NUNS je jedno od najmoćnijih „oružja“ kojima novinar može da se zaštiti. U borbi za novinare, nezavisno novinarstvo i profesionalizam, NUNS ulaže svoj ugled i pokreće akcije u koje su uključeni predstavnici međunarodnih vladinih i nevladinih organizacija.

Kada je početkom maja 2000. godine Miloševićev režim u roku od 48 sati uhapsio 28 novinara, NUNS je pokrenuo javnu akciju osude represije vlasti. Novinari su uhapšeni na osnovu tadašnjeg Zakona o javnom informisanju, ali akcija hapšenja nije bila pravna nego politička akcija sa ciljem zastrašivanja neposlušnih novinara. Nakon NUNS-ove javne osude, privedene kolege veoma su brzo puštene na slobodu.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (www.nuns.org.yu), najpoznatije je upravo po svojoj angažovanosti u zaštiti nezavisnih novinara i profesionalizma tokom represivnog režima 90-tih godina u Srbiji. NUNS je osnovan 1994.godine, izdvajanjem grupe novinara iz prvobitno postojećeg Udruženja novinara Srbije (www.uns.org.yu).

Razlika između UNS i NUNS bila je očigledna u vreme Miloševićeve vladavine. Tada se skoro mogla povući "borbena linija između" pripadanika ove dve organizacije. UNS je u javnosti nosio pečat organizacije koja podržava Miloševićevu politiku i okuplja uglavnom novinare režimskih medijskih kuća, dok je NUNS otvoreno nastupao protiv te politike i aktivno učestvovao u većini antirežimskih akcija i protesta. Ovaj pristup važio je i za sve članove jednog i drugog udruženja i odražavao se na njihov rad. Nakon promena 2000-e došlo je i do promena u UNS-u, u smislu demokratizacije i profesionalizacije udruženja.

Ipak, odnosi UNS i NUNS ostali su nepromenjeni čak i nakon što je UNS primljen u članstvo Medjunarodne federacije novinara 2003.godine. Novi "kamen spoticanja" u saradnji dva udruženja je rasprava oko vlasničkih prava nad Domom novinara, u Resavskoj 28. Postpetooktobarska vlast podrzavala je ideju da se pravo rapolaganja ovom imovinom raspodeli na dva udruzenja, ali stvari su se iskomplikovale nakon sto se NUNS, posle godina podstanarstva, pre nepune dve godine doselio na drugi sprat zgrade. Voljan da "kolegama" ustupi prostor ali ne i da pregovora o ravnopravnom raspolaganju imovine UNS je trazio da NUNS potpisivanjem ugovora na simbolicnu cifru od 1 dinara prizna podstanarski status. NUNS to nije hteo da prihvati. Ovaj spor trenutno je u sudskoj proceduri. Dom novinara, inače, sagrađen je za potrebe Kraljevskog udruženja novinara.

Pristup za profesionalce

NUNS ili IJAS kako glasi engleska varijanta imena ove organizacije (Independent Journalists Assosiation of Serbia) okuplja 2 250 članova. U pitanju su novinari koji se profesionalno bave ovom delatnošću. Ili, bolje reći medijski radnici jer osnov za članstvo u NUNS-u jeste pisanje tekstova, uređivanje, redigovanje, korektura i tehničko uređivanje, redigovanje rubrika i emisija, ali i ilustrovanje, crtanje karikatura, montaža i rad snimatelja (tonskih, filmskih i elektronskih), rad fotoreportera, rad u informativnim agencijama.

Ovaj spisak delatnosti pobrojan je i u Statutu NUNS-a koji se osim na samom sajtu udruženja može naći i na sajtovima drugih organizacija i ustanova čija delatnost je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa medijima. Naprimer na sajtu Direkcije za informisanje Saveta ministara SCG www.info.gov.yu (link statuti medijskih organizacija).

Satutom su propisani i drugi uslovi koji se moraju ispuniti da bi se ostvarilo pravo na članstvo. Među njima je i pravilo da član mora za sobom da ima najmanje dve godine profesionalnog bavljenja medijskom delatnošću (prema Statutu iz 2000.te).

