Igranih filmova je malo, a montažera mnogo, pa se zanat ipak uči u informativi. Iskusna montažerka otkriva lepe i teške strane ovog posla.

„E, pa profesorka, dobio sam posao” pomalo ponosno, pomalo razočarano obratio mi se bivši student. U današnje vreme kada je posao teško naći iznenadila me je njegova uzdržanost. Ispostavilo se da je to bio posao montažera informativnog programa.

Radeći dugo godina sa studentima znala sam da oni u većini očekuju karijeru na igranom filmu i da im se sve mimo toga čini ispod časti i nedostojno njihovog talenta ili bar onoga što oni misle o njemu. Nažalost, stvarnost je takva da je filmova malo a montažera mnogo i da svakako igrani film nije nešto na čemu bi trebalo da uče osnove zanata.

U želji da mu otkrijem i lepe i teške strane tog posla počela sam da razmišljam o iskušenjima koja ga na tom radnom mestu očekuju.

1. Ne podležite predrasudama. Biti montažer informativnog programa je izuzetno odgovoran i interesantan zadatak. U prilici ste da radite svakodnevno sa velikim količinama materijala raznih tema. To će vam s vremenom razviti sposobnost da brzo odlučujete i da jasno mislite.

2. Radićete sa mnogim saradnicima, uglavnom novinarima, urednicima ali i realizatorima i rediteljima. Široka lepeza saradnika otvara mnoga vrata sposobnom montažeru jer se dobar glas brzo širi.

3. Bićete uvek na izvoru informacija, sa uvidom u kompletan snimljeni materijal, što  može biti veoma interesantno.

4. Imaćete veliku samostalnost u radu. Čest je slučaj da novinar traži saradnju i prilikom određivanja tonskih izjava, a uobičajeno je da posle okvirnog dogovora ostavlja slobodu montažeru kod izbora kadrova. Montažer koji svakodnevno radi može sugerisati novinaru arhivske snimke vezane za određenu temu jer je imao prilike da ih pregleda radeći druge stvari i često ih poznaje bolje od drugih članova ekipe.

5. Na dnevnim informativnim emisijama obično radi veći broj montažera, što daje izvesnu fleksibilnost pri podeli posla (zašto da radite sport kad to voli vaš kolega, a vas ionako čeka prilog o pozorištu).

6. Kratke forme. U informativnim emisijama kombinovanog tipa (studio + prilozi) obično su prisutne ilustrovane vesti, izveštaji, prilozi i ponekad reportaže. Oni retko prelaze trajanje od 3 minuta, a često traju samo tridesetak sekundi. To omogućuje da se izmontiraju relativno brzo čak i kad su ambiciozno zamišljene. Ako vam neko od saradnika ne odgovara vi ipak znate da je to kratkog trajanja i da će se saradnja brzo završiti čak iako vam nije prijatna. Pomislite na montažere koji sede danima i mesecima radeći neke projekte možda takođe u nepovoljnoj klimi međuljudskih odnosa.

7. Ako volite adrenalinske šokove - eto pravog posla za vas. Kako je montaža u procesu na kraju lanca, a termin emitovanja zakovan, sve što bilo gde prokliza moraće se nadoknaditi u montaži. To se povremeno graniči s nemogućom misijom, ali skoro redovno uspe, pa tako prilog u poslednjem trenutku odlazi u emitovanje, a montažer izgleda kao padobranac kome se otvorio tek rezervni padobran. No, za mladog čoveka to je izazov koji često ispunjava ponosom ostvarenog zadatka. Više puta sam bila svedok kako posle izuzetno stresne smene zavlada neviđeno dobro raspoloženje u ekipi, slično kao posle dobijene utakmice.

8. Radi se u smenama, što znači da nema zagarantovanog vikenda, a smena može biti, osim uobičajene, u ranu zoru ili čak i noću. Mnogim ljudima to odgovara jer im omogućuje da oslobode deo dana za svoje privatne potrebe. Takođe, radno vreme je uglavnom jasno definisano. Osim u slučajevima vanrednih situacija zna se kad dolazi vaša smena i vi idete kući. Probajte to da izvedete na igranom filmu gde je najnormalnije da radni dan traje i po 14 sati. S druge strane, kako se radi ekipno, potrebno je da postoji odgovornost i pošten odnos prema ostalim kolegama da bi posao bio ravnomerno raspoređen i da bi uopšte stigao da se uradi.

9. To što vi radite gleda ogromna publika. Da bi skupio toliko gledalaca igrani film bi morao da se prikazuje pred punom salom godinama. Zato poštujte svoje gledaoce i potrudite se da im priuštite jasnu, dobro komponovanu, filmski pismenu i kvalitetnu informaciju.

10. Morate imati svest o ciljnoj grupi, a ona je veoma široka. Nju sačinjavaju i profesori univerziteta i nepismeni. Znači - izlažite jasno i inteligentno.

11. Čuvajte se rutine i površnosti. Mnogi montažeri posle izvesnog broja godina provedenih u radu na informativnom programu počnu da ga rade bez unošenja u problem i daju površne rezultate. Često se teše time da je to za jednokratnu upotrebu i da zapravo nije ni važno kako izgleda. To je potpuno pogrešan pristup.

