Polaznik programa “Istraživačko novinarstvo i organizovani kriminal» Mediacentra Sarajevo i Centra za istraživačko novinarstvo iz Zagreba, dokazao je da se zabranjeni lov na zaštićene vrste ptica u Vojvodini odvija potpuno neometano i veoma organizovano, ugovorio takav ilegalni lov sa jednom lovnom agencijom koja na svom web siteu poziva klijente na lov na zaštićene vrste, a bivši vodič jedne od takvih organizacija, otkrio mu je detalje njihovog “rada”. U Srbiji se odvija neprestani i strahovit, ilegalni pokolj divljih ptica, za izvanrednu zaradu.

“Ptičja” mafija u SCG

Još je akcija italijanske policije „Balkanske ptice“ iz 2001. godine, otkrivanjem šverca desetina hiljada mrtvih ptica velikim delom iz reda ugroženih ili zaštićenih vrsta, pokazala da u Srbiji i Crnoj Gori postoji dobro organizovana “ptičja mafija”.

U Srbiji gde su ptice ubijane, među odgovornima se tada niko nije javno “potresao”, a do prvih optužnica po ovoj akciji čekalo se duge četiri godine, sve do maja 2005. godine, kada je somborsko opštinsko tužilaštvo pokrenulo krivične postupke protiv Ivana Borovca iz Sombora i Mire Milićević iz Kruševca.

To dvoje vlasnika lovnih agencija “Lube YU” i “Eric Mir”, prema presudi italijanskog suda u Vićenci (Vicenza), krivo je za zločin udruživanja radi obavljanja kriminalne delatnosti, zločina krijumčarenja i ilegalnog uvoza divljih životinja i ptica zaštićenih vrsta. Sud je utvrdio da su samo ove dve firme u periodu od 1995. do 2001. u Italiju prokrijumčarile više od dva milona ptica ubijenih u Srbiji.

A akcija italijanske policije na graničnom prelazu Gorica sa Slovenijom u novembru 2001. godine predstavljala je do tada najveću pojedinačnu zaplenu tovara ptica sa 120.702 komada i ujedno najveći zabeleženi masakr divljih ptičjih vrsta u bližoj istoriji Evrope.

Novac i struktura kriminala

Bez obzira na odjek te stvarno poznate afere, ptice su u Srbiji u međuvremenu ponovo pale u zaborav, posebno jer one ne odlučuju o visini penzija, pravcu spoljne politike i kod njih nema korupcije ili sukoba interesa. Neki zvaničnici su se potrudili i da umanje značaj i razmere ove kriminalne aktivnosti.

Tako su iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije (državne ustanove zadužene za praćenje stanja zaštićenog prirodnog dobra i preduzimanje mera njegove aktivne i pasivne zaštite) dolazile ocene da se radi o izuzetnom preterivanju kada je reč o razmerama kriminala. Dok su neki političari sasvim otvoreno govorili da nema ugroženosti ptica i čak zagovarali “pokolj” određenih vrsta ptica.

Ali neke stvari su ipak ostale nepobitne, a to su izveštaji Programa UN za zaštitu životne sredine (UNEP) i CITES-a, Međunarodne konvencije o trgovini ugroženom faunom i florom. Prema tim izveštajima, procena je da trgovina divljim i egzotičnim životinjama godišnje dostiže vrednost od oko 20 milijardi američkih dolara, čime se nalazi odmah iza trgovine drogom i oružjem.

Srbija i Crna Gora ubrajaju se u prvih pet zemlja u Evropi po ovoj vrsti kriminala. A mnogi krijumčari životinja trguju primercima koji po kilogramu “vrede” više od kilograma kokaina ili heroina, kaže se u jednom CITES-ovom saopštenju, kojim se od nacionalnih vlada zahteva snažnija akcija protiv krivolovaca i krijumčara.

Prema procenama nekoliko domaćih organizacija koje se direktno ili indirektno bave brigom o pticama u našoj zemlji godišnje u ilegalnom poslu šverca ptica nestane blizu milion različitih primeraka, a više od polovine čine štiglići, slavuji i druge ptice pevačice.

Najčešće iz porodica zeba, drozdova i grmuša, strnadica, vrabaca, voljiće, senica, i ševa, ptice pevačice se prodaju ili krijumčarežive ili mrtve, a cena po ptici počinje od pet i može dostići čitavih 150 evra po komadu, u zavisnosti od tržišta na kojem se prodaje.