NUNS pred sobom ima sledeće zadatke:

- slobodno novinarstvo i pluralistički mediji;

- svestrano, istinito i pravovremeno informisanje;

- autonomija profesije i nezavisnost novinara;

- unapredjivanje profesionalnih i etičkih standarda;

- zaštita prava i interesa fizičkih i pravnih lica od mogućih zloupotreba u procesu informisanja;

- zaštita prava i interesa novinara (medijskih profesionalaca), uključujući sindikalnu i pravnu zaštitu;- socijalni i ekonomski status novinara (medijskih profesionalaca) koji će im omogućiti profesionalan rad i stvarnu nezavisnost

- delotvorni uticaj na sva bitna pitanja iz oblasti javnog informisanja i masovnih medija, pre svega na donošenje propisa.

Period Miloševićeve vladavine neke od ovih ciljeva (ovde poređanih prema redosledu iz Statuta iz 1999.godine) izbacio je u prvi plan, dok pojedini tek dolaze na red.

Prvih nekoliko godina postojanja NUNS je najviše radio na ispunjenju prva tri cilja. Konstatno i uporno tada su organizovane akcije i tribine kojima je izražavan protest protiv gušenja slobode medija i novinara. Jedna od takvih akcija bilo je, na primer, okupljanje svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu tokom jeseni i zime 1998/99.godine na Trgu republike. Na takozvani “stub srama” kačeni su spiskovi prekršajnih sudija koji su tokom tog meseca kažnjavali medije po Zakonu o informisanju donetom u oktobru 1998.godine kada je na čelu ministarstva informisanja bio Aleksandar Vučić aktuelni potpredsednik Srpske radikalne stranke (ovaj Zakon može se naći na sajtu http://www.anem.org.yu, link medijska regulativa).

Tokom janura 1999, na primer, četiri beogradska medija kažnjena su po ovom Zakonu sa ukupno 960.000 dinara - nedeljnik "Nin" sa 150.000 dinara, dnevnici "Danas" i "Večernje novosti" sa po 300.000, odnosno 290.000, a televizija Studio B sa 220.000 dinara. Povod okupljanja bile su i pretnje novinarima, kao i bojkot nezavisnih medija od državnih organa.

Upravo u toku ovih događanja rođena je i ideja izrade Dosijea, publikacije NUNS-a koja će preuzeti ulogu svedočanstva o položaju medija i novinara u Srbiji.

Da se ne zaboravi

NUNS je ovu ideju i realizovao. “Dosije o represiji” počeo je da izlazi u proleće 1999.godine. Do oktobra 2000-te izlazio je pet puta godišnje sa ciljem da na jednom mestu informiše i upozori na torturu kroz koju prolaze mediji zbog namere vlasti da uguši slobodu mišljenja. Posle pauze od tri godine, nažalost, potreba da se Dosije ponovo pokrene nametnula se i 2004.godine.

Pored zakonodavne regulative u oblasti medija (zastoj u primeni Zakona o radiodifuziji, odlaganje usvajanja Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, izmene Zakona o informisanju), materijalnih uslova u kojima žive i rade novinari, sudbine RTS-a - osnovna tema obnovljenog “Dosijea” bila je jedna nova pojava – veliki broj tužbi za klevetu, uvredu i povredu ugleda i časti koje su podignute protiv novinara i medija u kojima rade u periodu od 2001. do početka 2004.godine. Toj temi NUNS je posvetio najviše pažnje sa namerom da poboljša položaj medija i umanji ovu vrstu pritiska na novinare.

Za prvi “postpoetooktobarski” broj Dosijea koji je izašao u junu 2004.godine (prema NUNS-ovom planu od tada bi trebalo da se publikuje četiri do šest puta godišnje) prikupljeni su podaci o preko 300 pokrenutih sudskih postupaka, a opšti zaključak koji se iz toga mogao izvesti jeste da je u sferi medija tužba postala novi oblik cenzure. Izvođenje zaključka bilo je i cilj prikupljanja podataka jer jedino uz konkretno iznetu cifru (što i jeste osnovni postulat novinarskog rada) moglo se izaći u javnost sa apelom da se taj trend svede u “normalne” okvire.

Pod tim “normalne” ovde se podrazumeva “objektivni” jer veliki deo tužbi, kako je pokazalo istraživanje, podnošen je bez realnih osnova. Na primer, dopisnici dnevnih novina (Frankfurtske vesti, Večernje novosti, Blic i Danas), inače novinari RTV Majdanpek, tuženi su (jedan za drugim) tokom 2003.godine zbog prenošenja saopštenja direktora Muzeja u Majdanpeku.

