Ovde je reč o zabrani najdugovečnije, najgledanije i najuticajnije političke televizijske emisije u Srbiji, „Utisku nedelje“. I o zabrani još nekih drugih emisija na početku ove jeseni, u kojoj je Srbija, kako smo obavešteni pre neki dan, dobila pohvale u Izveštaju Evropske komisije da ima “dobru medijsku strategiju”. Gledajući kako emisije nestaju sa ekrana građanin ovdašnji može ostati malo zbunjen tom evropskom idejom o dobroj strategiji?  

 

Krajem devedesetih godina cenzura se u Srbiji zvala „vodom u koaksijalnom kablu“. Voda u „koaksijalnom“ se pojavila kada je za vreme građanskih protestnih šetnji bio zabranjen Radio B92, pa su tadašnje Miloševićeve vlasti objavile saopštenje u kome objašnjavaju da je reč o vodi u tom kablu na slovo K. Od tada kad nekog pritiskaju, pitamo ga je l’ mu ušla voda u kabl?

 

Sad je sve u redu sa vodom i kablovima, nego je problem, tako nam objašnjavaju, privatno vlasništvo, potrebe tržišta koje istiskuju, doduše, najgledaniju i najprofitabilniju emisiju na toj televiziji, koja se i dalje zove B92, ali je u međuvremenu prodata poslovnoj kompaniji iz Grčke, za koju se čuje da se bavi poslovima sa brodovima, iako je u Srbiji vrlo teško utvrditi tačno ko su vlasnici medija i čime se bave. U međuvremenu, na gradskoj televiziji Studio B nestale su sa programa iz udarnog večernjeg termina dve emisije u kojima su se mogla čuti različita politička mišljenja. Emisije su skinute bez truda da se mnogo objašnjava, a jedan od autora Predrag Sarapa, objavio je na Facebooku da mu prete pošto govori o cenzuri svoje emisije. 

 

 

Do pred kraj septembra nije se verovalo da može da se desi nestanak „Utiska nedelje“. Jedno je što, uprkos svemu, nismo poverovali u mogućnost ovakve cenzure 2014. godine, četrnaest godina nakon odlaska Miloševića. Drugo je to što u zemlji u kojoj institucije jedva uspostavljaju integritet i trajanje, ova emisija postoji više od dvadeset godina pod raznim vlastima i stekla je status slobodnog medija sama za sebe, neke vrste medijske institucije. Budući da su slobode medija u Srbiji vrlo tanke, status slobodnog novinarstva izborili su, kao u ostalom svuda u regionu, jedino pojedinci i time postali jači od institucija i pravi pojam za profesiju. 

 

Emisija autorke Olje Bećković se nakon letnje pauze nije pojavila na programu TB92 na tzv. osnovnom kanalu koji ima nacionalnu frekvenciju i može da se gleda u celoj zemlji. TVB92 je, u liku neimenovanog menadžmenta, uprkos važećem ugovoru o emitovanju koji „Utisak nedelje“ ima do marta 2015. godine, ispostavila autorki ideju da, nakon letnje pauze, treba da pređe na kanal B92 info. To je kanal koji nema nacionalnu frekvenciju, ne može se gledati u celoj zemlji, nego samo preko kablovskih sistema, nema profilisani program i gledanost mu je na nivou statističke greške. 

 

Autorka „Utiska“ je ovo nazvala ultimatumom, a ne predlogom ugovora. Ultimatum je zato što o njemu treba, pored važećeg ugovora, da odluči za 24 sata, rekla je Olja Bećković i odbila da ga potpiše. 

 

Nasuprot fantomskom menadžmentu iza koga niko ne sme da stane imenom i prezimenom, iako je autorka Utiska rekla da je sa njom razgovarao u njihovo ime čovek koga je tada prvi put videla i koji se preziva Ajnštajn, pojavila se izjava glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Televizije B92, Verana Matića, u kojoj tvrdi da on nije zagovornik ideje da Oljina emisija odmah pređe na B92 Info, ali da se razmišlja da se ovaj kanal u budućnosti profiliše kao informativni i da se na njega prebace sve sada prepoznatljive informativne i političke emisije, uključujući i poznati serijal „Insajder“ Brankice Stanković. 

 

 

Olja Bećković je nakon nestanka „Utiska“ sa ekrana u intervjuima više puta ponovila da ovo vidi kao pritisak premijera Srbije, Aleksandra Vučića, nazvavši ga „dečkom koji uređuje sve televizije u Srbiji“. I verovatno je najdramatičnija vest u celom ovom događanju to što je novinarka rekla da je trpela pritiske dok je radila i da ju je premijer umeo pozvati nakon emisija, a da su joj direktori TVB92, vrlo često, kad objavi listu gostiju petkom uveče, zvali zabrinuti zbog toga što će se “prvi čovek politike” iznervirati. Za emisiju Al Džazire je potom Olja Bećković izjavila da je cinično pitanje koje političari postavljuju novinarima u emisijama – Reci da li sam te nekad zvao – budući da novinari ne smeju da kažu da su bili pozivani i izlagani političkom pritisku. Olja je u Al Džazirinoj emisiji izjavila da je nju Aleksandar Vučić zvao, ali da njoj nikad nije smeo u emisiji da postavi to cinično pitanje o pozivima, jer je znao da ona to ne bi negirala. Ona je u ovoj emisiji rekla i da bi bilo zanimljivo da svi urednici dođu na konferenciju za štampu i da ispričaju pod kakvim su pritiscima.

