Samo 4 od 27 bazičnih evropskih standarda medijske slobode u Srbiji se primenjuju u potpunosti i dosledno, rekla je dr Jovanka Matić, koordinatorka istraživanja i autorka izveštaja o medijskim slobodama u Srbiji, predstavljajući ovaj projekat 18. 05. 2012. u Beogradu.

Izveštaj “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu” je zasnovan na Indikatorima Saveta Evrope za medije u demokratiji, a realizovala ga je grupa medijskih i novinarskih udruženja u Srbiji.

Kriza opstanka, kvaliteta i kredibiliteta

4 pomenuta standarda po kojima Srbija prati Evropu su: sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničenost prava na ekskluzivno izveštavanje, pri čemu se poslednja dva primenjuju tek od 2008 - 2009.
Međutim, Dr Matić je zaključke izveštaja nazvala zabrinjavajućim, dodajući da ukazuju na izvesnu krizu medijskog sistema koja se po njenom ličnom mišljenju manifestuje kao “kriza opstanka medija, kriza kvaliteta profesije i kredibiliteta medija”.

Većina od analiziranih 27 standarda u Srbiji nalazi se u nekoj vrsti sive zone, konstatovala je Dr Matić, pri čemu je zakonska regulativa nepotpuna i nedosledna ili se, i kada je dobra i potpuna, ne primenjuje, što zbog slabosti institucija ili prirode političkog sistema u Srbiji gde parcijalni politički interesi imaju primat nad vladavinom zakona, što zbog slabosti profesije što se tiče principa samoregulacije i poštovanja kodeksa.

Izveštaj “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu” dostupan je na sajtovima NUNS-a, ANEM-a, NDNV-a i Local Press-a.

Drastična odstupanja domaće prakse od evropskih standarda identifikovana su izveštajem na polju tržišnog poslovanja medija, zaštite medija od političkih uticaja, radno-socijalnih prava i bezbednosti novinara, rekla je Dr Matić.

Slepa mrlja medijskog sistema

Dr Matić je kao ključni nalaz iznela to da funkcionalno i regularno medijsko tržište ne postoji u Srbiji, za šta su razlozni brojni, a među njima je navela nedoslednu, kontradiktornu i neprimenljivu regulativu, koja se pritom i grubo krši, kao i niz strukturnih društvenih faktora, među kojima se izdvaja to što političke snage neometano koriste medije radi postizanja društvenog konsenzusa u podeljenom društvu Srbije.

“U tržište je ugrađen deficit ekonomske samoodrživosti medija”, konstatovala je Dr Matić, “time što je dopušteno postojanje prevelikog broja medija koji realno ne mogu da opstanu, što se kombinuje sa velikom ulogom države koja na razne načine sprečava lojalnu konkurenciju, time urušavajući i ekonomsku osnovu uređivačke nezavisnosti”.

“Nelegalni emiteri opstaju, mediji u javnom vlasništvu se finansiraju iz budžetskih donacija, a istovremeno posluju na tržištu, državna davanja medijima su netransparentna i nisu neutralna, medijski vlasnici su nepoznati, nema efikasne borbe protiv koncentracije medija, niti mera za razvoj pluralizma, a reklameri u svom biznisu zavise od veza sa državom, odnosno partijama”, objasnila je Dr Matić.

Sprega vladajućih političkih snaga i velikog industrijskog i trgovinskog biznisa je “slepa mrlja medijskog sistema Srbije”, o kojoj se malo govori i zna, navela je Dr Matić. Srbija nije jedina zemlja gde je biznisu dopušteno da se na netransparentan način infiltrira u medije i ostvaruje sopstvene i partijske interese, ali se od drugih zemalja razlikuje po tome što nema nastojanja da se taj problem reši, konstatovala je Dr Matić i zaključila da će tek sa ulogom države koja neće narušavati normalno funkcionisanje tržišta biti mogući uslovi za razvoj medija na nepolitičkoj osnovi i mogućnost njihove autonomije i opiranja političkom pritisku.

Apel za promene

Cilj izveštaja nije bio da pruži preporuke, već je on, pre svega, “apel donosiocima odluka i republičkom parlamentu, ali i civilnom društvu i medijskim profesionalcima da se ozbiljno pozabave pitanjem medija i da se reforma medijskog sistema konačno uvrsti u političke prioritete Srbiji”, navela je Dr Jovanka Matić.

Izveštaj daje presek situacije raznih aspekata medijskog sistema Srbije 2011. godine, na osnovu liste indikatora koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope još 2008. godine kao osnovne principe koje treba primeniti u medijskom sistemu da bi se obezbedila sloboda izražavanja i informisanja kao činilac funkcionalne demokratije, navela je Dr Matić i dodala da se državama članicama preporučuje da analiziraju medije na osnovu ove liste indikatora.

Lista indikatora je, prema rečima Dr Matić, lako primenljiva na Srbiju, jer funkcioniše kao najmanji zajednički imenitelj evropskog opredeljenja da se štite ljudska prava, demokratija i vladavina zakona u domenu javne komunikacije, bez obzira na razlike u pojedinačnim zemljama.

Drastična odstupanja domaće prakse od evropskih standarda su na polju:
•    tržišnog poslovanja medija,
•    zaštite medija od političkih uticaja,
•    radno-socijalnih prava i
•    bezbednosti novinara.

