Koliko će vam kvalitetnih informacija dati zavisi od toga koliko poverenja imaju u vas.

Optužnica je najvažniji dokument krivičnog postupka jer se proces dalje može voditi samo u okvirima koje tužilac u njoj zada. Sad, od inspiracije i stručnosti tužioca zavisi koliko ćete informacija moći da „iscedite“ iz nje. Po pravilu, to je veoma mnogo.

Pored svih podataka o optuženom (od adrese i završene škole, do imena roditelja i mesta gde je služio vojsku), dobićete i tačnu kvalifikaciju krivičnog dela, spisak svih dokaza, spisak veštaka i svedoka, kao i sve detalje kako se iz perspektive tužioca odigralo ono što se optuženom stavlja na teret.

Za medijski manje interesantne događaje većina podataka biće suvišna, ali za ekstremno važne događaje (ubistvo VIP osobe, privredni kriminal, organizovani kriminal...) svaki detalj je bitan. Zato je važno da naučite da čitate optužnicu.

Do nje možete doći na nekoliko načina – od tužioca, od sudije, iz sudske pisarnice, od advokata, okrivljenog – sve zavisi s kim imate bolji kontakt i kome je u interesu da se detalji optužnice objave pre početka suđenja. Ili bar ko nema ništa protiv objavljivanja.

Pisani izvori

Morate samo voditi računa da optužnica vredi tek kad „stupi na pravnu snagu“, odnosno kad je sud potvrdi. Nakon što tužilac sudu pošalje optužnicu protiv nekoga, pre nego što zakaže početak glavnog pretresa, sud će je proslediti optuženom i njegovom advokatu kojima se daje prilika da podnesu prigovore, ako ih imaju, a uglavnom ih imaju.

Tek kad se svi prigovori reše, optužnica postaje pravno validan dokument i tek onda možete biti sigurni da će ono što u njoj piše biti i na suđenju.

Uz optužnicu ide i čitav niz dokumenata - zapisnika, fotografija, izjava optuženih, pisama, svedoka, veštačenja – koji zajedno čine spisak pisanih izvora u crnoj hronici. Svaki, pa i najmanji sudski predmet, težak je po nekoliko kilograma. To su papiri koji proizilaze iz Zakona o krivičnom postupku i raznih drugih zakonskih i podzakonskih akata. Opet, svi ti dokumenti neće vam biti važni za 95 odsto priča kojima se budete bavili, ali na njima ćete naučiti ono od čega će zavisti vaše izveštavanje u onih pet odsto priča koje će se „lomiti“ na svakom zarezu.

Suprotstavljene strane

Sve te dokumente takođe možete dobiti na nekoliko adresa s obzirom na to da sa svakom rečenicom moraju biti upoznate sve strane u postupku. Šta ćete dobiti od koga, opet, zavisi samo od vas, vaših sposobnosti i kontakata.

Advokati odbrane i tužioci su dve suprotstavljene strane u sudskom postupku. Tužilac zastupa interese društva, a advokat interese optuženog. S tužiocima uvek znate na čemu ste. S advokatima nikad.

U tome je i osnovna razlika u novinarskom pristupu dvema stranama u postupku. Advokat će vam posle svakog ročišta dati izjavu – tužilac možda tek na kraju postupka. Advokat će juriti za vama, tužilac će bežati od vas i ćutati kao zaliven kad ga konačno stignete.

I jednima i drugima morate odmah staviti do znanja ko ste i šta ste – advokatu recite da ne možete objaviti sve što mu padne na pamet da bi moglo biti u interesu njegovog klijenta, a tužiocu da ga ne jurite zato što to volite da radite nego zato što vam je to posao, u kom on može da vam pomogne, što će na kraju biti i u njegovom interesu.

Sve ostalo važi kao što je već objašnjeno u tekstu o izvorima u predistražnom i istražnom postupku: s tužiocima pažljivo, s advokatima još pažljivije.

Najvažniji

Sudije bi trebalo da su nepristrasne i najbolje upoznate osobe s predmetom. Bez obzira na to šta se misli o njima, sudije uglavnom jesu nepristrasne i uglavnom dobro poznaju posao koji obavljaju. Sudije su, naravno, najvažniji izvori informacija tokom sudskog postupka.

Njihovo znanje, stručnost, nezavisnost i sposobnost, pa i opuštenost u odnosu s novinarima, očitava se u njihovoj poziciji. Po pravilu, što je sudija više pozicioniran, s njim je lakše komunicirati.

Sudije bi predmete trebalo da dobijaju „prirodnim“ izborom, odnosno po nekom redosledu. Taj institut je važan za nepristrasno suđenje. Ipak, to nikada nije tako jer predsednici sudova znaju kom sudiji mogu da dodele koji predmet. Tako se svi slučajevi seksualnog nasilja, na primer, dodeljuju sudiji koji se tokom svog rada pokazao stručnim za presuđivanje u tim stvarima. Isti je slučaj s privrednim kriminalom ili teškim ubistvima.

Složenije predmete uvek će dobiti iskusnije sudije. Isto kao što će politički osetljive predmete uvek dobiti „pogodne“ sudije.

To ne treba da čudi – sudije se, između ostalog, postavljaju po političkim linijama. Dok god jedna politička institucija, poput parlamenta, ima odlučujući uticaj na njihov izbor, sudijska funkcija uvek će biti pod snažnim uticajem politike.

Zato morate znati koji sudija je blizak kojim političkim opcijama. Time će vam mnoga dešavanja u sudskom sistemu biti mnogo jasnije.

