Kako je popularnost malog, alternativnog, istraživačkog web sajta malih ambicija i pomalo neozbiljnog pristupa novinarstvu eksplodirala (45 miliona poseta mesečno) u vreme ozbiljne recesije istraživačkog novinarstva u SAD, zadobivši priznanja najvećih autoriteta profesije?

Ako u bilo koji browser ukucate frazu “The Smoking Gun”, devet od deset rezultata pretrage biće mug shots, fotografije poznatih osoba za policijsku kartoteku, snimljene prilikom njihovog hapšenja. Ako vam je palo na pamet da odete na www.thesmokinggun.com baš u trenutku pisanja ovog teksta, tamo ste pronašli, kao trenutno aktuelan, detaljan policijski dokument o istrazi protiv postarijeg šefa vatrogasaca iz Arizone, Leroya Johnsona, uhvaćenog u ambaru, mrtvog pijanog, sa spuštenim pantalonama i malom sivom ovčicom. “Uhvatio si me Alan. Probao sam da ti kresnem ovcu,” rekao je prijatelju čiji su ovca i ambar, prema navodima policijskog izveštaja. Naravno, tu je i fotografija male, slatke, sive, predmetne ovčice.

Malo je čudno pisati za ozbiljan novinarski web portal o ovakvoj pojavi na internetu, ali ko bi sporio reči jednog Roya Petera Clarka (Roy Peter Clark), potpredsednika i starijeg predavača Poynter instituta: “Ja ih vidim kao medijski ekvivalent garažnog benda. [...] Uradili su sjajan posao.”, rekao je on za The Seattle Times.

Kako je sajt koji se bavi kresanjem ovčica i momentima posrtanja u prozaičnim životima holivudskih zvezda zaradio pohvale ljudi koji su život posvetili dostojanstvu profesije?

Neočekivani odgovor glasi: preko Oprah Winfrey. Ali, da krenemo od početka.

Kućna manufaktura

Potpuno je nalik nekome ko je zaposleni istraživački novinar u magazinu Village Voice (prvom i najvećem američkom alternativnom magazinu, dobitniku tri Pulitzerove nagrade) da započne ovako alternativan projekat. William Bastone je smislio, a njegova žena Barbara Glauber dizajnirala The Smoking Gun. Počeli su u Bastoneovom stanu na Manhattanu 1997. sa još jednim novinarom. Ideja? Koristiće FOIA (Freedom of Information Act; Zakon o slobodi informacija - prim.aut.), izvore, sve što je legalno, samo da objave – “the smoking gun” – nepobitni dokaz. Dakle, dokument, fotografiju, video snimak. Sa samo najosnovnijim objašnjenjem konteksta za one najneupućenije. Dokaz čega? Pa, što sočnije – to bolje. Fotografije pijanih zvezda pred policijskim foto aparatima, dokumenta iz brakorazvodnih parnica i te stvari.

Njih troje su zasuli najneverovatnija mesta zahtevima za pristup informacijama – policijske stanice, porodične sudove, Belu kuću, bilo koga, samo ako im se učinilo da bi tu nešto moglo da “smrdi”. Prvi dokument koji su objavili prigodno se bavio Elvisom. FBI je poslao dokument, sav iscrtan debelim crnim flomasterom, u kojem se moglo pročitati da je Kralj, na dugom spisku adikcija koje je je nežno gajio sve do svoje smrti, imao i onu kokainsku, o kojoj se do tada nije mnogo pričalo. Smatralo se da je Elvis, kao Nixonov drugar, promoter hrišćanskog konzervativizma i neprijatelji hipi (kontra)kulture, bio i neprijatelj nelegalnih droga, iako se bezumno uništavao svakom novom pilulom koju je farmaceutska industrija izbacila na tržište, od čega je na kraju i umro.

“Na dan kada smo lansirali TSG, nisam čak imao ni e-mail adresu,” kaže Bastone o svom skromnom početnom znanju o internetu u intervjuu za CourtTV internet prezentaciju. “Najavili smo otvaranje šaljući faksove. Nije nam čak palo na pamet da šaljemo e-mailove. Sajt je oživeo i u roku od jednog sata agencije su uradile priču o njemu.”

