Da li je većina građana Srbije u protekle dve godine shvatila važnost profesionalnih medija?

foto: Aleksa Petrovski

„Namerno ne želim da pričam o primerima drastične promene uređivačke politike. Svi se hvataju za to kao da je to pokazatelj neke promene, ali to je incidentno, na nivou anegdotalne promene. Mi sad možemo da kažemo: 'Aha, vidite, ovi su do juče govorili ovo, a sad govore ovo'. Ali, šta mi imamo od te incidentne promene? Kakve garancije imamo? Oni će se svakog puta kad se stanje promeni, tako promeniti. Nama ne treba to.“

Ovako promene u uređivačkoj politici nekih medija u Srbiji, nakon pobede Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima, komentariše Snježana Milivojević, profesorka u penziji Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Promene koje Milivojević naziva „incidentnim“ dešavaju se kako na javnim servisima, tako i u medijima u privatnom vlasništvu.

U ovakvim promenama Bojan Cvejić, asistent na Fakultetu za medije i komunikacije, primećuje paradoks.

„Promene u izveštavanju televizija koje možemo videti poslednjih nekoliko dana su očekivane, ali s druge strane i čudne s obzirom da su svi oni do juče tvrdili da izveštavaju u skladu sa profesionalnim standardima. Ako su se do juče borili i branili da rade sve kako treba, zašto se onda nešto preko noći menja“, pita se Cvejić.

Smene, ostavke i javna izvinjenja na javnim servisima

Tokom studentske pobune u Srbiji nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, koja je dostigla nivo građanske pobune, naročita pažnja studentsko-građanskog pokreta bila je posvećena i medijima. Tako je zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu bila blokirana. Razloga je bilo više, a neki od njih su nezadovoljstvo izveštavanjem RTS-a o protestima i upotrebe termina „rulja“ od strane Bojane Mlađenović, bivše glavne i odgovorne urednice informativnog programa RTS-a, u kontekstu priče o studentima u Dnevniku RTS-a. To je Mlađenović kasnije demantovala.

Nakon godinu i po dana od blokade RTS-a i nakon pobede Studentske liste na izborima, u Dnevniku 2 je implicitno priznato da RTS nije izveštavao „pravilno“. Zatim je usledilo i eksplicitno izvinjenje građanima i reči o „želji da se vrati poverenje u RTS“.

Predstavnik Studentske liste Nemanja Karović dva dana nakon izbora gostovao je u Dnevniku RTS-a i izjavio da je vreme da se „podsetimo o tome kako je bilo izveštavano o studentima na RTS-u“.

„RTS je pokazivao servilan odnos prema režimu. Taj odnos nije bio saradnički, nego saučesnički. Režimska propaganda je prenošena vrlo nekritički“, rekao je Karović. Naveo je i da je te večeri, kad je on gostovao u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, studentima posvećeno 12 minuta programa, što je, kako kaže, „duže nego vreme koje su dobili za svih 45 dana izborne kampanje“.

Komentarišući gostovanje Nemanje Karovića na javnom servisu i njegovu primedbu da Studentska lista ne želi da im se RTS „ulizuje“, nego „treba samo da radi po zakonu“, Jovana Gligorijević je na stranicama Vremena napisala:

„Eto revolucionarne ideje: javni servis treba da poštuje zakon. Ne treba da bude ni studentski ni naprednjački, nego javni.

Ako nam se to posle četrnaest godina učini kao velika promena, onda znamo koliko smo daleko odmakli od normalnosti, ali znamo i odakle možemo da krenemo kako bismo joj se vratili“.

Ostavke, smene, promene, izvinjenja

Pored promene u odnosu prema Studentskoj listi, došlo je i do drugih promena na RTS-u. Direktorka RTS-a Manja Grčić podnela je ostavku i smenjeni su svi urednici informativnih emisija.

Sa izvinjenjima i ostavkama ne kaska ni drugi javni servis Srbije, Radio-televizija Vojvodine (RTV).

„Prećutkivalo se, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izveštavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte. I zbog toga gledaocima dugujemo izvinjenje“, poručeno je dan nakon izbora u Dnevniku RTV-a.

Na RTV-u su u nedelji nakon izbora usledile četiri ostavke. Jedna od njih je i ostavka generalnog direktora Gorana Karadžića.

Promene se dešavaju i na Radio Beogradu. Zamenica glavnog urednika podnela je ostavku i jutarnji program ponovo vode stari voditelji, koji su zamenjeni nakon dolaska Manje Grčić na čelo RTS-a.

Na javnim servisima neophodno je izabrati nove članove upravnih odbora, smatra Cvejić.

„Potrebno je da oni nisu politički obojeni i povezani sa političkim strankama, a onda njima pustiti da rade dalje svoj posao u skladu sa zakonima i ovlašćenjima, što do sada nije bio slučaj“, kaže Cvejić.

Navodi i da ostavke na javnim servisima pokazuju da „deluje kao da su procenili da je bolje da odu sami, pre nego što ih neko drugi smeni“.

„Svakako se na tim i takvim primerima vidi da su postojali politički pritisci i interesi, jer su radili u interesu vlasti kako bi dobijali sredstva od oglašavanja, konkursa i druge benefite. Sada kada je procenjeno da takvog sistema više nema i da se nešto promenilo, neki okreću ploču iz istih tih interesa“, smatra Cvejić.