Kako im se približiti

Sudije znaju da je svaki njihov potez problematičan jer u svom radu moraju biti nezavisni. Svaki taj potez tužilaštvo i odbrana tumačiće na svoj način. I zato će pažljivo odmeriti sve što vam budu rekli. Pažljivo im prilazite.

Uglavnom vam neće davati zvanične izjave tokom postupka i nemojte ih terati na to. Sve što sudija ima da kaže o predmetu reći će na sâmom suđenju. Ipak, oni sposobniji, pametniji i elokventniji među njima, odnosno oni koji bolje umeju s novinarima, uvek će vam izaći u susret da vam objasne sve što vas interesuje u vezi s predmetom.

Sudije će razumeti da nemate pravni fakultet i da ne morate u malom prstu da držite sve zakone, i izaći će vam u susret ako im tražite da vam razjasne pojedine procesne stvari, ali će i ceniti ako poznajete osnove prava i mnogo lakše će razgovarati s vama ako vide da se razumete u svoj posao.

Gledajte da im se približite na suđenjima „nižeg profila“. Ne obazirite se na to što kažu da je njima svako krivično delo jednako važno. Oni odlično znaju da su neka krivična dela medijski interesantnija od drugih i na njima će biti mnogo oprezniji i zatvoreniji. Zato su mnogo opušteniji kada im novinari ne posmatraju svaki korak.

Suđenja na kojima ste prisutni samo vi i optuženi iskoristite da se upoznate sa sudijama, njihovim pripravnicima i zapisničarima. Što vas više budu viđali, to će vam se više „otvarati“.

Uz kafu

Sudijski pripravnici mogu biti odlični nezvanični izvori informacija iz suda. To su mladi, tek diplomirani pravnici, koji moraju da odrade pripravnički staž pre nego što polože stručni ispit i počnu s radom u sudu, tužilaštvu ili advokaturi. Uvek su raspoloženi da vam uz kafu daju informacije koje tražite. Naravno, ukoliko imaju poverenja u vas da nikome nećete otkriti izvor.

Od njih ne možete tražiti da vam doture optužnicu ili neki dokument iz predmeta bez znanja sudije, ali vam mogu dati odlične informacije o svemu što se događa „iza scene“.

Isto važi i za svo pomoćno osoblje u sudu – od zapisničara, preko arhivara, do obezbeđenja – u zavisnosti od informacije koja vam je potrebna, budite uvereni da je uvek zna nekoliko ljudi u sudu.

Zato je, s novinarske tačke gledišta, sud prepun „rupa“ kroz koje informacije cure u potocima. Ako poznajete sistem iznutra i sve bitne činioce tog sistema, neće vam promaći nijedan detalj.

Za izgradnju kvalitetne mreže izvora u sudu potrebno je dosta vremena, sedenja po hodnicima, obijanja kancelarija i – najvažnije – sticanja poverenja.

Granica strpljenja

To, naravno, važi za sve izvore u crnoj hronici. Koliko će vam kvalitetnih informacija dati zavisi od toga koliko poverenja imaju u vas. Pritom se misli pre svega na izvore koji nemaju neki skriveni cilj – da vam, recimo, daju spinovane informacije. S njima je lako. Samo je potrebno da im jasno stavite do znanja gde je granica vašeg strpljenja.

Ovi drugi, koji nemaju neki skriveni cilj zbog kog vam nešto govore, najviše će se oslanjati na poverenje koje imaju u vas da ćete ispoštovati svoj deo prećutnog ili jasno izraženog dogovora – da nećete otkriti izvor ili da ćete sačekati s objavljivanjem određenih informacija.

Nemojte obećavati ono što ne možete da ispunite. Ako smatrate da neka informacija ne može da se objavi kao da dolazi od „nezvaničnog izvora“ ili ako smatrate da biste neku informaciju morali da objavite – recite im odmah, pa neka sami odluče da li žele nešto da vam kažu. Time ćete možda propustiti neku vest, ali ćete uvek moći da se oslonite na svoje izvore u važnim pričama.

Stav

S druge strane, nikada nemojte pristati na kršenje novinarske etike da biste dobili neku informaciju. Uvek će biti priča. Pogotovo u crnoj hronici. Ako vam neko prikriveno ili otvoreno, što uopšte nije tako retko, traži da pišete za ili protiv nekog – zahvalite mu se na saradnji i izbrišite njegov broj iz imenika. Od njega nikada nećete dobiti kvalitetnu informaciju u koju nećete morati da sumnjate.

Izvori će vas mnogo više poštovati ako vide da se držite novinarskog kodeksa. Time će steći poverenje u vas da ga nećete prekršiti ni u njihovom slučaju. Ako jednom pristanete da objavite spinovanu informaciju, pritisci na vas će se samo množiti. Uskoro ćete biti pretrpani pričama za koje ne znate ni ko ih šalje, ni kome su namenjene.

S druge strane, ako odmah zauzmete odlučan stav da nećete objaviti sumnjivu informaciju, „spin doktor“ koji je pokušao da utiče na vas nikada neće pokušati nešto slično. Ne brinite, javiće vam se mnogo brže i sledeći put će imati mnogo kvalitetniju informaciju za vas.

Poverenje je osnova odnosa sa izvorima. Gradite ga pažljivo, pre svega poštenim i otvorenim odnosom prema ljudima s kojima dolazite u susret.

Samo odmerenošću, kako u razgovoru, tako i u tekstu koji je rezultat razgovora, možete steći i zadržati stečeno poverenje.