svojim članovima i medijima, a sem saveta i zaštitu na sudu.
Za svoje članstvo NUNS je obezbedio brojne povlastice koje svakom pojedinačno omogućavaju bolji i efikasniji rad.
Juna 2008. NUNS je bio domaćin Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu (International Press Institute – IPI), učesnik, organizator i suorganizator brojnih međunarodnih skupova.
Moglo bi se još mnogo toga nabrojati, i pre i posle 5. oktobra, ali ono što je nesumnjiv rezultat jeste preovlađujuće osećanje – esnafska nemoć. Činjenica da je pomenuta krivična prijava dočekana na nož, čak i u delu članstva NUNS-a, pokazuje da se u biti malo toga promenilo u novinarskim vodama, lakše se pliva bez talasa. O tome nesumnjivo svedoči i to što 20, 15 i 13 godina posle ubistava Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića još nisu pronađene ubice i nalogodavci.
Napokon, sve očitija tabloidna s(a)vest kumuje notornoj činjenici da i sami mediji sve ređe uvažavaju sopstvena udruženja, pa po pravilu ne prenose reagovanja NUNS-a na kršenje Kodeksa, solidarišući se tako sa onima koji to čine. Rade li to zbog straha da će se i sami naći na meti beskrupuloznih napada ili zbog neprimerene “relaksacije” standarda, pitanje je na koje, između ostalog, treba da pronađe i odgovore ponudi Skupština NUNS-a, svi organi NUNS-a i svi članovi pojedinačno.
Kompletan tekst, ali i ostale tekstove kojima se obilježava dvadeset godina Nezavisnog udruženja novinara Srbije, možete pronaći na njihovoj zvaničnoj stranici.