Barske ptice po brojnosti zloupotreba čine drugu skupinu, među kojima se nalaze patke, guske, čaplje, gnjurci, kormorani, barske koke i ostale, i na crnom tržištu se uglavnom nalaze mrtve, po ceni od deset do 100 evra za pticu.

Takozvani bastardi, ptice nastale genetskim inženjeringom, ukrštanjem divljih ptica pevačica sa nekom ezgotičnom pticom, prodaju se mnogo manje i to žive, a cena im je od 100 do 200 evra po komadu.

Pticama grabljivicama, najčešće iz porodica sokolova i orlova, jastrebova, eja i lunja, trguje se naravno živim primercima, a njihova cena kreće se od 500 do neverovatnih 50 hiljada evra.

Ako pretpostavimo da iz Srbije i Crne Gore godišnje nestane samo milion “najjeftinijih” ptica pevačica, po najnižoj ceni od 5 evra po primerku, dolazimo do neverovatnog podatka - kod nas se u ovom poslu okrene najmanje 5 miliona evra za godinu dana.

Kako se ptice kupuju za najrazličitije potrebe, od konzumacije do odgoja, njihovu krajnju finansijsku vrednost zapravo i nije moguće proceniti, potvrđuje vrsni poznavalac ove problematike, Aleksandra Tadić, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica Srbije i Crne Gore.

Deo ptica definitivno je namenjen ponudi u italijanskim restoranima, gde porcija nekog od jela može da se kreće i do 200 eura, pa je zato svakako teško proceniti stvarne zarade “ptičje mafije”.

- Postoje tri glavna ogranka ptičje mafije, objašnjava Tadićeva. - To su pre svega trgovci živim ili mrtvim pticama pevačicama, zatim sa njima blisko povezane legalne i nelegalne organizacije lovnog turizma (šverc mrtvih ptica) i trgovci živim pticama grabljivicama.

Prva dva ogranka imaju često veoma bliske veze i tesno sarađuju, jer sitne krivolovce i trgovce agencije angažuju kako bi im preneli robu preko granice, ili zbog hvatanja ptica, koje im inače služe za lakši odstrel.

Tadićeva je ubeđena da iza svega toga ne stoje samo italijanski lovci turisti, već mreža kriminala sa strukturom organizovanom poput narko-mafije. Na najnižem nivou su lovci, ali su u proces obrade ptica uključeni i lokalni seljaci.

Po selima u Vojvodini su podignute ilegalne, pokretne, priručne radionice u kojima se, prema saznanjima Tadićeve, ptice obrađuju. Prostorije adaptirane za tu vrstu delatnosti često se dislociraju. To su ilegalna postrojenja iz kojih čak i zakonom zaštićene vrste ptica izlaze očerupane, bez glava, očišćene od iznutrica.

Prema njenoj proceni, oko hiljadu ljudi angažovano je u ilegalnom poslu šverca, a osim lovaca i lokalnih seljaka, tu su i radnici po lovištima, zatim u raznim državnim institucijama, carini, ministarstvima...

Prisutni su svi elementi organizovanog kriminala. Postoji zločinačko udruživanje u činjenju krivičnih dela, zato što organizacije imaju prave odlike mafije, ostvaruju se ogromni profiti, zna se ko naredjuje, zna se ko sluša i izvršava.

Ptice uglavnom „putuju“ preko Crne Gore, Makedonije, Kosova, te BiH, a ka Hrvatskoj od nedavno nešto ređe, jer je hrvatska carinska služba pooštrila kontrole. Uglavnom su u pitanju granični prelazi bez veterinarskih kontrola.

Novica može sve

Snimci telefonskih razgovora za koje aktivisti Društva za zaštitu divljih ptica tvrde da su nedavno vodili sa članovima udruženja odgajivača ptica u Srbiji, a predstavljajući se kao potencijalni kupci ptica, potvrđuju neke od navoda Tadićeve.