Iako postoji velika verovatnoća da vas niko neće kazniti, pa verovatno ni opomenuti za takav rad, on će ostaviti posledice kako na program kuće za koju radite tako i na vas lično. Ako montažer, izgovarajući se brzinom (što može biti, ali ne tako često), ne pregleda ceo snimljeni materijal, već se zadovolji sa prvih par kadrova na kaseti, vrlo brzo će demotivisati snimatelja i sledeći put neće ni imati više od par kadrova.

Taj način rada je poguban i za samog montažera jer ubija fino umeće montaže i kad se jednom ukaže prilika za izazovniji montažerski posao on mu neće biti dorastao. Posledično dovodi do pada samopoštovanja.

12. Pažljivo sa arhivskim materijalima. U informativnom programu se pretenduje na verodostojnost, što znači da i arhivski materijali moraju biti autentični ili bar adekvatni. Nemojte koristiti svakodnevne kadrove iz arhive ako možete dobiti sveže snimljene (ljude na ulici, penzionere, gradski prevoz). To se često radi na televizijama s idejom da se uštedi par minuta snimanja, ali je to rešenje nižeg tipa. Često ćete imati problem kontinuiteta, osvetljenja, kvaliteta slike, što će narušiti celinu vašeg priloga.

13. Identifikacija – da ili ne? Pritisak novinara je da se identifikacija uspostavlja u što većem obimu, ali je montažer mora svesti na razumnu meru. Svakako je potrebno identifikovati ljude o kojima se govori, ali problem nastaje recimo pri dodeli nagrada gde se imena smenjuju veoma brzo, što nije uvek pogodno za promenu kadra. Poštujte filmski jezik čak iako neko ne bude prikazan u momentu kad mu se izgovara ime jer u suprotnom se može desiti da proizvedete komične efekte koje niste želeli.

14. Izbegavajte video efekte ili ih svedite na uobičajene tranzicije. Njima je mesto u drugim žanrovima, a u informativnom odvlače pažnju i ometaju utisak stvarnosti.

15. Montažer je korektiv cele ekipe. Sve što je zakazalo u bilo kojoj fazi realizacije mora se ispraviti u montaži. To znači da je montažer to bolji ako je uspeo da te negativnosti izbegne ili tako premosti da se greška i ne primeti. To se može odnositi na:

•    greške novinara (bilo da su materijalne ili gramatičke potrebno je uložiti sve svoje umeće da one ne odu na ekran i po mogućstvu da se i ne primeti da ste uopšte intervenisali),

•    greške u kadriranju (pogrešni uglovi i pravci se često mogu ispraviti drukčijim rasporedom kadrova ili većim korišćenjem krupnih planova i detalja koji nemaju jasnu prostornu koncepciju),

•    greške snimatelja (kolor korekcijom, korekcijom kompozicije, pažljivim izborom najboljih kadrova i eliminacijom neispravnih, podeksponiranih ili preeksponiranih, neodgovarajućih ili neispravnih pokreta kamere itd),

•    greške tonskog snimatelja (korekcijom nivoa tona i eliminacijom neispravnih tonskih snimaka, dodavanjem atmosfere i tonskih efekata može se mnogo učiniti) i naravno, izborom najboljih i najreprezentativnijih izjava sagovornika.

Treba imati na umu da je situacija na snimanju neuporedivo komplikovanija i stresnija nego u montaži, često bez mogućnosti ponavljanja snimka i zato treba dati sve od sebe da to do gledalaca ne stigne. S druge strane, ova mogućnost ponekad utiče na pad koncentracije ekipe koja svoje nedovoljno angažovanje pravda rečenicom od koje se mnogim rediteljima diže kosa na glavi: „Sve će se to srediti u montaži”.

16. Problem hijerarhije i autoriteta. U informativnim programima problem hijerarhije je uglavnom jasno rešen tako što se na čelu nalazi glavni i odgovorni urednik, ispod njega urednik rubrike, pa urednik emisije, a tek zatim novinari i članovi produkcionog tima. To donekle usložnjava posao montažera, pogotovo ako članovi hijerarhijskog niza nisu međusobno usaglašeni tako da vam se može desiti da jedan isti prilog premontiravate veći broj puta prema željama više urednika. Kada vam to naročito smeta setite se da su i oni često samo eksponenti nekih drugih centara moći. Ovo je posebno izraženo u lokalnim televizijama gde je pojedinačni interes često izjednačen sa javnim.

17. Problem određivanja montažera prema sadržaju priloga koje radi. U kriznim i turbulentnim vremenima to može biti teško moralno breme za montažera.
Iako odgovornost ne pada direktno na montažera, već pre na urednike i novinare, on svakako ima svoj stav o brojnim pitanjima koja se obrađuju. Bila sam svedok da je puno mojih kolega napustilo devedesetih posao iz tog razloga. Kao i u drugim stvarima, i tu je pitanje mere od presudnog značaja - ne možete dati otkaz svaki put kad se ne slažete s novinarom, ali treba ozbiljno razmisliti o tome ako se to često ponavlja i ako je apsolutno moralno neprihvatljivo.

I za kraj da parafraziram jedan lekarski komentar. Lekari kažu: “Ko nije radio u hitnoj pomoći ne zna šta je medicina”. To isto se može reći i za rad u informativnom programu:“Ko nije radio u informativnom programu ne zna šta je montaža.“ Ali, nije dobro ni da ceo život radite samo u hitnoj pomoći - jer ko je radio samo u hitnoj takođe ne zna šta je medicina.