Sa svakim objavljenim dokumentom i fotografijom, internetom je kružilo sve više i više “ovo moraš da vidiš” e-mailova, i uskoro je Wired, vanredno popularni magazin “za nove komunikacije”, objavio jedan mali tekst o njima i bitno im pomogao. Jer, sledeća žrtva bio je Ben Affleck.

Elvis je kralj, ali Ben je živ

Nakon što je obilazio zemlju sa demokratskim predsedničkim kandidatom Alom Gorom ubeđujući glasače da izađu na izbore (neuporedivo više apstinenata su bile demokrate), Affleck je morao da odgovara na neprijatna pitanja o sopstvenom glasanju. Ovaj put The Smoking Gun nije pronašao ništa, ali je upravo to bila vest. Uprkos temeljnom istraživanju, nije bilo moguće pronaći nikakav trag o glasanju samog Bena Afflecka - jer nije ni glasao. Nikada u životu. Nije bio ni registrovan kao glasač.

Otprilike u ovo vreme, CourtTV, kablovska TV stanica, odlučila je da kupi The Smoking Gun. Cena? Preko milion dolara. Uz to, Bastone je ostao glavni urednik i cela stvar se zahuktavala. Da li se investicija isplatila?

Pa, samo par meseci nakon promene vlasništva, istraživači TSG su provalili da je Rick Rockwell, glavni junak Foxovog najnovijeg TV showa “Ko hoće da se uda za multi-milionera”, prethodno zaradio sudsku zabranu prilaska bivšoj verenici nakon što joj je pretio da će je ubiti i fizički nasrtao na nju. Fox je otkazao reprizu emisije. Devojka koja se zaista i udala za Rockwella podnela je zahtev za razvod. Tog meseca TSG je imao 77.000.000 (nije greška, 77 miliona) poseta.

Predsednici i ostali

Svakim novim uspehom TSG je dobijao nove poštovaoce, a time i nove izvore informacija, dokumenata, fotografija… Tako danas, među ostalim čarobnim stvarima, na sajtu možete videti jednominutni video snimak iz 1992. na kojem konzervativni, pobožni hrišćanin, sadašnji predsednik SAD George Bush, pomalo pijan bruka roditelje mladoženje na svadbi, ironično ih napadajući što ne piju i ne puše. Kad smo kod pijanih predsednika, tu je i transkript telefonskog razgovora iz Bele kuće u kojem Henry Kissinger objašnjava drugom članu administracije, Brentu Scowcroftu, da predsednik SAD Ričard Nixon ne može da se javi na telefon britanskom premijeru Edwardu Heathu u vezi Bliskog Istoka (upravo je počeo arapsko-izraelski rat koji je pretio čitavom svetu) - jer je previše pijan.

No, nisu samo poznati izloženi interesovanju TSG (kao što se moglo zaključiti i iz primera strastvenog čika-vatrogasca iz Arizone). Citirajmo još samo zaključak presude sudije jednog finansijskog suda u Texasu, Leifa M. Clarka:“Gospodine Medison, to što ste upravo rekli je jedna od najporemećenijih, idiotskih stvari koje sam ikada čuo. Ni u jednom momentu vašeg trabunjavog, nekoherentnog odgovora nisam našao ništa što bih uopšte mogao smatrati racionalnom mišlju. Svako u ovoj prostoriji je sada gluplji zbog činjenice da je morao to da sluša. Ne dodeljujem vam ni jedan poen, i neka se Bog smiluje vašoj duši.” Sušta poezija.

Ima li novca na Internetu

CourtTV nije kupio TSG zbog (direktne) zarade. Zajedno sa još dva sajta, čitava CourtTV on-line porodica služila je za skretanje pažnje surfera na emisije ove televizije. Ovo će, izgleda, promeniti, ko drugi nego – Oprah Winfrey.

Izvesni James Frey napisao je autobiografsku knjigu o životu ispunjenom alkoholom, drogom, nasiljem, zatvorskim kaznama i dugim nizom odvratnih događaja kojih je uglavnom sam bio pokretač. Knjiga, naslovljena „Milion malih komadića“ (A Million Little Pieces), zapala je za oko Oprah Winfrey, koja je zatim pozvala autora u emisiju i proslavila ga pričajući kako je, ne samo ona, već i čitava ekipa njenog jutarnjeg showa (daleko najgledanije emisije u SAD) lila suze stranicu za stranicom ne mogavši da je ispusti iz ruku. Knjiga se i tako dobro prodavala, ali je sada probila sve granice, obogatila Freya i učinila ga američkim anti-herojem. Sve dok korisnik TGS nije napisao molbu da se objavi neka od fotografija Freya napravljenih prilikom brojnih opisanih hapšenja. Nešto izmenjena, ali i dalje tročlana ekipa TSG je momentalno pronašla jednu. Nešto tu, međutim, nije štimalo.

