U trećem delu priručnika 'Odgovorno izveštavanje o sukobima' Dart Centra: šta je a šta nije dobro i pouzdano novinarstvo.

Ovde pročitajte I i II deo priručnika.

Da bi građani u sukobu donosili ispravne odluke, i tako po mogućnosti rešavali sukob, treba da budu kvalitetno informisani. Profesionalni novinari širom sveta definišu glavne elemente i osnovne standarde dobrog novinarstva. Na žalost, oni često moraju da rade po drugačijim pravilima, koja im nameću vlasti ili interesi moći. Ali gde god da se profesionalni novinari okupe da bi razgovarali o svojoj profesiji, vode se pomenutim profesionalnim standardima.

Širom sveta ima više od 50 udruženja profesionalnih novinara koja se vode sličnim kodeksima ili standardima. Mnogi od njih se mogu naći na www.uta.fi/ethicnet. Jedan od primera je Međunarodna federacija novinara.

Dobro novinarstvo. Šta ono ne treba da bude:

•  Kleveta:

Dobro novinarstvo ne laže i ne iskrivljuje istinu o ljudima.

•  Oponašanje:

Dobro novinarstvo ne ponavlja ono o čemu je neko drugi već izveštavao. Kopiranje tuđih vesti može da vodi ponavljanju pogrešnih informacija.

•  Zla namera:

Novinarstvo je moćno. Novinarske priče mogu da unište nečiji ugled, dovedu nekoga u opasnost ili izazovu opštu paniku. Dobro novinarstvo ne služi da bi se namerno naudilo drugima.

•  Korumpiranost:

Dobro novinarstvo ne prihvata mito. Ono nikome ne čini usluge. Dobro novinarstvo nije na prodaju.

Šta potpada pod dobro novinarstvo:

1.  Tačnost:

Dobiti tačnu informaciju je najvažnije od svega. Sve o čemu se izveštava mora biti tačno preneseno – uključujući tačno napisana imena, činjenice upravo onako kako su se desile, i pravo značenje izrečenog. Pre nego što izveste o nečemu, dobri novinari traže dokaze i tačne činjenice.

Dobar novinar će pojuriti da prvi dobije vest. Ali vest mora biti i tačna. Izvori neće hteti da pričaju s novinarima za koje misle da neće tačno preneti njihove reči ili da neće verno opisati događaje.

2.  Nepristranost (uravnoteženost)

Skoro svaki kodeks dobrog novinarstva daje važnost nepristranosti. U tom cilju dobar novinar će izveštavati uravnoteženo. To znači da će uključiti obe strane. U pričama koje se tiču nekog sukoba uvek postoje dve strane. Građani treba da znaju šta druga strana ima da kaže i kako će to na njih uticati.

Uravnoteženost je u svakoj priči važna koliko i tačnost. Izvori neće želeti da pričaju s novinarom koji izveštava samo o jednoj strani priče.

Tačnost + Nepristranost + Odgovornost = Pouzdanost

Nepristranost takođe znači da profesionali novinar nije aktivan kao lider u nekoj političkoj grupi ili pokretu. Nepristrano novinarstvo je važna zaštita novinara u vreme sukoba. Novinari treba da budu poštovani jer ne staju ni na jednu stranu.

3.  Odgovornost:

Novinari imaju obaveze prema ljudima o kojima izveštavaju i prema društvu koje obaveštavaju. Imaju obavezu da štite izvore. Mnogi izvori neće novinarima saopštiti važne informacije ako se boje da će biti otkriveni.

Dobri novinari takođe koriste poštene načine da dođu do vesti, što znači da ne krše zakon.

To su osnovni standardi koji vode ka novinarstvu kojem se može verovati. To se zove pouzdano novinarstvo. Svako pouzdano novinarstvo treba da bude tačno, nepristrano i odgovorno. Ovo se odnosi na svaki vid novinarskog posla – dodeljivanje priča pojedinim novinarima, uređivanje ili montiranje, pisanje naslova, režiranje, produkciju ili upravljanje redakcijom.

Dobri novinari se u svakom trenutku pitaju: da li moj rad prolazi na testu odgovornog novinarstva? Da li je moje izveštavanje tačno, nepristrano i odgovorno?

Pouzdano novinarstvo i demokratija

Upravo je pouzdano novinarstvo obezbedilo novinarima privilegovano mesto u ustavima i zakonima mnogih zemalja. Preko medija ljudi mogu da ostvaruju svoje pravo na slobodu govora garantovano Članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Tamo gde ima slobode govora i pouzdanog novinarstva građani mogu da odlučuju u svom najboljem interesu na osnovu kvalitetnih informacija. To je jedan od osnovnih elemenata demokratije.

Pozdanost, raznovrsnost i nezavisnost

Ali da bi demokratija napredovala, mediji moraju biti ne samo pouzdani, već i raznovrsni. Niti jedan medij, ako je jedini, nije dovoljan. Potrebno je više medijskih kuća da bi se osigurala raznovrsnost mišljenja i da bi se javnosti predstavile različite informacije.

Pouzdani i raznovrsni mediji moraju biti nezavisni. Moraju biti slobodni od vlasti ili moćnih uticaja koji sprečavaju predstavljanje drugih mišljenja i interesa u medijima. Nezavisni mediji moraju biti podržani zakonima, sudovima i nezavisnim regulatornim telima, koji štite medije od takvih uticaja.

Takođe, nezavisni mediji se moraju disciplinovati i podvrgnuti zakonima i nezavisnim regulatornim telima.

U nastavku: Odgovorno izveštavanje o sukobima