Ističući da je potrebno uspostavljanje ažurne baze podataka o svim raznim aspektima medijskog sistema u Srbiji, Dr. Matić je kao veliki problem navela nepostojanje mnoštva podataka u vezi sa medijima u Srbiji. Tako je nepoznato koliko ima funkcionalnih medija, koliko novinara, koliko je njih sindikalno organizovano, kolike su novinarske plate, koliko novca država plasira u medijski sektor, ko su vlasnici medija, šta su medijski izvori prihoda, a podaci o tome koliko je medija u državnoj svojini se drastično razlikuju u različitim izvorima.

Država i mediji

Većina standarda definisanih indikatorima Saveta Evrope poznati su medijskom sistemu Srbije, osim dva instituta evropske tradicije, a to su komisija za žalbe ili ombudsman u pojedinačnim medijima i kodeks uređivačke nezavisnosti od političkih uticaja, rekla je Dr Matić dodavši da se potonji preporučuje privatnim medijima kao pravni akt između novinara i vlasnika u vezi sa uređivačkom nezavisnošću.

Koordinatorka istraživanja se osvrnula i na dve konceptualne razlike u analiziranim standardima između Srbije i Evrope. Jedna je pravo na odgovor i ispravku, koja je u evropskoj tradiciji deo samoregulatorne prakse, dok je u Srbiji deo zakonske regulative i čest predmet sudskih sporova, pa se zaključuje da nije postalo uobičajen deo profesionalnog ponašanja medija.

Druga je državno medijsko vlasništvo, za koji u listi indikatora Saveta Evrope ne postoji poseban standard jer se odvojenost državnog vlasništva podrazumeva, objasnila je Dr Matić i dodala da u Srbiji nema jasnog stava medijske politike i medijske zajednice da li je ukidanje državnog vlasništva unapređenje medijskog sistema i služi li javnom interesu.

Medijskom sistemu Srbije nisu poznati komisija za žalbe ili ombudsman i kodeks uređivačke nezavisnosti od političkih uticaja. 

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović ocenio je da novinari vide pravosuđe kao „protivnika, a ne kao saveznika u ostvarivanju svojih prava“. Učestale tužbe za povredu časti i ugleda protiv medija, spori sudski procesi, kao i neujednačena praksa sudova, imaju autocenzorski efekat na medije i finansijski ih iscrpljuju, rekao je Obradović i naveo da je 2011. godine u proseku jednom tužbom protiv medija u Srbiji tražena naknada od 3 miliona dinara (oko 27.000 EUR, prim. red),  s tim da je u pojedinim slučajevima traženo i po 100 miliona (oko 900.000 EUR, prim. red).

Obradović je ukazao i na stanje u javnim servisima – Radioteleviziji Srbije (RTS) i Radioteleviziji Vojvodine (RTV) – konstatujući da već godinama posluju s gubitkom, pri čemu je poslovanje RTS netransparentno jer za period 2009-2011. nema javno dostupnih podataka o poslovanju ove kuće, iako joj je njihovo objavljivanje zakonska obaveza. On je podsetio na dosadašnje intervencije države prema javnim servisima u formi otpisivanja duga ili direktnih subvencija i napomenuo da je sa inteziviranjem krize za očekivati da će se javni servisi sve više oslanjati na državu kao izvor finansiranja, što će ih izložiti opasnosti od povećanog političkog uticaja.

40 miliona evra je iz državne kase u medije preliveno u 2011. godini, naveo je predsednik udruženja lokalnih medija ‘Local Press’ Dejan Miladinović objasnivši da je na svim nivoima vlasti izdvojeno oko 25 miliona evra, dok je procena Saveta za borbu protiv korupcije da se na druge načine, dozvoljene i nedozvoljene, u medije plasira oko 15 miliona evra. Veliki problem Miladinović vidi u načinu raspodele državnog novca koji dospeva u medije. Naime, od 5 miliona evra iz budžeta namenjenih za projekte 2011. godine 4 miliona su raspodeljena na 4 preduzeća u državnom vlasništvu, a više od 200 medija je raspodelom dobilo preostali milion.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić smatra da Radiotelevizija Srbije (RTS) skoro potpuno ignoriše činjenicu da je Srbija multietničko društvo, dok RTV Vojvodine emituje programe na jezicima manjina, ali je problem u malom obimu, siromašnoj žanrovskoj strukturi i niskim produkcionim standardima ovog programa, rekaoje Gruhonjić i naglasio da je RTV u neravnopravnom položaju u odnosu na RTS.
Predsednik Asocijacije nezavisnih medija (ANEM) Saša Mirković osvrnuo se na kritike upućene na funkcionisanje regulatornih tela, pre svega one koje prate rad Republičke radiodifuzne agencije (RRA) i naveo da se one mogu objasniti propustima u zakonu, slabošću ovih novih institucija, te uticajem političkih partija i političara.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Za potrebe izveštaja “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu” korišćeni su raznoliki izvori javno dostupnih podataka o medijskom sektoru, ali i ankete, intervjui i dubinski intervjui sa 240 glavnih urednika informativnih medija iz 79 mesta u Srbiji, 69 medijskih vlasnika, 40 partijskih funkcionera iz 10 gradova, 50 pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica i predstavnika 26 državnih, regulatornih i samoregulatornih tela sa nadležnostima u medijskom sektoru.

Izveštaj “Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu” realizovali su: Asocijacija nezavnisnih elektronskih medija (ANEM), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija lokalnih nezavisnih medija (Local Press) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), u saradnji sa organizacijom Civil Rights Defenders i uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA).

Autorka izveštaja je komunikološki stručnjak dr Jovanka Matić, a urednik je advokat Slobodan Kremenjak.

Izveštaj je dostupan je na sajtovima organizacija koje su učestvovale u njegovoj realizaciji: NUNS-a, ANEM-a, NDNV-a i Local Press-a.