Asocijacija onlajn medija je sa medijskim i pravnim ekspertima pripremila Set internih akata za medije.

foto: Pexels

Medijske reforme u Srbiji traju bez prestanka više od dve decenije, praktično od pada Slobodana Miloševića i njegovog zloćudnog režima. Početkom dvehiljaditih, sa zaostatkom od deset godina u odnosu na druge istočnoevropske države, ova zemlja ulazi u dug i do danas nedovršen proces tranzicije. Veoma traumatične, svakako nepravične i nepravedne, sa katastrofalnim rezultatima.

Devedesete su u ovom pogledu bile manje-više zacementirane. Doduše, dešavala se i tada dinamična preraspodela kapitala, što je hipokoristik za enormnu pljačku društvenih i državnih resursa, ali nju nisu pratili reformski procesi nego upravo odbijanje bilo kakvih promena, pogotovo reforme legislative koja bi imala za cilj da približi zakonodavne okvire tzv. zapadnim, liberalnim pravilima i vrednostima. Da ne kažemo, evropskim.

Možda je to bilo najočevidnije upravo u medijskoj sferi, kojom su devedesetih dominantno vladala glasila u državnom vlasništvu, koja su se em finansirala iz budžeta republike, pokrajina i lokalnih samouprava, em su imala višestruko privilegovan pristup drugim javnim novcima i tržištu oglašavanja. U drugoj polovini devedesetih se razvijaju i bezbrojni šund-mediji, koji pod strogom kontrolom države imaju za cilj da šire šund-kulturu a koja je komplementarna sa vrednostima koje je tadašnja vlast propagirala. Ispostavilo se da su posledice kič-medijske imperije iz Srbije bile dalekosežnije i od onih političko propagandnih i huškačkih. Njihovo delovanje je ostavilo pogubne posledice po društva ne samo Srbije nego i celog regiona, a svojim vlasnicima donela su velika bogatstva. I državni i šund-mediji bi se, kada bi čuli reč etika, hvatali za revolver.

Bilo je devedesetih i privatnih, nezavisnih medija, koji su postojali zahvaljujući zapadnim fondovima. Praktično jedini „reformistički“ medijsko-legislativni potez zabeležen je 1998. godine, kada je usvojen tzv. Šešeljev i Vučićev (Aleksandar Vučić je tada bio ministar informisanja) Zakon o javnom informisanju, koji je pokušao da potpuno suspenduje kritičku misao u medijima, drakonski kažnjavajući upravo kritičke medije i novinare, u sudskim procesima koji su trajali par dana i podrazumevali velike novčane kazne i plenidbu imovine.

Kako rekosmo, tema novinarskog kodeksa i profesionalnih i etičkih standarda nije postojala u režimskim i pararežimskim medijima. Bolja je situacija bila u nezavisnim medijima, od kojih su neki imali interna etička pravila.

Od dvehiljaditih naovamo: Igra mačke i miša

Ono što se dešava od početka dvehiljaditih naovamo jeste igra mačke i miša u pokušaju da se uspostave jasna pravila i ukine diskriminacija na medijskom tržištu, te podstakne izveštavanje u skladu sa profesionalnim standardima i javnim interesom. Pretpostavljate, miš je sinonim za medijske stručnjake i pojedine nerežimske novinarske i medijske asocijacije, etici privržene, a mačka predstavlja vlast i njenu razgranatu medijsku menažeriju, isključivo propagandi posvećenu. Novi medijski zakoni i njihove izmene od 2002. godine, kada je usvojen prvi reformistički Zakon o radio-difuziji, do danas nisu uspeli da urede medijsku scenu i utemelje javno informisanje koje bi u značajnoj meri bilo usklađeno sa interesima građana. Takoreći, doživeli su potpunu katastrofu. I to ne zbog toga što nisu bili kvalitetni i recentni, uz određene nedostatke svakako, nego zbog toga što nikada nisu zaživeli u stvarnosti.

Naravno, treba razlikovati dva perioda. Period od 2000. do 2012. godine, uz brojne probleme koje podrazumevaju evidentan uticaj imalaca moći na medije, ipak se može posmatrati kao maltene Periklovo doba: tada je u medijima, ako ništa, postojala javna debata, a osim u tabloidima, govor mržnje je marginalizovan. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, pre 12 godina, paralelno traju dva procesa: intenzivni proces medijskih reformi i porobljavanje većinske medijske scene koja postaje primitivno sredstvo za obračun sa kritičkom mišlju i političkim protivnicima, uz eksploziju dezinformacija, spinovanja i govora mržnje. Potpuno se ukida vladavina zakona i nestaje bar malo dobrog ukusa.