U jednom od razgovora, za koji aktivisti društva tvrde da je vođen sa autorom knjige „Standardi za ocenjivanje ptica“, aktuelnim predsednikom Upravnog odbora Saveza odgajivača i sudijom za ocenjivanje ptica, Slobodanom Kulićem, čuje se:- I ako trenutno nešto nema, Novica može da ulovi šta vi hoćete, samo kad mu ja naredim... Šumske ptice se mogu nabaviti kod odgajivača, sa nekim malim predostrožnostima, jer znate da je to zabranjeno – ali vas kod kuće niko neće kontrolisati... Štiglić je i meni možda najlepši primerak ptice... Pa, o cenama ne bih preko telefona... A na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu se koristi i moja knjiga – govori između ostalog Kulić „potencijalnom kupcu“.

Vodič - insajder

Dugogodišnji radnik u lovnom turizmu (izvor koji je želeo da ostane anoniman), koji je ovaj posao napustio pre nekog vremena, potvrdio nam je da se u poslu dovođenja stranaca u lov po Vojvodini okreće odličan profit.

On kaže da prosečni trodnevni (vikend) boravak stranog lovca (uglavnom iz Italije, Nemačke, Holandije) na tzv. „small game hunting“ u Vojvodini, može da košta i preko 2000 evra, izuzimajući neke dodatne troškove, kao što su put, viza i dr.

Agencija uzima oko 2000 evra po klijentu, a u zavisnosti od „aranžmana“, klijent mora platiti i vodiče, koji minimalno uzimaju 50 evra dnevno – kaže on.

Vlasnik agencije za koju je radio, bio je u veoma bliskim kontaktima sa bivšim predsednikom SAD-a, Džordžom Bušom starijim, a ne redak korisnik usluga ove globalne agencije za lovni turizam bio je i Silvio Berluskoni, aktuelni italijanski premijer. Tako je i lista „visoke“ i „srednje“ klijentele ove agencije poprilično duga.

On objašnjava da agencija vrlo jednostavno obezbeđuje lovišta. Sa nekim lovačkim udruženjem, koje ima pravo gazdovanja nad lovištem, sklapa se interni dogovor o „zakupu“ lovišta, odnosno lovnih dozvola za period kada su „aktuelne“ određene vrste (kao na primer prepelica i grlica od 1. avgusta do 20. septembra).

Agencija takođe može da dobije i samo lovište na korišćenje od Ministarstva poljoprivrede. Istovremeno, sklapaju se dogovori i oko smeštaja, inostrani lovci borave u hotelima u Vojvodini, a desi se i da agencija zakupi kompletan hotel, ili odmaralište, koje onda dobije karakter smeštaja „zatvorenog“ tipa. Naravno, dolaze u obzir i smeštajni kapaciteti koji se nalaze u blizini lovišta.

- Grupe klijenata se dočekuju automobilom na surčinskom aerodromu i trudimo se i mi i oni da što manje primetno provedu boravak u našoj zemlji i za to su uvek bili najbolji hoteli zatvorenog tipa – kaže insajder koji nije želeo ni da potvrdi, ali niti da demantuje priče o povezanosti agencije sa javnim kućama, odnosno prostitucijom, ali se na taj pomen nasmejao i odgovorio: „Pa, služimo narodu“.

- Za provode inostranih lovoturista po Vojvodini, uvek je obezbeđeno najbolje piće, kaže insajder, i najbolja klopa – divljač. Jedino je nevolja što oni ono što ulove žele i da ponesu sa sobom. E tu definitivno prestaju lov i lovni turizam, a počinje krijumčarenje.

Poznati i nepoznati turistički lanci

A kako izgleda jedan aranžman, objašnjava i Tadićeva: - Tu ima svega i svačega.  Od prostitutki do droge, a lovci pucaju u šta stignu i gde stignu, pa tako pijani i drogirani ne mogu ništa ni da ubiju, pa angažuju nekoga da im ulov donese – kaže ona i dodaje da je u aferi „Balkanske ptice“ bilo dokazano da ševe nisu mogle biti ubijene u letu, nego da su im prethodno čupana krila.

- Zapravo su bacane u vazduh ili su puštene da trče kao pilići, kako bi loši lovci uživali pucajući u lake mete. A to što su u tovaru pronađene i neke egzotične vrste ptica, koje liče na štiglice, govori da je na nekim mestima nestalo domaćih vrsta, pa su morale biti „angažovane“ i egzotične.

- Ovde agenciju i dalje može da otvori ko hoće, iako je Ministarstvo poljoprivrede saopštavalo da će uvesti ozbiljnu kontrolu lovnih agencija. Te agencije ne moraju da saopštavaju koga dovode, kada dolazi, dovoljno je da imaju registrovanu delatnost – kaže Tadićeva. - Lovne agencije su početak i kraj priče o „ptičjoj mafiji“, kaže ona.

