Iako se doživljava kao banalna rutina, pisanje beležaka se tokom samog obavljanja novinarskih zadataka može drastično unaprediti, što novinaru može uštedeti neobično mnogo muke, vremena i grešaka. Ovo su kratka uputstva za kurs iz pisanja novinarskih beleški.

Izvor: Poynter.org

Vođenje beleški izgleda jednostavno: slušaj, gledaj i beleži ono što ti treba za tekst. To je toliko elementarna veština da se na većini škola novinarstva i ne predaje.

Ali, iskusni pisci znaju da beleženje ponekad zahteva mnogo komplikovaniju grupu ponekad istovremenih radnji: slušanje, govor, pisanje, posmatranje.

Interpretirate šta je izgovoreno i slušate šta nije. Formulišete pametna pitanja. Kompetentno beleženje takođe podrazumeva i mirise, ukuse i emocije – bilo kakve informacije važne za priču. Beleške moraju biti prikupljene brzo, jasno i tačno.

Prečesto, ipak, ovaj jednostavan zadatak može da se pretvori u haos – blokče puno polu-citata i nečitkih žvrljotina, ili sate stenografije sa sastanka upravnog odbora škole. Kako uneti nešto reda u sve to, posebno ako su to beleške za priču pred sam rok?

Razvijte konzistentan sistem. On može uključivati i snimač, ali pisane beleške su neophodna rezerva, i ponekad jedini izvor u tesnom vremenskom roku.

Evo nekih saveta za stvaranje tačnijeg, organizovanijeg i efikasnijeg sistema pravljenja beleški.

• Koristite blok sa uskim stupcima. Blok sa uskim stupcima skraćuje vreme potrebno za pokret s kraja jednog na početak drugog. Oštra, zgodna olovka ubrzava pisanje. Flomasteri mogu da brljaju i spori su. Ako vreme dozvoljava, upotrebite olovke različitih boja za različite govornike ili intervjue.

• Izmislite svoju sopstvenu stenografiju ili brzo pisanje. Popravite brzinu i tačnost izumivši sopstvenu stenografiju ili brzo pisanje. Upotrebite interpunkcijske znake umesto nekih rečca ili reči. Prepoznajte načešće upotrebljavane reči u vašem sektoru i skratite ih (na primer U umesto Univerzitet). Probajte skraćenicu dok se ne naviknete, a onda dodajte svom repertoaru još. Knjige o stenografiji i brzom pisanju nude jednostavne vežbe za pretvaranje dugih reči u nekoliko brzih poteza olovkom.

• Samolepivi papirići. Sjajni su za beleženje pitanja. Mogu se prebacivati po materijalu i upotrebiti za pitanja koja proizađu iz rada.

• Fokusirajte se. Pre odlaska na zadatak, napišite jednu rečenicu – ili jednu reč – koja sažima razlog vašeg interesovanja za ovu temu. To se može promeniti, ali vam daje polaznu tačku i predstavlja jednostavan podsetnik na to zašto bi vaše čitaoce zanimala tema o kojoj pišete.

• Beležite bitne elemente. Pre odlaska na zadatak, zabeležite vreme, mesto i datum događanja i bilo koji drugi element, kao što su atmosferski uslovi, koji može biti relevantan za priču.

• Prikupite sve osnovne informacije na jedno mesto, ili ih zaokružite. Prikupite u vašem bloku sve osnovne informacije – na primer, ispravno napisana imena, mesta rođenja, zanimanja, datume rođenja – na jedno mesto, ili ih zaokružite. Često su pitanja o ovim podacima dobra da se probije led na početku intervjua i način da se provere informacije.

• Slušajte. Ne beležite sve što čujete. Razlučite informacije koje mogu biti parafrazirane – »ko«, »šta« i »gde« – od sočnih citata koji objašnjavaju »zašto« i »kako«.

• Markirajte važno. Kada čujete sjajan citat, stavite zvezdicu pored njega, ili veliku zagradu, ili ga podvucite talasastom linijom.

• Razvrstajte izvore informacija. Upotrebljavajte inicijale onoga čije reči beležite. Svoje opservacije zapišite na margini.

• Zamolite ih da uspore. Ako neko govori prebrzo, nemojte se plašiti da ga zamolite da uspori ili ponovi šta je rekao. Biće vam zajvalni što hoćete da ih citirate precizno. U većini situacija imate više kontrole nad ritmom intervjua nego što mislite.

• Stvorite vreme da sažmete priču koja se razvija. Pitajte nepotrebno pitanje, ili idite do toaleta. Kupite sebi vreme da pribeležite rečiti detalj, ili promenite brzinu ako se vaša početna percepcija priče menja.

• Nek vaše emocije prožmu beleške. Ako vas sagovornik rasplače, ili osetite da bi rado nekoga udarili pesnicom, pribeležite taj citat ili akciju. Odlične priče nisu prosto povezani citati; one dočaravaju emocije kroz serije snažnih slika. Nemojte razmišljati o svojoj beležnici samo kao o skladištu reči, već i kao o slikarskom platnu.

• Nakon zadatka, redukujte priču na jednu rečenicu. Što više truda uložite u ovo, manje će posla biti oko krčenja puta kroz beleške. Tematska definicija će vam pomoći da brzo sredite beleške i izaberete najvažnije citate i informacije. To će takođe jasnije ukazati na dalje potrebne korake u radu na priči. Kod dužih tekstova, tematska definicija može pomoći u organizovanju beležaka i fokusiranju pisanja.

• Vizuelizujte. Dok se zagrevate za sledeću priču, zamislite se kako efikasno beležite dobre opažaje koji će se pretvoriti u dobro štivo. Vizuelizacija pomaže velikim sportistima, uspešnim trgovcima i mnogim kreativnim misliocimaKao i učenje dobrog pisanja, razvijanje konzistentnog beleženja traži vreme i disciplinu. Nadajmo se da će vam ovi saveti pomoći da unapredite ovu fundamentalno važnu veštinu.

Preveo i obradio: Branko Čečen brankocecen@yahoo.com

Prevedeno sa Poynter.org uz dozvolu.

Originalni članak: http://www.notrain-nogain.org