Kako da se novinar ponaša na društvenim mrežama, pitanje je koje razvoj društvenih medija postavlja pred novinare i u vezi sa njihovim ličnim aktivnostima, ali i poslovnim.

 

U tekstu pod nazivom Etika društvenih medija – deo prvi - dilema objavljenom na businessjournalism.org, novinarka Katherine Lewis pita se, za početak, da li treba da “lajkujete” Facebook stranicu kompanije o kojoj izveštavate da biste tako dobijali objave i mogli da se povežete sa klijentima kao potencijalnim izvorima? Ili takva vrste podrške predmetu novinarskog rada kompromituje novinarsku objektivnost? I treba li da budete prijatelji na Facebooku sa izvorima ili da prenosite njihove tvitove?

 

Vremena su se promenila i novinarska etika nije više nedvosmislena kakva je nekada bila kada sa izvorima nikada niste bili prijatelji i od njih niste primali poklone. Sada je mnogo manje jasnih smernica o tome šta treba, a šta ne treba raditi na polju društvenih medija što se tiče etičkog postupanja novinara.

 

Neke medijske kuće, kao što su AP i Wall Street Journal, imaju napismeno politiku kuće po pitanju interakcije na društvenim medijima. Međutim, kako stoji u Reutersovom vodiču na ovu temu, svet se brzo menja i novinari će morati naprosto da primene zdrav razum u mnogim slučajevima.

 

Stvar je u tome što su društveni mediji postali novinarski alat jer ih povezuju sa publikom i pomažu u karijeri. Iako su do pre nekoliko godina novinari mogli donekle da ignorišu društvene medije ili barem da se na njima oglašavaju isključivo neutralno, sada su stvari složenije. Prema istraživanju koje je sproveo Univerzitet George Washington o alatima koje novinari koriste za istraživanje, 89% njhi koriste blogove, 65% društvene mreže, a 52% mikrobloging sajtove kao što je Twitter.

 

“Apsolutno morate da koristite društvene medije kao jedan od novinarskih alata. To je sjajan način da razgovarate sa publikom o tržištu ideja”, kaže Kelly McBride, viši predavač etike na Poynter Institutu. Ona napominje da bi novinari isključivanjem sa društvenih mreža izgubili važan izvor vesti i trendova, onoga o čemu se priča.

 

Međutim, “kako da se angažujete u toj moćnoj digitalnoj zajednici a da ne postanete jedan od onih novinara koji su dospeli u vesti jer su otpušteni zbog nepromišljenog tvita ili posta na nekoj društvenoj mreži?”, pita se autorka teksta. Osim toga, moguće je da vas nasamari neko sa lažnim nalogom na Twitteru ili da jednostavno protraćite vreme na nešto što liči na ideje za priču, uz zanimljive linkove i pretrage, dodaje ona. 

 

Na osnovu intervjua sa Kelly McBride i drugima, kao i na osnovu iščitanih politika medijskih kuća u vezi sa društvenim mrežama, autorka teksta došla je do nekoliko ključnih koraka po pitanju toga kako da novinari koriste društvene mreže.

 

Dobro poznajte sopstvenu redakciju. Za početak, treba da razumete politiku korišćenja društvenih medija koju je propisao vaš poslodavac. Neki nikako ne dopuštaju konflikt interesa, dok drugi otvoreno priznaju da nastupaju sa određene političke ili druge pozicije, reklaje McBride. Različiti su i pristupi nepristojnom jeziku, neki ga tolerišu, a neki izričito zabranjuju. To što medijska kuća nema pravila u pisanoj formi ne znači da nije na neki način dala do znanja koja su očekivanja po pitanju ličnog ponašanja novinara i izražavanja privatnih mišljenja.

 

Razmislite pre nego što tvitujete. Kako je novinar uvek novinar, svaki komentar koji napiše može da mu se vrati kao bumerang, iako ga je možda namenio svojoj privatnoj publici, jer ni zatvorene mreže nisu imune na širenje informacija cut and paste metodom. Zato, pre nego što bilo šta napište ili podelite sa drugima na društvenoj mreži, treba da razmislite kao novinar da li to može da stvori sumnju u vašu sposobnost da svoj posao radite profesionalno i nepristrano, kaže autorka teksta. Ona napominje i da je loša strategija pokušaj da budete anonimni da internetu jer će to samo izgledati obmanjujuće kad se jednom otkrije, a otkriva se lakše nego što mislite, upozorava ona.

 

Ne bude nepristojni. “Možete da budete pametni i vispreni, a da ne budete nepristojni”, kaže autorka teksta i navodi mišljenje kolege iz The Seattle Times, koji je takođe i bloger, a koji kaže da postoji pritisak na novinare da budu i zanimljivi i duhoviti i brzi, ali da moraju da imaju na umu da im je “na lice nakačen megafon” i da novinar nije tek bilo koji korisnik Twittera.

 

Za kraj, autorka teksta navodi savete Američkog Društva Urednika (American Society of News Editors) iz vodiča “10 najboljih praksi za društvene medije”:

 

1. Tradicionalna etička pravila primenjuju se i na internetu.

2. Polazite od pretpostavke da će sve što napišete na internetu postati javno. 

3. Koristite društvene medije za interakciju sa publikom, ali profesionalno. 

4. Objavite najnoviju vest na web sajtu vašeg medija, ne na Twitteru. 

5. Pazite na to kako će vas doživeti i shvatiti. 

6. Napravite nezavisnu proveru bilo čega što nađete na društvenoj mreži. 

7. Uvek se predstavite kao novinar. 

8. Društvene mreže su alati, ne igračke. 

9. Budite transparentni i priznajte na internetu kada ste pogrešili. 

10. Neka diskusije u krugu kolega ostanu poverljive.