Naslov: Sloboda i odgovornost: Očuvanje slobode izražavanja putem medijske samoregulacije
Autori: ARTICLE 19 i Međunarodna federacija novinara
Izdavač: Komitet pravnika za ljudska prava , Beograd, mart 2005.

Kako štititi slobodu izražavanja, preciznije, slobodu novinarskog izražavanja, ali i kako zaštiti društvo od neodgovornosti novinara? Ovo pitanje medijskih sloboda sa dvostrukom oštricom tema je istraživačke publikacije «Sloboda i odgovornost: Očuvanje slobode izražavanja putem medijske samoregulacije», koji su sačinili Article 19, globalna kampanja za slobodu izražavanja i Međunarodna federacija novinara, a u martu 2005. objavio Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) iz Beograda.

Publikacija je sačinjena, pre svega, sa namerom da se pokrene diskusija, razmena informacija i iskustava o dobrobitima samoregulacije medija u jugoistočnoj Evropi. Izveštaj, međutim, posvećuje i pažnju iskustvima u medijima Zapada, koja mogu da posluže kao putokaz tranzicionim društvima, ali i ukazuju na promene koje su i tamo dovele do svojevrsne krize slobode govora.

Osim generalnog pregleda ključnih aspekata prakse samoregulacije, ova publikacija sadrži i poglavlja koja analiziraju samoregulaciju u Švedskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i još nekim zapadnim zemljama, rezultate istraživanja samoregulacije u pet zemalja jugoistočne Evrope, Deklaraciju o principima postupanja novinara Međunarodne federacije novinara i listu izvora o medijskoj samoregulaciji.

Samoregulacija u tranzicionim društvima

Za tranziciona društva i njihovu medijsku javnost pitanje medijske samoregulacije je relativno novo, budući da je nakon društveno-političkih promena u zemljama istočnog bloka pažnja uglavnom bila posvećena pitanju oslobađanja od državne kontrole i pritisaka na novinare. U tom procesu je zanemaren izuzetno bitan deo slobode informisanja koji se odnosi na odgovornost za ono što se objavljuje.

„U svetlu ukidanja zabrana i kontrole nad time ko može a ko ne može da se bavi novinarstvom i osniva medije, stotine ljudi je počelo da se bavi ovim poslom bez ikakve prehodne obuke. Kao rezultat toga, standardi izveštavanja u novim ’slobodnim’ medijima pretrpeli su veliku štetu, kao i položaj i ugled čitave profesije“, navodi se u publikaciji. Problem je dodatno usložnjen jer je, kaže se u izveštaju, „uklanjanje normi o zabranama imalo za posledicu i uklanjanje normi koje su štitile novinare, naročito u oblasti prava na rad i zaposlenje. Rad na crno (bez ugovora) postao je pravilo za novinare u mnogim zemljama regiona“.

Rezultati anketa koje su u okviru ovog izveštaja rađene po zemljama balkanskog regiona govore da učesnici u medijskom procesu, a pre svega, novinari, uglavnom ili imaju visok stepen skepse ili nejasnu predstavu o značaju samoregulacije. O situaciji u kojoj se „stvara i brani“ informacija govori vrlo dobro iskaz jednog novinara iz BiH, inače, zemlje koja je među prvim zemljama u tranziciji uvela reforme u zakonodavstvo koje pokriva sektor informisanja, i koji kaže: „Jedina stvar o kojoj razmišljam kada pišem je mogućnost da završim na sudu. To je jedini standard koji ja poznajem“. Ovaj iskaz otkriva ranjivo mesto, odnosno, da je u tranzicionim zemljama gde je uništena sigurnost novinara, vrlo teško uspostaviti veru u poštovanje kodeksa.

Samoregulacija – pozitivni primeri razvijenih demokratija

Šta je, prema pozitivnim primerima razvijenih demokratskih društava, samoregulacija?

„Osnov samoregulacije je princip dobrovoljnog prihvatanja pravila. To znači da sudovi ne igraju ulogu arbitra niti sprovode proklamovana pravila, niti oni koji se obavežu ovakvim normama čine to pod pretnjom zakonske sankcije, već zbog želje za daljim razvojem i jačanjem ugleda i poverenja profesije. Samoregulacija najčešće podrazumeva stvaranje nekog oblika nacionalnog ili regionalnog saveta novinara, komisije za pritužbe ili ombudsmana (koji radi samostalno ili u saradnji sa savetom novinara) čiji je cilj da kontroliše rad svake novinarske redakcije u skladu sa setom opšteprihvaćenih pravila.

Savet novinara će objaviti kodeks ponašanja uz odobrenje udruženja novinara i medijskih organizacija, a novinske kuće u zemlji moraju da se povinuju tom kodeksu. Savet novinara prima pritužbe od bilo kog člana društva, odnosno od celokupne javnosti, ukoliko se veruje da je neki objavljeni članak prekršio kodeks ponašanja. Članovi saveta u tom slučaju donose odluku o toj pritužbi, objavljuju svoj zaključak na svom internet sajtu i u nekim slučajevima narede objavljivanje svoje odluke ili odgovora u osporenim novinama. U malom broju slučajeva savet može propisati finansijske kazne za posebno teška kršenja kodeksa ponašanja. Uglavnom je u pitanju samo izvraganje sramu zbog krivice za kršenje kodeksa i obaveza da se to objavi u tim istim novinama“, navodi se u ovom tekstu.

Primeri koje navodi ova publikacija Međunarodne federacije novinara i organizacije Article 19 govore da je samoregulacija tj. uspostavljanja etičkih standarda od ključne važnosti za očuvanje slobode izražavanja, jer sunovrat profesionalnih standarda ne samo da daje izgovor vladinim zvaničnicima da napadaju medije, već i degradira novinarsku profesiju u očima javnosti, koja zato teže staje u odbranu slobode medija.

Problemi: kleveta u istočnoj Evropi, tržište i vlasništvo na Zapadu

Uz mnoštvo prepreka na koje se nailazi u procesu uspostavljanja slobode novinarskog izražavanja u analizi istočnoevropskog modela, između ostalog se ističe nasleđe starih zakonskih rešenja, naročito kad je reč o kleveti, koja je u domenu krivičnog zakona prema kome se kažnjava pokazano „nepoštovanje prema kancelariji predsednika, premijera ili važnih osoba“.

U analizi Zapadnog modela se ističe problem regulisanja tržišta informacija, kao i zakona o vlasništvu za medijsku sferu. Za to je dat zanimljiv primer poređenja bitno različitog profesionalnog standarda TV stanice SKY i, s druge strane, TV stanice FOX, koje imaju istog vlasnika. „SKY bi u tom poređenju pobedio u prvoj rundi“, kaže se, i objašnjava da je to, između ostalog, zato što su radiodifuzni režimi u SAD i u Britaniji bitno različiti. Najzad se zaključuje da tržište zaista ima ključnu ulogu u svakom zdravom režimu medijske oblasti, ali Savet Evrope i udruženja novinara širom sveta imaju stav da samo tržište mora biti podvrgnuto određenoj regulaciji ukoliko želimo da imamo zagarantovano pravo na informisanje.

Publikaciju u elektronskoj formi (PDF) možete preuzeti sa sajta JUKOM-a www.jukom.co.yu ili na našem sajtu.

PREUZMITE PUBLIKACIJU «Sloboda i odgovornost: Očuvanje slobode izražavanja putem medijske samoregulacije»

(preporučujemo desni klik na link i odabir opcije Save Target As da biste publikaciju u PDF-u sačuvali na svom računaru).

Napisala: Valentina Delić, slobodni novinar, Beograd