Iako su u potonjem periodu donesena dva seta novih medijskih zakona i nova Medijska strategija, sve uz učešće međunarodnih institucija i organizacija – javno-informativna scena je u nekim elementima čak i gora nego devedesetih. Javna debata je nestala iz srbijanskih medija, kritička misao je u ogromnoj većini glasila potpuno ukinuta. Javna debata ne postoji čak ni u nezavisnim medijima, ali zbog toga što predstavnici vlasti dugo godina već odbijaju da za njih daju izjave, odnosno da učestvuju u programima ono malo nerežimskih elektronskih medija. Strategije i zakoni idu drumom, a medijska scena – šumom kojom vladaju razbojnici!

Proces reformi podrazumeva iscrpljivanje medijskih i novinarskih organizacija, koje već deceniju i kusur glavne svoje resurse koriste za pronalaženje i zagovaranje zakonskih odredaba i drugih regula koje ostaju mrtvo slovo na papiru.

U međuvremenu je od relevantnih udruženja usvojen Kodeks novinara Srbije i formirano telo za njegovo sprovođenje Savet za štampu, ali samoregulativa veoma je ograničenog dometa. Ona je uspela u tome da u određenoj meri unapredi profesionalne standarde izveštavanja u medijima koji su i inače držali do medijske etike. Savet za štampu je u svojim istraživanjima uspeo da kvalifikuje i kvantifikuje bezbrojna kršenja Kodeksa novinara Srbije u štampanim i internetskim medijima, ali to nije dovelo do smanjenja opasnih devijacija. Naprotiv.

Dramatična zloupotreba medija u Srbiji je stvar poznata u međunarodnim okvirima i tretira se u svim relevantnim dokumentima EU i internacionalnih organizacija koji se bave komparativnim istraživanjima nivoa medijskih sloboda. Već su i tek će biti predmet fenomenoloških studija i istraživanja.

Medijski profesionalci nezainteresovani za medijske reforme

Uzevši rečeno u obzir, nisu uopšte neobični rezultati istraživanja koje je organizacija Lokal pres sprovela 2023. godine, a koje nosi naziv "Strategija razvoja medijskog sistema Srbije (2020-2025) i njena implementacija: Saznanja, stavovi i predlozi medijskih radnika". U istraživanju koje je Lokal pres realizovao u ime koalicije relevantnih medijskih i novinarskih organizacija, konstatuje se da su medijski profesionalci – u kompleksnoj anketi učestvovalo je čak 255 novinara i drugih medijskih radnika – nezainteresovani za medijske reforme, stoga jer su ubeđeni da strateški dokumenti i iz njih proistekle promene zakona i podzakonskih akata, te njihova implementacija, a u kontekstu nepostojanja vladavine prava, ne mogu da unaprede medijsku scenu. Primetan je i logičan, visok stepen nepoverenja medijskih radnika u državne i medijske institucije, čiji je rad vrednovan izuzetno niskim ocenama.

Medijski profesionalci mnogo bolje ocenjuju samoregulatorne mehanizme predviđene Medijskom strategijom, u čijoj izradi su učestvovali i medijske i novinarske organizacije. Samoregulativa se posmatra u širem značenju reči, uključuje i rad Saveta za štampu, i interne etičke akte, ali i profesionalnu edukaciju. No, i ovo se odnosi na medije koji ne pripadaju korpusu tzv. režimskih. Odnosno, niko ne veruje da samoregulativa može da doprinese kvalitetnijem izveštavanju medija bliskih vlasti. Veruje se, zapravo, da bi suštinski pomak na medijskoj sceni mogao biti ostvaren jedino ukoliko bi došlo do promene vlasti u Srbiji.

Strategija, a potom i novi Zakon o javnom informisanju i medijima iz 2023. godine, predviđa i obavezu medija da usvoje interne akte, mere i procedure koje se odnose na zaštitu uređivačke politike, poštovanje rodne ravnopravnosti, položaj osoba sa invaliditetom i bezbednost novinara i medijskih radnika. Obaveza medija je da ove dokumente prilože Registratoru (Agencija za privredne registre) od početka 2025. godine nadalje. Iz nekog razloga nije predviđen krajnji rok za predaju dokumenata, a nisu predviđeni ni mehanizmi koji bi na bilo koji način barem istražili da li se registrovani mediji pridržavaju svojih akata. Sasvim se opravdano sumnja da će oni, kada je reč o većinskom korpusu režimskih medija, biti pomalo komični spisi. A da će možda biti zloupotrebljeni za dodatnu difamaciju kritičkih medija.