Zbog sličnog postupka, u maju 2003.godine tužen je i novinar lista Novi put iz Jagodine, Relja Milanović, s tim što je ovaj novinar svoj tekst napisao na osnovu vesti agencije Tanjug, pisanja Večernjih novosti i saopštenja MUP-a. U oba slučaja tužilac je bilo privatno lice. Inače, analiza koju je sprovela ekipa NUNS-a za potrebe Dosijea, utvrdila je da su tužioci najčešće politički funkcioner kako bivše, tako i aktulene vlasti, uključujući i DOS.

Oba slučaja završena su u korist podnosioca tužbe (prvi delimično jer su osuđena dva novinara) i to sa presudom koja je za novinare i kuće u kojima rade bila, malo je reći, previsoka (6.000 dinara plus sudski troškovi od oko 30.000 dinara u prvom, 250.000 dinara u drugom, pri čemu se plata najvećeg broja novinara kreće između 2.000 i 16.000 dinara, po podacima agencije Stratedžik marketing). Ovaj podatak, zajedno sa ostalim sličnim prikupljenim informacijama predstavlja osnovu na bazi koje NUNS dalje gradi pravo da apaluje na državu i pravosudne organe da utiče na reguilisanje kaznene politike jer u pravnoj državi presude bi trebalo da predstavljaju nadoknadu za podnosioca tužbe,a ne način bogaćenja tužitelja.

Moć javne reči

Javni apeli, konferencije za štampu, istraživanja, okrugli stolovi, i tribine na koje se pozivaju zvaničnici i predstavnici međunarodnih vladinih i nevladinih organizacija, sredstava su javnog uticaja NUNS-a. Tačnije, ona su, pored ugleda koji NUNS ima, jedino oruđe kojim ova organizacija raspolaže. Zbog toga se trudi da svoje snage udruži sa ostalim medijskim i profesionalnim organizacijama.

Udružen sa ostalim medijskim organizacijama (poput Spektre, ANEMA..), istaknutim pojedincima i nevladinim organizacijama ili samostalno , NUNS ne propušta da u javnost iznese svoje stavove o određenim zakonima iz oblasti medija i njihovoj primeni jer kvalitet zakonske regulative direktno utiče na položaj i uslove rada novinara.

Jedna od takvih, dugoročnih akcija, jeste i borba za usvajanje Zakona o radiodifuziji koja se kasnije prenela i na izbor Saveta agencije za radiodifuziju i izmene Zakona u avgustu 2004.godine, kao i izbor novog Saveta. Celokupan tok ove borbe (saopštenja, konferencije za štampu, pisma, okrugli stolovi...) može se videti na sajtovima Anema, Medija centra, Spektre, B 92, NUNS-a. Ove organizacije, inače, prema Zakonu o radiodifuziji spadaju u niz ovlašćenih predlagača, sa pravom da pred Skupštinu iznesu imena dva kandidata za mesto jednog člana Radiodifuznog saveta.

Članovi i predstavnici NUNS-a najčešće su uključeni u delatnosti vezane za kreiranje medijskih zakona, ali se veoma često, kao što je to upravo slučaj sa Zakonom o radiodifuziji, dešava da vlast ignoriše ove predloge i učini sve da u Skupštini budu usvojeni akti koji više odgovaraju izvršnoj vlasti nego medijskim radnicima.

Tri pravila o učenju

Broj godina provedenih u profesiji potreban za članstvo u NUNS-u istovremeno ukazuje i na jednu od važnih karakteristika ove organizacije– ona se bavi problemima profesionalaca. To znači da je, čak i kada su u pitanju treninzi, radionice i seminari, koncept rada prilagođen potrebama onih koji već imaju iskustvo u radu i žele da ga unaprede.

Programi obuke medijskih radnika koje NUNS sprovodi u saradnji sa mnogim navladinim organizacijama i ambasadama , kreću se u tematskom prostoru od etičkih pitanja, preko načina snalaženja u ratnim uslovima, obuke u konkretnom radu , do menadžmenta u medijima. Trajanje seminara, radionica i treninga prilagođeno je potrebama tema koje se obrađuju (od jednog do pet dana), a cilj im je da učesnici uhvate “profesionalni korak” sa svetskim standardima rada i steknu potrebna saznaja i sposobnosti koji će ih održati na domaćem tržištu. Svi programi su za učesnike besplatni.