Telefonskom proverom saznali smo da novosadska agencija „Donavista“ (www.donnavista.co.yu) ovih dana sasvim uredno prima ponude za lov na prepelice, grlice i barske ptice.

Interesantno je da ova agencija, bez obzira na očigledno potencijalno krivično delo, u svojoj ponudi na sajtu ima postavljen tačan broj ptica koje kupac aranžmana dobija i uslugu izvoza, plus sertifikat veterinara . Naravno, sve piše na engleskom jeziku.

Doslovce stoji: „40 quails shooting and export“ („četrdeset prepelica, pucanje i izvoz“). Na pitanje za poslenima u agenciji, da li moj prijatelj iz inostranstva može poneti sa sobom ulov, prvo nam je odgovoreno da to nije preporučljivo, ali kasnije, i da se „možemo sve lepo dogovoriti kada bukiramo aranžman i dogovorimo detalje“. Ali lično, ne preko telefona. I

 „Kraljevska prepelica“ („Re di Quaglie“ - www.rediquaglie.com) iz Doroslova kod Sombora, sasvim lepo radi ovih dana, potvrđuju izvori iz njene okoline, iako njen vlasnik grof Pjero Arvedi d'Emilei, prema saznanjima policije, nije dolazio u zemlju od kraja septembra prošle godine, kada je bio uhapšen zbog sumnji da je hteo da prokrijumčari ptice u Italiju.

Hrvatska carina zaplenila je na graničnom prelazu Tovarnik tovar od 8.300 prepelica i 1.479 grlica, težak čitavu tonu, u kamionu hladnjači, koja navodno prevozi drva. D'Emilei je pušten iz pritvora da bi se za par dana našao u avionu za Italiju.

Prema informacijama iz Italije, tamošnjoj policiji d'Emilei jeste poznat, ali srpska policija do ovih dana nije dostavila nikakve dokaze protiv grofa, niti bilo kakav zahtev za pokretanje istrage, te je d'Emilei na slobodi. O ovom grofu i njegovoj povezanosti sa švercom mrtvih ptica dosta je napisano, a zna se da je on prisutan na terenima Vojvodine sigurno od 1998. godine.

Ipak, najinteresantnije je da je Ministarstvo poljoprivrede 2002. godine grofovoj firmi dalo na upravljanje lovište „Gornja šuma“, a baš u to vreme je tadašnji ministar Dragan Veselinov bio čest gost kompleksa „Kraljevska preplica“. I tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine, Nenad Čanak, primio je u nekoliko navrata italijanskog grofa, koji je u to vreme predstavljan kao veliki investitor u razvoj seoskog i lovnog turizma na severoistoku Bačke.

Mnogo manje medijski poznata, ali ne i u globalnom svetu lova na ptice, je i agencija „Safari international (www.safariinternational.com) registrovana u Sremskoj Kamenici, kao deo „International Safaris Corporation“, vlasnika Sergia Dimitrijevica.

Ovo je, preciznije, Srđan Dimitrijević, koji je kao posrednik učestvovao u prodaji srpskog „Telekoma“ italijanskom partneru koji je za to, prema ličnom priznanju italijanskoj parlamentarnoj komisiji, koja je osnovana zbog neregularnosti čitave transakcije, primio proviziju tešku 16 miliona nemačkih maraka.

Fotografije i ponuda na sajtu ove korporacije, govore čime se bavi. Od lova u Tanzaniji, preko Mongolije, Armenije, Ukrajine i Sibira. Hrvatska i Srbija, naročito Vojvodina zauzimaju veći deo ove lovno-turističke ponude. U okviru veoma popularnog „Salaša 137“ u blizini Novog Sada, inače stecišta „etno-kulture“, ljubitelja lova i ribolova, veoma je aktivna i lovna agencija (hunting.co.yu). Po tvrdnjama Dejana Đapića iz Ekološkog društva Stanišića, najveći broj lovo-turističkih agencija, nalazi se u Somboru i okolini.