Asocijacija onlajn medija izradila Set internih dokumenata

U želji da pomogne medijima, pogotovo onim manjim nezavisnim koji za to nemaju dovoljno kapaciteta, u izradi zahtevanih dokumenata, Asocijacija onlajn medija (AOM) je u saradnji sa medijskim i pravnim ekspertima, te uz konsultacije sa medijskim akterima, definisala i kompletirala Set internih akata. Set je izrađen u okviru projekta “Jačanje kapaciteta medija za reformu medijskog sektora u Srbiji”, koji podržava Evropska komisija a sprovode pored AOM-a – i Lokal pres, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Asocijacija medija. Konačno kompletiran u decembru, Set medijima ostavlja mogućnost da ga dodatno prilagode svojim potrebama i specifičnostima, usvoje i proslede Registratoru.

„Set akata usklađen je sa Kodeksom novinara Srbije i drugim aktima Saveta za štampu, kao i sa najvišim, recentnim internacionalnim standardima profesije, slobode izražavanja i poštovanja ljudskih prava. Oni su u direktnoj korelaciji i sa medijskim zakonima Srbije, ali i međunarodnim konvencijama i drugim pravnim aktima kojima se direktno ili indirektno uređuje sfera javnog informisanja“, piše u preambuli dokumenta.

Usklađen je, kako rekosmo, i sa zahtevima Medijske strategije i Zakona o javnom informisanju i medijima, odnosno sastavljen je od: (I) opšteg internog etičkog akta koji predviđa najviše recentne profesionalne standarde i zaštitu uređivačke politike; (II) akta koji tretira unutrašnje mehanizme koji doprinose boljoj bezbednosti novinara i medijskih radnika; (III) dokumenta koji obezbeđuje rodnu ravnopravnost u medijima, ali i u izveštavanju, kao i (V) položaj osoba sa invaliditetom u redakciji i način njihovog medijskog tretmana.

Dodatno, u setu akata je i dokument (IV) koji onemogućava, odnosno sankcioniše seksualno uznemiravanje i zlostavljanje unutar redakcije, što je zaštita osnovnih ljudskih prava. Odeljak je u skladu sa evropskim politikama i međunarodnim mehanizmima prevencije i zaštite od seksualnog uznemiravanja i eksploatacije na radnom mestu i prilikom obavljanja radnih dužnosti.

Izuzetno važan segment Seta, kažu u AOM-u, jeste poslednji odeljak, koji uvodi garancije za sprovođenje internih akata. Naime, medijski eksperti AOM-a došli su do zaključka da pojedini mediji u Srbiji već imaju interna etička akta, ali da su ona po pravilui usvajana pod uticajem međunarodnih organizacija i fondova, te da nikada nisu zaživela u praksi. Jedan od razloga za to je što su rađeni po copy-paste principu, bez uvažavanja specifičnosti medija i legislativnog, društvenog i političkog okruženja. U pitanju su obimni i kompleksni dokumenti, za čije sprovođenje ne postoje nikakve garancije. A često i nisu primenjivi u praksi. Nekada je manje – više, kažu u AOM-u. Bolje imati manje zahtevne akte koja će se poštovati nego stotine stranica koje niko neće ni pročitati, a kamoli ih se pridržavati.

Ključne karakteristike Seta akata

Prvi akt – opšti akt koji predviđa visoke profesionalne strandarde i zaštitu uređivačke politike – u korelaciji je sa Kodeksom novinara Srbije, ali i drugim opštim etičkim aktima iza kojih stoje novinarske i medijske organizacije diljem Evrope. Razlika ipak postoji: u dokumentu se predviđaju unutrašnji mehanizmi kako etički standardi funkcionišu u praksi, recimo ko unutar medija snosi odgovornost za sprovođenje pojedinih segmenata kodeksa, a ko to sprovođenje kontroliše i vrednuje. Osim toga, u ovom aktu se nalazi i definisan vrednosni okvir medija, a treira se i etičko korišćenje veštačke inteligencije (VI), što predstavlja aktuelno, svakako ne samo medijsko pitanje. Insistira se na transparentosti korišćenja VI, mehanizmima kontrole, edukaciji i odgovornosti.

