Održavaju se protesti pod prozorom premijerovog kabineta, ministar odbrane još nije smenjen.

Foto: Matija, Creative Commons

"Šokiran sam time što je danas uradio ministar Gašić. To smatram ne samo neprimerenim, već i neodmerenim i nepristojnim ponašanjem i za takvo sramno ponašanje ne postoje reči opravdanja. Razume se, u skladu sa tim, donećemo odluku o tome kako i na koji način ćemo i sopstvene odgovornosti i sve drugo preispitati u narednom periodu", govorio je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić prošlog meseca.

Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić uvredio je novinarku B92 Zlatiju Labović 6. decembra prošle godine u Trsteniku, rečima "Volim novinarke koje lako kleknu", komentarišući to što su novinari čučnuli da ne bi ometali snimatelje koji su bili iza njih. Istog dana ministar se izvinio novinarki i građanima Srbije, javno iskazujući kajanje zbog svojih reči, a Vučić je saopštio da Gašić više nije ministar. Ili je to javnost na taj način protumačila.

Ispostavilo se, međutim, da nije reč o hitnoj smeni sa funkcije, a docnija reakcija Srpske napredne stranke, SNS, koja je "blago ukorila" Gašića odgovor je na pitanje kako će ovaj gaf uticati na Gašićevu karijeru. Ta bahatost ostavila je posledice na život novinarke Zlatije Lebović, koja je danima dobijala pretnje preko društvenih mreža.

Žrtva je postala krivac, kako to često biva sa sudbinama žena u patrijarhalnim, zaostalim sredinama, te je novinarki, iz Opštinskog odbora SNS-a Gašićevog rodnog Kruševca, pripisano i da je "namerno provocirala" ministra. Bratislav je Gašić, pak, ispao heroj koji je "zaposlio 'Jumko'" (za šivenje vojnih uniformi), te je, uprkos nizu dosadašnjih nerasvetljenih afera, od kojih je najteža pad helikoptera, pogibija posade i bolesne bebe, postao heroj. A pripisuje mu se i, blago rečeno, sukob interesa, davanje državnih poslova članovima svoje bliže porodice i prijateljima.

Lojalni i sporni Bata

Stari je Gašić postao još važniji, što mnogi poznavaoci prilika u Srbiji karakterišu kao Vučićevu odluku da se ne odriče lako proverenih i lojalnih kadrova, u novoj deobi karata među naprednjacima. Govori se, naime, o sve dubljem sukobu između osnivača i dođoša u SNS.

"Ako neko misli da se u kafani za jedan dan traži ministar, to je toliko smešno da nemam reči. I to neko ko treba da vodi Ministarstvo odbrane. Bata Gašić je dobro vodio to ministarstvo. Bata Gašić je lojalan našoj stranci. Bata Gašić je moj prijatelj. Kakav je problem da li će to biti posle tri ili deset dana," rekao je Aleksandar Vučić.  

Ovakav hvalospev odlazećem retkost je i za srbijanske prilike; nevesela hronologija dovodi nas do sednice Glavnog odbora vladajuće SNS, 17. januara, Aleksandar je Vučić najavio vanredne izbore, a to nije prilika za kapitalne lomove:

"Za Batu će u stranci uvek biti mesta, shvatiće šta je uradio", kazao je predsednik SNS.

Predsednik SNS-a je, očito, pažljivo odmerio, a nije se dvoumio, najavljujući da će se osloniti na krajnje spornu političku ličnost. Nudi, dakle, građanima da podrže stranku kojoj je potpredsednik čovek koji ne može biti ministar. I, kako ta stranka ima gotovo polovinu birača iza sebe, jasno se nameće odgovor na pitanje da li će i žene podržati onoga ko ih besramno vređa. Odgovor je potvrdan, ali tu nije i kraj pitanjima, recimo zbog čega je neko predodređen da bude ministar, iako nije dostojan javne funkcije i zašto će za njega glasati i žene koje je direktno uvredio, za razliku od muškaraca kojima bi to takođe trebalo da bude poniženje.

Kakva je to autoritarna organizacija unutar koje predsednik kaže da se ne odriče čoveka uličnog rečnika i ponašanja. Može i još, kakva je država u kojoj je i Bratislav Gašić čovek reformi, izazova evropskog puta, integracija, modernizma.

Moj prijatelj podnosi žrtvu

Gašić nije otišao iz javnog života, procene njegove primitivnosti i bahatosti ukazuju na minimum izgubljenih glasova, što se može i rizikovati. Ostaje, međutim, nedodirljiva ideja da vlast nastavlja svojevrsno iživljavanje u javnom prostoru, ponižavajući birače kojima treba da upravlja. Kako dokučiti šta poručuje predsednik Vlade kad kaže kako "moramo da zaštitimo sve žene u Srbiji, to je bila loša poruka za sve žene i kada sam postao premijer, rekao sam da će Srbija biti moderna, pristojna zemlja u kojoj se ne vređaju žene, u kojima nema mačizma i seksističkih uvreda". I zadržava na funkciji retro figuru.

Osim prostačkog odnosa prema ženama, Bratislav je Gašić još jednom pokazao i dominantni odnos prema novinarskoj profesiji. Na svako pitanje koje ne odgovara vlasti, Vučić i njegovi saradnici reaguju agresijom usmerenom ka onome ko se uopšte usudio da ih pita, konstatuje novinarka "Vremena" Tamara Skrozza, jedna od inicijatorki protesta pod radnim nazivom "Srbija ne kleči!".

"U početku percipirani kao 'leva smetala', novinari su vremenom stekli status bednika koji rade u korist 'mračnih sila' i koje bi, kao takve, trebalo 'prevaspitati', usmeriti i usput poniziti koliko god je to moguće. Nije to bilo strano nijednoj vlasti u poslednjih tridesetak godina, ali je tokom vladavine Aleksandra Vučića postalo modus operandi ne skoro svakog ministra, već i svakog državnog činovničića koji se na bilo kom nivou susreće s ljudima iz medija. Sve to možda i ne bi bio toliki problem da novinari u Srbiji žive i rade u uslovima makar nalik onima koje imaju njihove kolege u nekim uređenijim državama: da žive bolje, možda bi javna degradacija izazivala burnije reakcije, a možda bi se i sami glasnije i jasnije pobunili. No, to nije slučaj. O prosečnoj srpskoj plati prosečan novinar u Srbiji može samo da sanja, a ono što na dnevnom nivou preživljava svrstava ga u sve, samo ne u društvenu elitu (što bi trebalo da bude)", kaže Tamara Skrozza.  

Gašić do objave ovog teksta nije smenjen; možda se, ipak, i u državi nađe neko mesto za njega. Održavaju se protesti pod prozorom premijerovog kabineta, učesnici slušaju sebe, kao da odnekud dopire smeh. Neko će se smejati i posle predizborne kampanje. Vlast.