Kako protesti protiv odluke predsednika Gjorgea Ivanova, kojom oslobađa od krivične odgovornosti sve političare, policajce i biznismene protiv kojih se vodila istraga u Specijalnom javnom tužilaštvu, postaju sve žešći, tako jača i govor mržnje u makedonskim medijima, posebno onim bliskim vlasti.

Foto: Vanco Dzambaski

Pokušavajući prikazati kako izgleda politička kriza u Makedoniji, možda najveća od kada je proglasila nezavisnost, slobodno se može reći da su država i makedonski narod podeljeni u dva tabora – jedni koji do zadnjeg daha podržavaju vladajuću VMRO–DPMNE i oni koji još imaju snage da se bore i da izvuku na svetlost dana zadnje ostatke demokracije.

Podeljen je glavni grad, podeljeni su mediji, nevladine organizacije, biznismeni. Između njih su postavljeni kordoni policajaca, oklopna vozila i vodeni topovi. Jedni protestiraju tražeći povratak demokratije, a samo nekoliko stotina metara dalje u Skopju, drugi protestiraju dajući svoju podršku vladajućoj partiji.

Kako protesti protiv odluke predsednika Gjorgea Ivanova, kojom oslobađa od krivične odgovornosti sve političare, policajce i biznismene protiv kojih se vodila istraga u Specijalnom javnom tužilaštvu, postaju sve žešći, tako jača i govor mržnje u makedonskim medijima, posebno onim bliskim vlasti.

Za te medije, tisuće građana koji više od dvije sedmice protestiraju na ulicama nekoliko gradova u Makedoniji tražeći ostavku Ivanova i odlaganje izbora, zakazanih za 5. juni, svrstani su kao aktivisti “opozicijske SDSM i Soros fondacije”.

Iako je proteste organiziralo bar desetak nevladinih organizacija, protestira veliki broj politički neopredeljenih građana, inženjera, doktora, studenata, radnika i nezaposlenih, koji u znaku revolta bacaju balone punjene bojom na barokne zgrade i fasade vladinog projekta 'Skopje 2014', ti isti mediji svakodnevno saopštavaju da se radi o ljudima koji su plaćeni izravno od fondacije Soros.

Medijski izveštaji o protestimа puni su informacija kojim se preuveličava šteta i minimizira broj učesnika na demonstracijama.

“Trenutno, u Makedoniji, dešava se pokušaj da se sruši kriminalna nomenklatura, a u novinarskom segmentu to je borba između novinarstva u kojem je propaganda koja metastazira i okupira veći deo medijskog prostora i profesionalnog novinarstva. Ne radi se o različitim uredničkim politikama nego o klasičnoj zloupotrebi novinarske delatnosti. U medijima, posebno na mainstream televizijama na nacionalnom nivou dominira propagandno izveštavanje koje je na istoj liniji sa vladajućom garniturom, a medijska hajka protiv ljudi, pokreta ili partija je dominantni 'modus operandi'. U ovakvoj situaciji, prosečni građanin je bačen u vrtlog lažnih informacija i tumačenja, što ga umara i tera ga da bude nezainteresovan po pitanju šta se uistinu događa”, kaže Tamara Chausidis, predsednica Novinarskog Sindikata (SSNM).

Dva vlasnika medija na listi pošteđenih

“Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo je meta huliganske bande opozicijske SDSM-a, Sorosa i albanske Bese” – piše portal Netpress nakon što su demonstranti 25. aprila bacilli balone sa bojom na novu baroknu zgradu Ministarstva spoljnih poslova koja je koštala oko 20 miliona eura.

Direktor firme koja poseduje taj portal je Kosta Krpač, jedna od osoba koje je predsednik Ivanov spasio odgovornosti. Pod još do kraja nerazjašnjenim okolnostima Krpač je 27. aprila, kako policija sumnja, izvršio samoubistvo, dok neki mediji objavljuju da postoje sumnje da se radilo o ubistvu. Smrt Krpača, koji je bio jedan od svjedoka specijalnog tužilaštva koje se bavi istragom slučaja povezanim sa skandalom sa prislušivanjem, dodatno je uzburkalo javnost u Makedoniji.

