Istraživački projekat proučava razvoj nezavisnih i funkcionalnih medijskih institucija u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji i Srbiji, a posebno se fokusira na medijske institucije koje su se razvile uz značajan uticaj međunarodnih aktera.

Temeljna vodilja istraživanja je nastojanje da se odgovori na pitanje da li se ‘modeli’ medijskih sistema koji su razvijeni na Zapadu mogu primenjivati u zemljama u kojima je demokratija manje konsolidovana.

 

Cilj ovog projekta je da poveća znanje i razumevanje uslova i faktora koji utiču na kreiranje održivih, funkcionalnih medijskih institucija u demokratskim zemljama, posebno u kontekstu snažnog prisustva programa međunarodne pomoći i mehanizama uslovljavanja.

 

Neka od ključnih pitanja koja serijal istraživanja postavlja su: 

• Da li spoljne intervencije mogu rezultovati stvaranjem održivih nezavisnih institucija? 

• Kako sam kontekst utiče na razvoj nezavisnih institucija koje su uspostavljene zahvaljujući spoljnim uticajima? 

• Kako interakcija između domaćih i međunarodnih aktera oblikuje ishode institucionalne izgradnje? 

• Mogu li nove institucije uticati na kontekst, na način da unutar njega stvore preduslove za sopstvenu održivost?

 

Urednici serijala istraživačkih radova su Tarik Jusić, izvršni direktor i voditelj programa za javne komunikacije u Centru za društvena istraživanja Analitika, i Kristina Irion, profesorka na odseku za javne politike i pravne studije na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti.

 

Publikacije su pripremljene u okviru projekta „Razvoj funkcionalnih medijskih institucija na Zapadnom Balkanu – Komparativna studija“ koji je tokom 2012. i 2013. godine sprovela Analitika - Centar za društvena istraživanja iz Bosne i Hercegovine u saradnji sa Center for Research and Policy Making (CRPM) iz Makedonije, Albanian Media Institute (AMI) iz Albanije i Democracy for Development (D4D) sa Kosova. Projekat je preko Regionalnog programa za promociju istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP) finansirala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

 

Sledi kratak pregled radova u ovom serijalu, koji su objavljeni na engleskom jeziku:

 

Slučajevi BiH i Kosova pokazuju da regulatorna praksa može da ima značajan efekat u relativno kratkom vremenu po pitanju huškačkog govora i govora mržnje, kao i zaštite slobode govora. Iako ovaj okvir ne predstavlja celokupan regulatorni režim za medije, potreban je nezavisan i legitiman regulator, set zakona i preporuka protiv huškačkih medija, i set zakona koji će štititi slobodu govora.

 

Studije slučaja koje ovaj rad analizira su: regulatorno telo za elektronske medije, javni servis i Makedonski institut za medije (MIM). Rad potcrtava važnu ulogu donatora u razvoju dinamične medijske scene u Makedoniji, ali sa uglavnom kratkoročnim poboljšanjima, pri čemu nije posvećena dovoljna pažnja lokalnom kontekstu, a nedostajala je i koherentna strategija donatorske pomoći.

 

Rad analizira donatorsku pomoć medijskom sektoru u BiH kroz četiri studije slučaja: Regulatornu agenciju za komunikacije BiH, javni servis, televiziju OBN i Vijeće za štampu. One pokazuju duboke napetosti između reformskih inicijativa koje dolaze spolja i agende demokratizacije s jedne strane, i složenosti kontekstualnih izazova reformama sa druge. Zaključuje se, između ostalog, da medijske reforme mogu da proizvedu rezultate istim tempom kojim evoluira demokratija u datoj zemlji i da će budućnost razvijenih medijskih institucija i politika uglavnom zavisiti od razvoja lokalne političke kulture.

 

Ovaj rad istražuje da li su i kako na medijski sistem u Albaniji ostvarile uticaj dve decenije programa međunarodne pomoći. Autorka se fokusira na tri studije slučaja: regulatorno telo Nacionalni savet za radio i televiziju, javni servis Albansku radio i televiziju, kao i Sindikat albanskih novinara.

 

Rad je usredsređen na tri studije slučaja: Republičku radiodifuznu agenciju, javni servis Radio televiziju Srbije i medijsku kompaniju B92. Autor identifikuje najmanje tri glavne faze donatorske podrške medijima u Srbiji i konstatuje da se iz iskustva Srbije može naučiti da za prave reforme u bilo kom društvu treba vremena, a da osnivanje i transformacija medijskih institucija zahtevaju promenu lokalnih uslova, u čemu donatori nisu pokazali uspeh u Srbiji.  

 

Rad analizira tri studije slučaja: Nezavisnu komisiju za medije (IMC), Radio televiziju Kosovo i Savet za štampu Kosova. Nalazi studije pokazuju da je međunarodna pomoć bila ključna za pokretanje i razvoj procesa reformacije na Kosovu, pogotovo što se tiče tri analizirane institucije. Međutim, one se suočavaju sa nizom izazova na svom putu konsolidacije. Zaključuje se da je upotreba Zapadnog liberalnog medijskog modela kao vodećeg za ustanovljavanje medijske scene na Kosovu možda preambiciozan cilj i da su medijske institucije na Kosovu još uvek verovatno godinama udaljene od postizanja funkcionalne nezavisnosti.

 

Rad analizira dva neprofitna centra koji proizvode istraživačko novinarstvo: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) u BiH i nastoji da odgovori na pitanje kako ovakav model organizacije, uspešan uglavnom u SAD i još nekim zemljama, može da funkcioniše u specifičnim uslovima medijskog tržišta Srbije i BiH. Studija ispituje i ulogu koju ima specifičnost donatorske pomoći na Zapadnom Balkanu na funkcionisanje i budućnost ova dva centra.

 

Rad se fokusira na javne RTV servise u BiH, Srbiji, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji i analizira razloge zašto je njihova transformacija iz državnih medija u javne servise problematična, pri tome mapirajući ulogu strane intervencije u njihovom formiranju.

 

Pitanje koje se provlači kroz ovaj rad koji zatvara serijal istraživanja je da li ‘modeli’ medijskih sistema koji su se razvili na Zapadu mogu biti izvezeni u druge zemlje gde je demokratija manje konsolidovana. Dok se studije slučajeva bave ovim pitanjem kroz detaljne prikaze pokušaja izgradnje demokratskih medijskih sistema u pet zemalja bivše Jugoslavije, pristup ovog rada je uglavnom iz teorijske perspektive tako što istražuje neke od ključnih pojmova koji vode odlučivanje o medijskoj politici u procesu demokratske tranzicije.