Kraj leta – vreme za „otvoreni“ lov na prepelice i grlice

Adam Bugar, predsednik Udruženja lovaca Srednjeg Banata, koji je lično bio svedok organizovanim krivolovima u Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“ (gde je to, naravno, strogo zabranjeno), kaže da se u periodu lova na prepelice i grlice od 1. avgusta – 30. septembra u rejonu rezervata mogu pronaći nedozvoljene vabilice, i čaure od metaka sitne sačme koje se koriste za lov na sitnu divljač, odnosno ptice.

Pošto lovac sa psom na tradicionalan način za jedno jutro može da ulovi od tri do deset prepelica, organizatori lova pripomažu se magnetofonskim vabilicama sa snimljenim ljubavnim zovom mužjaka ptice.

Kad čuju glasove mužjaka, prepelice smatraju da je mesto bezbedno i tu se okupljaju noću. Ujutro dođu lovci, naprave pokolj, pobiju i po 300 ptica koje, umesto pasa ptičara, kupe retriveri.

Plen završava u zamrzivačima lovačkih domova sve dok se ne nakupi ugovorena količina. Nemoguće je ne utvrditi da se lov, pa time i krivolov, dešava danas na gotovo svim povoljnim mestima u Vojvodini, jer se neprestano javljaju prijave o postavljenim krivolovnim alatima.

Česte su prijave na terenima lovačkih udruženja "Zapadna Bačka", "Kurjačica", "Subotička peščara", dakle Ada, Senta, Sombor, lovištima u okolini Bača i Zrenjanina, a 2003. posebno intenzivno na Bisernom Ostrvu kod Bečeja.

Ovih dana u hotelu “Sibila”, koji se nalazi u samom Specijalnom rezervatu prirode “Stari Begej – Carska bara” kod Zrenjanina, nemoguće je uzeti smeštaj, jer je sve prebukirano do kraja septembra.

Ornitološka društva su u više navrata obavestila Ministarstvo da postoje lovačka udruženja i lovno-turističke agencije koje su u potpunosti specijalizovane za ovu vrstu krivolova i da se njihovi predstavnici zalažu za legalizovanje ovakvog načina odstrela.

Lov na prepelice ujedno je fatalan za mnoge primerke globalno ugroženog prdavca (trajna zabrana lova), ševe, trepteljke i mnoge druge ptice pevačice, jer tokom seobe koriste ista staništa kao i prepelica.

- Tražimo da se grlice i prepelice stave u režim trajnog lovostaja kao što je to učinjeno i u drugim zemljama Evrope – kaže Dejan Đapić, iz Ekološkog društva Stanišića. - Prepelice i grlice su u većem delu Evrope zaštićene, a u toku seobe kod nas su na hranjenju - njive i livade koriste za odmor i tu se masovno ubijaju. Zakonska zaštita je neophodna i zato što se pod maskom lova na grlice i prepelice ubijaju vrste zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

Zavod za zaštitu prirode Srbije, podržao je ovu inicijativu, koju su pokrenuli Liga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Ekološko društvo Stanišića, jer se beleži konstantan pad brojnosti populacije ovih vrsta kod nas, što svedoči o njihovoj ozbiljnoj ugroženosti.

Prema podacima ornitoloških društava, za dva meseca prošle godine u toku lovne sezone odstreljeno je 38.000 prepelica, što prevazilazi veličinu populacije koja se gnezdi u Vojvodini. Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju SCG, kaže da u Srbiji i Crnoj Gori samo u poslednjih 15 godina pad brojnosti iznosi 20 odsto za prepelicu i 15 odsto za grlicu.

Poslednjih godina je u Srbiji lovni pritisak na prepelicu porastao za 63 odsto, što je, nakon drastičnih promena staništa, druga po intenzitetu opasnost za opstanak ove vrste u našoj zemlji.

U najvećem broju evropskih zemalja (Mađarska, Češka, Slovenija) grlica i prepelica se odavno nalaze pod režimom trajne zabrane lova, dok naše zakonodavstvo dozvoljava odstrel obe vrste u periodu od 1. avgusta do 30. septembra.

Poseban problem je kršenje zakonskih propisa u lovu. A ovi ornitolozi procenjuju da se preko 90 odsto primeraka odstreljuje zabranjenim metodama (upotrebom magnetofonske vabilice i pušaka petometki bez blokera u ležištu).

Zašto je Srbija toliko atraktivna?