Promene i u privatnom sektoru

I na privatnim televizijama dolazilo je do „neprijatnosti“ tokom programa, kada su se gosti određenih televizija zapitali zašto im se baš sada posvećuje vreme u programu.

Tako su na TV Prva nakon izbora gostovali tužilac Goran Ilić i producent Boris Malagurski. Ilić je  prokomentarisao da je počastvovan pozivom i podsetio da mu ranije to nije bilo omogućeno, dok je Malagurski pitao: „Otkud ja ovde?“ O ovakvim događajima na Prvoj oglasio se bivši predsednik Vučić, rečima: „Trebalo im 12 sati da prelete, svaka im čast“.

Promene će se desiti i na Pinku, ali u kontekstu radne snage. Željko Mitrović, vlasnik Pink Media Grupe, najavio je otkaze na toj televiziji.

Nedugo nakon izborne pobede Studentske liste, deo građana upao je u zgradu televizije Informer, a zgrada Pinka zasuta je jajima. Studenti su se oglasili i naveli da su protiv upada u medije i institucije. Prema saznanjima portala Nova, događaji kod Pinka bili su inscenirani, kako bi se izazvali incidenti koji bi bili pripisani studentima.

Prema Cvejićevim rečima, upad u redakciju Informera je nedopustiv.

„Informer je, kao i drugi tabloidi i pojedine televizije, neprofesionalno izveštavao o kampanji i protivno svim novinarskim i etičkim kodeksima, kao i o svemu pre toga. Štampani tabloidi načinili su niz prekršaja Kodeksa novinara i novinarki tokom izveštavanja o izbornom procesu, od toga da su se otvoreno zalagali za jednu političku opciju, a o drugoj pisali isključivo negativno uz silne neproverene informacije neosnovane optužbe, komentare koji ne priliče novinarskim formama i bez postojanja druge strane. Televizije kao što su Informer su u proteklom periodu kršile i brojne zakone u Srbiji“, navodi Cvejić, ali i ističe da se upadom u redakciju Informera „ništa ne postiže“.

„Time se samo šalje loša slika u javnosti o pristojnoj Srbiji za koju se svi borimo. Taj medij je načinio toliko očiglednih prekršaja i nepoštovanja zakona da treba sačekati da institucije počnu da rade posao i sankcionišu sve one medije koji su se ponašali u suprotnosti sa zakonom. To je sve fakat i u normalnoj državi to bi se uradilo već odavno, ali nažalost nismo imali institucije koje rade svoj posao. Dakle, treba sačekati da se ovakve stvari reše institucionalnim putem, u skladu sa zakonima, što je i mnogo efektnije i civilizovanije od nasilnih upada u medije”, poručuje Cvejić.

Udruženja su predala inicijativu Regulatornom telu za elektronske medije (REM) za oduzimanje dozvole za emitovanje televiziji Informer. Savet REM-a je na poslednjoj sednici pokrenuo postupak i protiv Informera, i protiv Prve, a uskoro se očekuje i konkretna odluka.

Za jedne prestanak emitovanja programa, a za druge rizik od gašenja

„Lokalni Informer“, kako se kolokvijalno naziva TV Niš, koja je imala značajnu ulogu u propagandi odlazeće vlasti, prekinula je program na dva dana i reemitovala program Informera. U tom periodu zaposleni nisu dolazili na posao. Snimci emitovani na televiziji Informer pokazuju da je policijska ekipa ušla u prostorije Niš TV i privela na razgovor sina vlasnika Bojana Avramovića, kao i da je obavljen pretres Avramovićevog stana, prenosi N1 i navodi da je do petka predveče izostala potvrda niške policije o ovim događajima.

Svoj uživo program privremeno su i nakratko prekinuli su i K1 i Tanjug zbog, kako su naveli, ozbiljnih pretnji. U trenutku pisanja teksta, TV Tanjug nastavio je sa radom, a K1 je samo reemitovao program Tanjuga.

U međuvremenu, gašenje preti novinama Nova i nedeljniku Radar, čemu se suprotstavljaju zaposleni u ovim medijima. Novi vlasnik grupacije medija kojoj pripadaju Nova i Radar, Alpac Capital, dovodi se u bliske veze sa Orbanom i Vučićem.

Čini se da je većina građana Srbije u protekle dve godine shvatila važnost profesionalnih medija. To, između ostalog, pokazuje i odziv građana na proteste zaposlenih u medijima, protest podrške Zoranu Kesiću, doniranje novca građana medijima kojima je ugrožen opstanak. Cvejić smatra da bi mogla da se očekuje stabilizacija medijskog tržišta.

„Do sada smo imali zatvoreno tržište oglašavanja koje je karakterisalo to da su se državne kompanije oglašavale isključivo u medijima koji su bili prorežimski, dok su velike privatne kompanije imale strah od državne odmazde ukoliko se budu oglašavali u kritičkim i profesionalnim medijima. Sada bi trebalo da su svi ti strahovi postali neopravdani i da možda možemo da očekujemo i stabilizaciju tržišta oglašavanja na kojem bi svi mediji koji profesionalno obavljaju svoj posao imali ponovo priliku da steknu prihode od oglašavanja. Nadamo se da će se stvoriti jedno zdravo tržište gde će kriterijum za odabir medija u kojem će se oglašavati kompanije biti poštovanje novinarskog kodeksa, a ne opredeljenost ka jednoj političkoj opciji“, zaključuje Cvejić.

___