Odeljak koji se bavi bezbednošću novinara i drugih medijskih radnika uspostavlja princip solidarnosti i saradnje sa nadležnim institucijama (u Srbiji postoji Stalna radna grupa za bezbednost novinara), kao i edukaciju uposlenih za bezbednosne rizike profesije. Definisani su i mehanizmi samozaštite. Predviđa se i psihološka podrška ugroženim članovima kolektiva, što je izuzetno važna tema.

Kada je reč o aktu koji tretira rodnu ravnopravnost, pristup je dvojak. Sa jedne strane se uspostavlja najviši stepen poštovanja i promovisanja rodne ravnopravnosti i adekvatna zastupljenost žena u medijskim sadržajima, uključujući i upotrebu rodno senzitivnog jezika. Sa druge, određuju se mehanizmi koji obezbeđuju rodnu ravnopravnost unutar redakcije. Slično se definiše i odnos medija prema osobama sa invaliditetom (OSI). Ne samo što se precizno definišu pravila profesionalnog nediskriminatornog izveštavanja o njima već se podstiče i njihovo zapošljavanje u mediju, koje treba da prati puna ravnopravnost i kada je reč o i angažovanju, i kada je reč o uslovima rada.

Garancije za sprovođenje seta internih akata predviđaju, pre svega, transparentnost. Oni će biti dostupni ne samo uposlenima nego i celokupnoj javnosti. Izuzetak su samo delovi akata koji mogu ugroziti poslovne tajne osnivača/medija ili nepovoljno uticati na bezbednost novinara i drugih saradnika. Iz javnosti dokumenta proizilazi pravo svih zaposlenih i angažovanih, ali i čitalaca/slušalaca/gledalaca, da dostavljaju prijavu u slučaju pretpostavljenog kršenja Seta internih akata, ali po jasnim pravilima i procedurama.

Predviđa se i formiranje Tela za implementaciju Seta akata, kojeg će – u skladu sa specifičnostima i mogućnostima medija – činiti i predstavnici osnivača medija, i predstavnici redakcije, ali i eksterni činoci,  relevantne osobe iz civilnog sektora i/ili strukovnog udruženja. Telo bi imalo obavezu da se sastaje najmanje jednom godišnje, a po potrebi i češće. Smatralo se da bi zahtev za češće sastanke bio nerealan. Definisana je i uloga glavnog urednika, koji ne može biti član Tela za implementaciju ali je dužan da prisustvuje sastancima i podnosi izveštaj o sprovođenju internih akata u prethodnom periodu, kao i o eventualnim pristiglim prijavama. Glavni urednik je dužan da u svom radu uvažava stavove ovog tela.

Konsultacije

Nacrt Seta internih akata prezentovan je u junu prošle godine, a mediji, novinari i medijski eksperti pozvani su da šalju primedbe i sugestije, kako bi bio poboljšan. Pristigle primedbe i sugestije uglavnom su uvažene, odnosno uvrštene u verziju dokumenta koji je prošao proces konsultacija sa predstavnicima medijima. Konsultacije su održane tokom oktobra i novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru, te je na osnovu otvorenih razgovora dodatno razrađen i izmenjen.

Poziv za konsultacije je dostavljen svim medijima, ali su se na njih – na žalost i očekivano – odazvali samo mediji koji već drže do etičkih standarda i koji ne pripadaju korpusu režimskih. I tako se vraćamo na početak naše priče.

U Srbiji postoje dve grupe medija, uz retke izuzetke: oni koji drže do etičkog kodeksa i koji se – kako pravila profesije i nalažu – kritički odnose prema svim političkim i društvenim fenomenima, obavljajući u ime građana i kontrolu vlasti. I oni drugi, koji su uslužno, propagandno sredstvo. Ove druge etički standardi interesuju taman koliko sneg s početka XX veka. I dok se profesionalni mediji, udruženja, novinarske katedre i medijski stručnjaci trude da iznađu savremene metode koji podrazumevaju hirurški precizna medijska pravila i regule, režimski mediji seku sekirom i lopatom.

   Finansira Evropska unija

Regionalni program „Naši mediji: Inicijativa civilnog društva za razvoj medijske pismenosti i aktivizma, borbu protiv polarizacije i promoviranje dijaloga“ implementiraju partnerske organizacije SEENPM, Albanski medijski institut, Mediacentar Sarajevo, Vijeće za štampu Kosova, Institut za medije Crne Gore, Makedonski institut za medije, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet uz finansijsku podršku Evropske unije.

Ovaj članak je produciran uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je isključivo odgovornost Mediacentra Sarajevo i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

___