Lov, posedovanje i trgovina zaštićenim divljim ptičjim vrstama, kao i trgovina nezaštićenim pticama, po našem zakonodavstvu predstavljaju krivična dela za koje se može izreći kazna zatvora do pet godina. Korisnik lovišta ne može lovište ili njegov deo ustupiti drugom korisniku na gazdovanje ili ga dati u zakup.

Po zakonu, lov za strance organizuju domaća lovačka udruženja i to se uglavnom organizuje u Vojvodini. Ali nedostaje sprovođenje zakona, a zarada je ogromna, naročito za Italijane, tako da oni rado švercuju ptice iz Srbije.

Naravno, zarada lokalnih "izvršilaca" je mnogo manja od one koju ostvari organizator lova i agencija za lovni turizam. A ptice poručuju i sasvim „obični“ Italijani.

Tako je tokom afere „Balkanske ptice“ otkriveno da su između sto Italijana, ptice poručili ili ih prethodno upucali, Ansaloni Vittorino iz Modene, keramičar, Arfini Giuseppe iz Valenze, zlatar, Albiero Renato iz Brogliana, profesor, Ederle Giuseppe iz Verone, Pietro Miglioli iz Breše, Lorenzo Parisi iz Latina...

- Malo ko zna da je u Srbiji dozvoljen lov na samo 20 vrsta ptica, koje se love u strogo propisanim uslovima, kaže Tadićeva. - Iako nisu na listi prirodnih retkosti, prepelice su, takođe, zaštićene različitim zakonskim propisima - lovostajem, upotrebom dozvoljenih vrsta oružja, zabranom vabilica i slično.

- Problem nije u zakonu, već u tome što lovačka udruženja - love ono što oni hoće. Iako je lov na ptice grabljivice, pevačice, čaplje i druge vrste zabranjen, oni ih opet love, objašnjava Tadićeva, ali i dodaje da postoje neke nade i za sprovođenje zakona.

Prvi put u Srbiji je, u oktobru 2004. u Nišu, presuđena kazna za trgovinu i krivolov pticama, a od tada je izrečeno još 15 uslovnih kazni zatvora. Pravi „presedan“ je bila presuda Petog opštinskog suda u Beogradu januara ove godine - uslovni zatvor za samo jednu ubijenu pticu.

- Međutim, svi koji su do sada odgovarali su sitne ribe, kaže Tadićeva. - Odlaganje procesa za aferu „Balkanske ptice“ nije urađeno u cilju zaštite samih Ivana Borovca i Mire Milićević, kao ni stotina sitnijih kriminalaca koji su za njih ubijali i hvatali ptice, ili vršili druge poslove, već kako bi se izbeglo spominjanje imena osoba na raznim položajima u državi, zahvaljujući kojima se krijumčarenje naših ptica već decenijama neometano odvija, a što bi se na jednom ovakvom suđenju moglo očekivati – kaže Aleksandra Tadić i zaključuje: - Menjaju se ministri, ali „služba“ (Bezbednosno informativna agencija, bivša Služba državne bezbedbnosti, prim. red.) - ne.

EPILOG

Uzroci osiromašenja biodiverziteta u Srbiji

U Srbiji postoji danas postoji oko stotinu miliona ptica, 382 vrste, što predstavlja 74 % faune ptica Evrope. Prekomerna eksploatacija u lovu jedan je od osnovnih razloga sa nestanak određenih ugroženih vrsta ptica. Sa prostora Srbije potpuno je u poslednje vreme nestao Sup starešina (Aegyoius monachus), Kostoberina - Bradati lešinar (Gypsaetus barbatus), Beloglava patka (Oxyura leucocephala), Mala droplja (Tetrax tetrax), Sivi ždral (Grus grus), i  Beli pelikan (Pelecanus onocrotalus). A kriminal nad divljim pričjim vrstama prouzrokovao je pad od stravičnih 20-80 odsto kod većine vrsta naših ptica, preteći da neke od njih uskoro potpuno istrebi.

(Autor je polaznik prve generacije programa «Istraživačko novinarstvo i organizovani krimina»l Mediacentra Sarajevo i Centra za istraživačko novinarstvo iz Zagreba. Program su financirali: FOD BiH, Švedski helsinški komitet  i UNESCO)

Skenirane tekstove istraživačke priče „ Srbija: Otvoreni lov na zaštićene vrste” možete vidjeti ovdje: Slika 1, Slika 2, Slika 3, Slika 4, Slika 5, Slika 6