Među najznačajnijim edukacionim projektima NUNS-a pokazali su se seminari o menadžementu u medijima. Oni su bili samo deo niza seminara koje je u poslednjih par godina NUNS organizovao u partnerstvu sa Američkom ambasadom. Na prvom seminaru „Menadžment u medijima“ je kao predavač nastupio Gregori Pits (Gregory Pitts) profesor Bredli Univerziteta u Ilinoisu , dok je godinu dana kasnije još jednu seriju predavanja na istu temu održao Dejvid Macarela (David Mazzarella) bivši predsednik Genet korporacije (Ganett co) internacionalnog medijskog ginaganta koji posluje u 43 zemlje, zapošljava 53 000 ljudi, ima godišnji obrt u vrednosti oko 7 milijardi dolara i poseduje 22 televizijske stanice i 101 dnevni list(među kojima je je i USA Today najtiražniji dnevnik u SAD). Oba seminara trajala su po pet radnih dana i nisu se održavala samo u Beogradu već i u Nišu i na Paliću.

Do vesti praznog stomaka

U svojim aktivnostima NUNS nije okrenut samo ka spolja, već se u velikoj meri bavi problemima konkretno vezanim za novinarsku svakodnevicu. Najvažniji u tom nizu sigurno je problem socijalnog statusa. NUNS ne može da utiče na visinu i redovnost novinarskih plata, ali svojom delatnošću pokušava da izvrši pritisak na povećanje odgovornosti poslodavaca.

Jedan od puteva ka tom cilju bilo je istraživanje koje je početkom 2002.godine na zahtev NUNS-a (uz finansijsku podršku Norveške narodne pomoći) obavila agencija za proučavanje javnog mnenja Stratedžik marketing (www.smmri.org.yu). Rezultati ovog istraživanja bili su poražavajući i izazvali su izuzetnu pažnju javnosti.

Na uzorku od 750 ispitanika pokazalo se da trećina novinara nema ni zdravsteno ni penziono osiguranje, da se plate i honorari, u 90 odsto slučajeva, kreću od 8-10 hiljada dinara, da se prekovremeni rad ne plaća i da većina kolega nema sopstveni stan, već žive kod roditelja ili su podstanari.

Na osnovu tih podataka NUNS je napravio program delovanja u narednom periodu prema kome je planirano osnivanje Fonda za penziono i invalidsko osiguranje novinara i Asocijacije medijskih sindikata. Ove ideje, na žalost, zbog odsustva interesovanja kolega i redakcija, ali i sredstava, nisu zaživele, ali je NUNS uspeo da bar delimično utiče na stav javnosti o socijalnom položaju novinara.

Socijalni profesionalni problemi medijskih radnika, a time i NUNS-a, ne završavaju se na platama. Neretko dešava se da kolege ostanu bez posla na način koji nije zakonit. Kao neprofitno preduzeće, NUNS nije u mogućnosti da plati advokate koji bi se u takavim slučajevima borili za njihova prava ali jeste u mogućnosti da neke od kolega “preporuči” pulu advokata Medija centra koji pruža ovakvu vrstu pomoći (naravno ni ovaj advokatski tim ne može da pokrije sve slučajeve).

Da bi poboljšao socijalni položaj kolega, NUNS preduzima i druge korake. Jedan od takvih bilo je pravno savetovalište u okviru koga su u periodu od novembra 2003.godine do jula 2004. novinari dobili mogućnost da dva puta nedeljno u prostorijama NUNS-a razgovaraju sa advokatom koji je nakon uvida u dokumantaciju upućivao na ono što bi trebalo da preduzmu. NUNS ima nameru da nastavi sa ovom praksom.

Istovremeno, u saradnji sa Internacionalnom federacijom novinara sa sedištem u Briselu (IFJ, International Federation of Journalists) započet je niz radionica i seminara čiji je cilj da medijske radnike obuči za akcije koje je neophodno preduzeti kada su ugrožena novinarska socijalna i profesionalna prava.

U periodu Miloševićeve vladavine, NUNS je uspevao i da preko međunarodnih, najćešće humantiranih organizacija, obezbedi jednokratnu novčanu pomoć za najugroženije kolege. Mala ali ne nevažna finansijska pomoć koja postoji i sada je obezbeđivanje popusta na avio, vozni i autobuski saobraćaj.