Međutim, nije poznato zašto je Krpač bio na listi onih koje je Ivanov oslobodio istrage budući da je tužilaštvo reklo da protiv njega nije vođena istraga.

Firma FINZI – vlasnik portala Netpress – koji je jedan od najglasnijih pristalica vladajuće partije, sakrivena je u Albanyju u Americi.

I nedeljnik Republika, što u svom elektronskom izdanju građane koji protestiraju naziva “huliganima” i “plaćenicima”, ima vlasnika sa porezne oaze. Firma vlasnik Republike je Irensine Limited sa sedištem u Belizeu.

Na listi osoba protiv koji je ukinuta istraga odlukom predsjednika nalazi se i Vladislav Stajković, vlasnik firme “NVSP”, koja posjeduje dva medija u Makedoniji – Radio Slobodna Makedonija i Tri Televiziju, lokalnu televiziju u Kumanovu.

Nejasna vlasnička struktura, vladine reklame koje se prikazuju samo u određenim medijima, i pritom su debelo plaćene, kao i kontrola vlasti medija sa nacionalnom koncesijom je bio jedan od razloga što su novinarske organizacije u Makedoniji tražile da izbori zakazani za 5. juni budu odloženi. Jedini cilj je bio da građani budu realno i objektivno informisani o toku dešavanja na domaćoj političkoj sceni.

Kako sad stoje stvari, ako izbori uistinu budu održani početkom juna, građani koji pretežno gledaju televiziju ili čitaju novine, biće upoznati samo sa aktivnostima vladajuće partije, a o opoziciji će moći naći samo uvrede i ružne reči.

To potvrđuje i činjenica da su izveštaji medija koji su pod kontrolom vladajuće partije o protestima u negativnom kontekstu, etiketiranje ljudi koji učestvuju i protestiraju, manipulirajući brojem učesnika, uopšte ne ulazeći u suštinu problema, ali i zahteva tisuće demonstranata koji su već dve sedmice na ulicama Skopja i još nekoliko gradova.

„Godinama unazad u Makedoniji nema medijskog pluralizma, veličaju se lideri vladajuće partije, čuje se samo jedno mišljenje, demonizira se opozicija, blati i javno se stavlja na stub srama svaki onaj što misli drugačije od oficijalne vladine politike. U Makedoniji je nemoguće imati kredibilne izbore, sve dok ne počnu medijske reforme i dok se ne utvrdi akcijski plan što zatim treba hirurški precizno adresirati sve probleme u medijama“, kaže Žaneta Trajkoska, direktorka Visoke škole novinarstva i odnosa s javnošću.

Udruženje novinara Makedonije (ZNM) zajedno sa većim brojem organizacija povezanih sa medijima već je dostavila inicijativu i dopune Zakona za audio i audiovizuelne medijske usluge poslanicima u Skupštini, kao uvod u obimne i temeljne reforme u medijskom sistemu.

Ali ove inicijative nema ko pročitati jer se Skupština već raspustila, a Makedonija, sa tisućama građana na ulicama, nezadovoljnih režimom koji vlada državom, nalazi se pred novim izazovom – izbori 5. juna, izbori na kojima je opozicija već najavila da neće učestvovati.

Ali takozvana “Šarena revolucija” nema nameru odustati, bez obzira što zahteve te revolucije prenose i objavljuje samo nekoliko medija, većinom internet portala. Možda je jedina nada u tome da će kod političih elita zavladati zdravi razum i da će tako neko čuti i preneti glas tisuća demonstranata, a pritom neće biti etiketirani kao Sorosoidi ili članovi opozicije. Jer na kraju krajeva i oni su građani ove države – Makedonije.