 

Iz kompanije B 92 saopšteno je nakon nekoliko dana da se napori i predlozi za poboljšanje saradnje sa autorkom emisije „Utisak nedelje” Oljom Bećković i Produkcijskom grupom „Mreža” nisu pokazali uspešnim, da ona svojim izjavama narušava profesionalnu etiku kako bi diskreditovala B 92 i da će saradnja ubuduće „predstavljati težak izazov”.

 

Odmah zatim oglasio se i Veran Matić, koji je rekao da nije učestvovao u sastavljanju u ovog saopštenja. „Moje mišljenje o ovom pitanju javnosti je već poznato, a kao predstavnik manjinskog akcionara B 92 Trust u odboru direktora, već sam tražio održavanje sednice ovog tela koje bi se odredilo u vezi sa saradnjom sa PG ’Mreža' i pri tom zahtevu ću ostati”, rekao je Matić. Saopštenje je ubrzo skinuto sa sajta B92 i TV B92 ga nije emitovala, ali je ono čitano kao prva vest na svakih sat vremena na televiziji PINK u kratkim vestima koje se zovu Minut-dva i toliko i traju.

 

„Drvena noga“ vlasti u Srbiji, tzv. tabloidi, odradili su svoje i u njima je ovaj slučaj za javnost predstavljen isključivo kao stvar novca – preganjanja oko honorara, dakle, „pohlepe autorke“. Olja Bećković u verziji tabloida „reketira“ B92 tako što traži velike pare. 

 

Autorka „Utiska“ pak, objašnjava da je istina suprotna ovome - da su joj, zapravo, nuđene veće pare, za trećinu veći honorar, samo da bi otišla na Info kanal, ili, kako je rekla, „da ode sa svojom emisijom u kanal“, odnosno da postane nevidljiva, ali da ona nije pristala na to. 

 

Menadžment B92 sve vreme tvrdi da mu je stalo do veoma cenjene emisije „Utisak nedelje“ i da joj zato nudi da oživi i povuče u razvoju kanal B92 Info, ali ne demantuje pisanje tabloida o navodnoj pohlepi autorke. 

 

 

Emisija Olje Bećković traje preko dve decenije. Emitovala se na početku na TV Studiju B, preživela je Miloševića, Đinđića, Koštunicu, Tadića. Imala je problem krajem devedesetih godina kada je Srpski pokret obnove Vuka Draškovića preuzeo vlast u Beogradu, pa je TV Studio B gde se emitovala, doživeo čistku. Nakon toga, ove emisija se prvi put sada ponovo suočava sa sklanjanjem sa programa. 

 

„Utisak“ se u Srbiji čeka nedeljom uveče u 21h da bi se gledalo preispitivanje najvažnijih događaja iz uglova koje ne možete lako čuti na drugim televizijima ili pročitati u novinama. Autorka veoma originalno ume da pita i ne daje političarima da se sakriju iza diplomatskih fraza. Čuvena je njena rečenica takvima: „Dobro, a sad nam prevedite šta ste hteli da kažete“. Osim troje gostiju koje najčešće ima u studiju, Olja pravi listu predloga za utisak nedelje, sačinivši ih od emisija svih televizija o najvažnijim događajima. Na kraju emisije sledi i uključenje gledalaca koji glasaju i objašnjavaju kako i zašto misle to što misle. To je, treba dodati, bila godinama jedina televizijska emisija koja je imala „živa“ uključenja gledalaca, dakle, taj najrizičniji, najotvoreniji i najteži deo izlaganja gledalištu. 

 

Uz sve ostalo što je uradila, ove godine ostaje upamćena emisija koja bi na ozbiljnim fakultetima za novinarstvo morala ući kao dobar primer u program studija s jedne strane, a sa druge strane, verovatno je, osim svih ostalih, ta emisija bila jedna od onih koja je najviše „najedila“ vlast. 

