Nove tehnologije, postojanje fondova za finansiranje, ali i želje da se određeni problemi u društvu učine vidljivijim doprinose većoj zainteresovanosti za snimanje dokumentarnog filma u BiH.

Sve je više mladih ljudi, malih produkcijskih kuća, studentskih radova i dokumentaraca koji se snimaju hand-held kamerama, mobilnim telefonima, sa niskobudžetnom produkcijom, istakla je Maja Hadžiosmanović, nekadašnja producentkinja u Mediacentru Sarajevo u intervjuu za MC Online portal.

Primer takve autorske produkcije nalazimo kod Nedžada Begovića u njegovom dokumentarcu „Film mobitelom“, dobitniku nagrade za Najbolji dokumentarni film na 17-om Sarajevo film festivalu.

„Dokumentarni film ima težinu, mora ispričati priču, pobuditi neko razmišljanje, prenijeti poruku, aktivirati gledaoce da nešto urade“

Maja Hadžiosmanović

“Značaj filmskih festivala za dokumentarne filmove je ogroman, zato što ukazuju na važnost dokumentarnih filmova i podstiču na rad, prije svega mlade autore”, dodala je Hadžiosmanovićeva.

Od dokumentarnog filma ne očekuje se komercijalni uspijeh, već je bitno da se prenese poruka, dok je za reditelja bitan i uspijeh filma unutar same filmske zajednice. Važno je i kako film prođe kod publike, na festivalima.

Sa druge strane, za film je značajnije da se zasniva na kvalitetnom scenariju i da se snima dobrom opremom, od toga da li mu je autor poznati novinar i scenarista, tvrde naši sagovornici.

Reditelj Alen Drljević, pak, ističe da se dosta dokumentarnih filmova snima u korist kvantiteta nauštrb kvaliteta. Iako je pozitivno to što svako danas može da snimi ono što želi, i to ima svojih mana, jer ljudi olako shvataju profesiju režisera.

Mnogo je faktora koji utiču na kvalitet i popularnost jednog dokumentarnog filma, ali prema svim indikatorima, u budućnosti će se najviše vrednovati ideja i poruka filma, jer će digitalna tehnologija postati nešto što je dostupno svakom građaninu, a zvanje će postati sekundarno u odnosu na kreativnost filmskog autora.