Održana stručna diskusija u Sarajevu u organizaciji TI BiH i Fondacija Atelje za društvene promjene – ACT

foto: TI BiH

U Bosni i Hercegovini (BiH) postoji 14 različitih zakona koji uređuju oblast koncesija a većina organa vlasti nema uspostavljene javne registre, ne objavljuje podatke o naplati i dugovima koncesionara zbog čega postoje ogromni korupcijski rizici a u brojnim slučajevima skromni prihodi od koncesija ne opravdavaju štetu koja nastaje po životnu sredinu, poručeno je sa jučerašnje stručne diskusiji u Sarajevu koju su organizovali Transparency International u BiH (TI BiH) i Fondacija Atelje za društvene promjene – ACT.

Na diskusiji su govorili aktivisti, stručnjaci i predstavnici relevantnih institucija, a zaključeno je da nastaje ozbiljna šteta po javni interes zbog nedostatka transparentnosti kod dodjele, kontrole i naplate javnih prihoda od koncesija. 

„Zakoni o koncesijama na svim nivoima ne osiguravaju principe transparentnosti, nediskriminacije, integriteta, niti štite javni interes, a značajne koristi koje koncesije mogu donijeti društvu su uglavnom izostale, dok posljedice štetnih ugovora trpe građani i životna sredina. Reforma cjelokupnog BH sistema koncesija podrazumijeva usklađivanja zakonodavstva svih nivoa sa EU direktivom o koncesijama, kao i međusobno, uz uvažavanje ostalih međunarodnih obaveza“, izjavila je Aleksandra Martinović, predsjedavajuća Skupštine TI BiH.

Dodala je da bi se „svi principi i odredbe Zakona o javnim nabavkama u smislu transparentnosti, e-nabavki, sukoba interesa i pravne zaštite trebale odnositi i na koncesije“.

Lejla Kusturica, direktorica Fondacije ACT, naglasila je važnost učešća javnosti u procesu donošenja odluka o koncesijama.

„Mi ne želimo postati koncesiona kolonija ni istoka ni zapada i smatramo da država i svi upravni nivoi moraju što hitnije unaprijediti koncesiono zakonodavstvo na način da koncesioni ugovori štite i javni interes, a ne gotovo u pravilu isključivo interes investitora. Prvi i najvažniji korak je prepoznavanje građana i građanki i organizacija civilnog društva kao zainteresovane strane u koncesionim ugovorima”, rekla je Kusturica. 

Tokom diskusije rečeno je da su registri ugovora o koncesijama, koji su zakonska obaveza, uglavnom neažurni, nepotpuni ili uopšte ne postoje te su uslovi dobijanja koncesionih prava i obavljanja djelatnosti uglavnom netransparentni,  što dodatno otežava praćenje i kontrolu. 

Na ovaj način je javnost u BiH uglavnom uskraćena za informacije o tome koju korist budžeti i društvo imaju od eksploatacije prirodnih resursa, zbog čega je TI BiH, kako se navodi u saopštenju, kreirao Registar koncesija koji obuhvata podatke o koncesionarima, koncesionim ugovorima, načinu obračuna naknada, plaćenim obavezama i dugovima koje koncesionari imaju prema entitetima, kantonima i lokalnim zajednicama.  

TI BiH navodi da su aktivisti i građani suočeni sa velikim problemima u pokušaju da zaštite javni interes i životnu sredinu posebno nakon zaključivanja koncesionog ugovora. Na to je, kako se dodaje, ukazao i Robert Oroz, aktivista iz Ekološko-humanitarne udruge “Gotuša“, Fojnica, koji ističe da  gotovo nemoguće poništiti ugovor ako niste jedna od ugovornih strana.

„To se mora promijeniti, a mišljenja sam i da su koncesione naknade uglavnom jako mizerne u odnosu na štetu koja nastaje po prirodu”, poručio je Oroz.

Zbog nedostatka transparentnosti u dodjeli, kontroli i naplati javnih prihoda od koncesija, neophodna je hitna integracija sistema koncesija u jedinstveni sistem javnih nabavki te da svi principi i odredbe Zakona o javnim nabavkama, uključujući transparentnost, e-nabavke, sukob interesa i pravnu zaštitu, odnose i na koncesije, piše TI BiH. Ovaj pristup bi, dodaje se, omogućio vođenje jedinstvenog elektronskog registra, kreiranje jedinstvenih planova koncesija i uvođenje standardiziranih metoda obračuna naknada, kako bi se osigurala efikasna zaštita javnog interesa i očuvanje prirodne sredine u BiH. 

Izvor: TI BiH

___