Podaci sa pečata na fotografiji nisu se poklapali sa Freyevim tvrdnjama o tom hapšenju (tvrdio je da se boravak u pritvoru odužio na 90 dana). TSG se bacio na ozbiljno istraživanje. Ne samo da se ispostavilo da je tom prilikom Frey proveo u zatvoru najviše 5 sati, nego je time sebi na grbaču nabacio kompletnu pažnju tima TSG.

Milion malih laži

Pronašli su toliko neslaganja između knjige i stvarnosti da je Oprah direktno u program tako naružila Jamesa Freya da su sutra sve novine osvanule sa naslovima tipa „Milion malih laži“. Uobičajeni propratni tekst uz dokument, koji na TSG ne prelazi 200 reči, razvio se u „slučaju Fray“ na masivno istraživanje od 13.000 reči. Težina reči jedne Oprah pokazala se i u drugom svetlu – izdavač sledeće Freyeve knjige raskinuo je ugovor. Sam Frey, nakon pretnji tužbama i mnogo poricanja, na kraju je sve priznao na svom web sajtu.

Broj poseta TSG je sa prosečnih 45 miliona mesečno tog meseca skočio na 75 miliona, gotovo dosegnuvši rekord iz vremena Bena Afflecka. Ali, ovog puta je menadžment prepoznao veliku priliku. Jurnuli su spremni. Ne samo da su odmah zaposlili specijalistu za oglašavanje na internetu kako bi iskoristili sve te milione poseta, već su momentalno organizovali i okrugli sto sa temom u čijem se centru našao The Smoking Gun, na koji su bez ikakvog zazora došli i veliki autoriteti američkog novinarstva, kao što je Don Hewitt, nekadašnji producent legendarne istraživačke emisije CBS Newsa „60 Minutes“. Primerke knjige „Milion malih komadića“, zajedno sa istraživačkom pričom TSG, poslali su na adrese 400 novinara.

Menadžment Court TV je potpuno ubeđen u zaradu koju će ostvariti, TSG se kao vest probio u mainstream medije. Zaposlen je stručnjak za on-line marketing. Izdaju se TSG knjige, CourtTV emituje jednočasovne emisije sa animacijama i lutkarskim inscenacijama prizora iz bogate dokumentacije TSG... Bastone je konačno dobio od menadžmenta zeleno svetlo da zaposli i trećeg novinara.

Transfuzija istraživačkom novinarstvu

Istraživački novinari SAD i Velike Britanije smatraju da je ovaj vid novinarstva u najnepovoljnijem položaju u poslednjih par decenija. Zašto onda TSG cveta u sred suše?

Potpun odgovor na to pitanje daće verovatno mnogobrojni ugledni profesionalni autoriteti koji se u poslednje vreme intenzivno bave fenomenom TSG, ali se jedna stvar čini očiglednom i na prvi pogled.

TSG je svojim genijalnim konceptom prilagodio istraživačko novinarstvo duhu, potrebama i očekivanjima korisnika Interneta. To je veliki i sožen uspeh kojim se trenutno na okruglim stolovima bave novinarski autoriteti SAD i oni koji su odlučili da prigrle, ili se barem pomire sa neminovnim prelaskom velikog dela informativnog biznisa u cyberspace.

Malo je onih koji su uspeli da svoj medijski proizvod uspešno smeste u to okruženje, još je manje onih koji su od toga uspeli da naprave novac, a onih koji su u procesu stekli i novinarski, profesionalni ugled, gotovo da i nema.

Možda The Smoking Gun dokaže da je sve to zajedno, ne samo moguće, već i sudbina dobrog dela naše profesije.

Izvori:

http://seattletimes.nwsource.com/html

http://www.time.com/time/business/article

http://www.courttv.com/thesmokinggun/2005/interview.html