 

 

Emisija ostaje upamćena po tome što je umesto najavljenog gosta, ministra privrede koji se suprotstavio najmoćnijem političaru, Aleksandru Vučiću, u emisiji kao jedini gost osvanuo upravo Vučić. Ovaj intervju ostaje kao nešto potpuno netipično i za sve ostale televizije u regionu Balkana i treba je pogledati. Naknadno smo shvatili da je očito pod pritiskom vlasti bilo otkazano gostovanje ministra privrede, da bi došao Vučić, ali tadašnjem prvom potpredsedniku Vlade, najmoćnijem čoveku politike, novinarka nije oprostila nijedno pitanje, te je bio toliko ljut zbog njene nepopustljivosti da je bilo očigledno koliko ne može da se savlada, verovatno požalivši što je došao to veče u Oljin studio. 

 

 

Zabrana „Utiska“, a prethodno još nekih Radio i TV emisija i internet portala ove godine ozbiljno je zabrinula javnost u Srbiji. Krajem septembra prvi put je nakon devedesetih godina, ponovo organizovano javno okupljanje za podršku nekom mediju. Igrom slučaja opet se stoji ispred B92, samo je to sada samo ime jednog potpuno drugog medija protiv čije uređivačke politike se sada protestuje. 

 

 

Oba novinarska udruženja u Srbiji i UNS i NUNS slažu se u podršci ovoj emisiji i u terminu emitovanja Utiska nedelje novinari, građani i opozicioni političari protestuju ispred televizije B92. Udruženje novinara Srbije (UNS) je organizovao potpisivanje peticije „Vratite nam Utisak“ kojom se traži da televizija B92 poštuje ugovor i počne sa emitovanjem emisije. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je od Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije da zakaže javno slušanje na temu medijskih sloboda. Uz zahtev, NUNS je predao i oko 2.000 potpisa novinara i građana koji su podržali Proglas o medijskim slobodama, kao osnov za razgovor u parlamentu.

 

 

U obrazloženju zahteva navodi se da je NUNS zabrinut zbog sve očiglednijeg sužavanja prostora za slobodnu razmenu informacije, mišljenja i stavova na srpskoj medijskoj sceni. 

 

I dok Ministarstvo za kulturu ćuti, predstavnici misije OEBS-a u Srbiji, takođe se nisu oglasili. Nevolja za slobodu medija i novinare u Srbiji bila je u tome što je na dan kada je bilo jasno da je „Utisak nedelje“ definitino zabranjen, u Beogradu organizovana Parada ponosa. Kao što je verovatno u regionu poznato, Parada je održana bez incidenata i nasilja, bili su tu svi važni ambasadori, ali se, na žalost niko nije ni osvrnuo na zabranu „Utiska“ i još nekih emisija na Televiziji Studio B ove jeseni. Mora se reći da se nisu na to osvrnuli ni aktivisti gej parade. To je bio dan koji je dao rendgen sliku statusa društva u Srbiji, koja je prepuštena formalnom štikliranju zahteva Evropske Unije, bez suštinskog osvrta na kvalitet života. 

 

Poslednja vest i slika na ovu temu bila je konferencija za štampu na kojoj smo videli premijera Vučića i šefa Delegacije EU u Beogradu, Majkla Devenporta, povodom objavljivanja Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Dok su njih dvojica govorili, sticao se utisak da Devenport nije čuo da je najuticajnija i najdugovečnija politička emisija u Srbiji nestala sa ekrana. On je rekao da je “Medijska strategija koju je usvojila Srbija veoma bitan element i da je država dužna da obezbedi uslove za neometan rad medija, ali da i sami novinari moraju da imaju standarde koje poštuju i da, u tom smislu, sami regulišu svoju profesiju”. Devenport je ponovio ono što je već bilo rečeno ranijih meseci i ono što on vidi kao problem: curenje informacija iz raznih izvora i iz Tužilaštva. On je dodao je i da bi organi vlasti u Srbiji trebalo da “preduzmu konkretne mere protiv svih onih koji su kršili slobodu izražavanja i hakovali sajtove, posebno u vreme majskih poplava”. 

 

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić je na istoj konferenciji za štampu rekao da ne postoje pritisci iz Vlade, ali ni iz stranih ambasada i drugih mesta na javno informisanje.“Mi ovo doživljavamo veoma ozbiljno, i veoma ozbiljno i odgovorno ćemo po ovom pitanju da radimo”, rekao je, dodajući da treba videti ko su ti koji su uticali na veb-sajtove i ko to „ispod žita” utiče na uređivačku politiku.

 

Tek u satiričnoj emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ videli smo snimak dela ove konferencije za štampu na kojoj novinarka „Blica“ pita premijera Vučića da odgovori na ozbiljne optužbe Olje Bećković da je bila pod njegovim pritiskom i da ju je zvao zbog emisija. Premijer je uz osmeh odbio da odgovori na pitanje i diskvalifikovao novinarku „Blica“ kao osobu koja je protiv Vlade i njega lično. Na kraju je rekao da je Olju Bećković zvao privatno. Bila je to neugodna situacija i stekao se utisak da bi, da je mogao, Majkl Devenport negde nestao, na primer u dobru medijsku strategiju koju je usvojila Srbija.