Moral je prvi kriterijum

Radeći na unapređenju opštih društvenih i konkretnih uslova rada za novinare , NUNS ne zaboravlja da visoke zahteve postavi i ispred svojih članova. U tu svrhu 2003.godine tim stručnjaka i novinara izradio je Etički kodeks koji pretstavlja niz pravila kojih se članovi moraju pridržavati. Ova pravila nisu obavezujuća za novinare koji nisu članovi udruženja, ali postoji ideja da se u budućnosti Etički kodeks NUNS-a ugradi u jedan opšti dokument koji bi imao tu nadležnost. Naravno ne u smislu zakona već “džentlemenskih pravila”.

Etički kodes olakšava i formiranje stavova i odluka unutar udruženja jer predstavlja čvrstu osnovu za ocenu (ne)etičnosti pojedinih medijskih postupaka. Jedna od takvih situacija pojavila se, na primer, u aprilu 2004.godine, kada je dnevni list “Kurir” objavio intervju sa osobom koja se predstavljala kao Kapetan Džo, pripadnik specijalne jedinice srpske tajne policije Crvenih beretki, čiji su komandanti učestovavali u ubistvu premijera Zorana Đinđića. NUNS je osudio objavljivanje ovog teksta jer je prema pravilima Etičkog kodeksa, u kojima se upozorava na obavezu veoma ozbiljne provere identiteta sagovornika, konstatovano da uredništvo „Kurira“, kao ni kolega koji je radio intervju nisu bili dovoljno oprezni.

Situacije u kojima je NUNS pozvan da ocenjuje ponašanje kolega i svojih članova, inače su “najosetljivije” jer zahtevaju dobro promišljene i neostrašćene odluke. Zbog toga u NUNS-u postoji i Sud časti koji čine pet kolega koje bira Skupština NUNS-a. Slučajevi u kojima Sud časti donese odluku o isključenju nekog člana veoma su retki, ali se dešavaju.

U periodu između dve Skupštine, od 2002.godine do 2004, isključena su dva člana: Gradiša Katić jer je Sud časti zaključio da je njegovo članstvo U NUNS-u nespojivo sa angažmanom u listu “Identitet” (koji je pozitivno posao o organizovanom kriminalu i navodno najavio atentat na premijera) čiji je bio glavni urednik i direktor, i Milovan Brkić jer je Sud ocenio da njegov angažman u Nezavisnom sindikatu policajaca nanosi štetu NUNS-u. Statut NUNS-a inače, ne zabranjuje članovima da nastupaju kao portparoli raznih, pa i političkih organizacija, ali postoje ideje da se ova stavka unese (u smislu automatskog zamrzavanja članstva nakon preuzimanje te dužnosti) jer bi time bio dodatno zaštićen ugled NUNS-a i njegovih članova.

Na kraju, dešavaju se i obratne situacije, da pojedini novinari napuste udruženje jer nisu zadovoljni odlukama i nastupima rukovodstva, što je takođe legitimna odluka. U istom periodu to se dogodilo tri puta. Ipak nije ni retkost da članovi koji su istupili kasnije nastave neformalne kontakte sa udruženjem kada ocene da su neslaganja prevaziđena.

Takav tok stvari dokazuje da, kao i svaka organizacija slobodno udruženih pojedinaca, NUNS (kao i njegovi članovi) ima pravo na greške i lutanja samim tim što okuplja veliki broj ljudi i ne može da integriše svako pojedinačno mišljenje. Najvažnije u svemu je ipak da cilj obe strane ostane isti – profesionalizacija medija i dobrobit zaposlenih u njima.

Lična karta NUNS-a

Organi NUNS-a su:

Skupština - izborna na kojoj se biraju organi NUNS-a održava se svake dve godine, kao i tematska, na kojoj se raspravlja o postignutom i utvrđuje dalji plan rada

Izvršni odbor (9 članova)

Nadzorni odbor (pet članova)

Komisija za prijem (pet članova)

Sud časti (pet članova)

Članove svih organa NUNS-a bira Skupština. Sastaju se po potrebi. Učešće u radu organa je na bazi volonterskog rada.

Sedište NUNS-a je u centru Beograda u Resavskoj 28. Ova zgrada, poznata je pod nazivom Dom novinara jer je sagrađena za potrebe Kraljevskog novinarskog udruženja.

Osim u Beogradu, NUNS ima svoje kancelarije i poverenike u šest gradova: Kragujevcu, Nišu, Kruševcu, Novom Sadu, Novom pazaru, Bujanovcu.

NUNS je član Međunarodne federacije novinara i Evropske federacije novinara.

Slika: http://www.nuns.org.yu/