Sa Pierrom Romerom, bivšim programerom koji je studirao kompjuterske nauke, razgovarali smo na petodnevnoj obuci iz data novinarstva za grupu mladih novinara u Beogradu, na kojoj je predavao zajedno sa Nicolasom Kayser-Brilom (sa kojim smo nedavno razgovarali za Media.ba).

Romera je sada glavni tehnički oficir u Journalism++, mladoj kompaniji koja ima tek dve godine i šest zaposlenih, a pomaže redakcijama u tranziciji prema sve većem korišćenju podataka stvaranjem inovativnih projekata u vezi sa podacima i novim načinima naracije.

Prethodno je Romera radio za Owni.fr, websajt koji se bavio digitalnom kulturom i novim novinarstvom, gde su Kayser-Bril i on osnovali sekciju data novinarstva i stvorili prve aplikacije za data novinarstvo u Francuskoj.

Koji su vam utisci sa obuke u Beogradu?

Ljudi su istinski radoznali. Mislim da je vrlo slično na ovakvim treninzima u Francuskoj. Da, tamo se neki ljudi već bave data novinarstvom, ali ih malo zna kako da to ispravno rade. A mislim da će na kraju ove obuke polaznici ovde biti sposobni da to rade na pravi način. Na primer, moći će da naprave vizualizacije podataka u formi grafikona a da ne pogreše (da nemaju, na primer, previše prikazanih podataka ili da ne uzmu u obzir statistički grešku i slično).

Recite nam o projektima koje radite za Journalism++.

Naša glavna ekspertiza su crowdsourcing projekti gde angažujemo građane da istražuju podatke. Počeli smo pre tri godine kada smo radili za Owni.fr sa Wikileaks projektima gde smo tražili od građana da pregledaju dokumente koje je objavio Wikileaks i pomognu nam da nađemo one zanimljive. Takve projekte razvijamo i u okviru Journalism++.

Naš najnoviji projekat je u vezi sa strujom u Duali, u Kamerunu. Projekat je dostupan na www.feowl.com.  Tu eksperimentišemo sa dnevnim crowdsourcingom, pitamo ljude svakodnevno da li su imali nestanke struje. Projekat finansira Međunarodni institut za štampu (International Press Institute - IPI).

Za različite projekte oslanjamo se i na partnerstva sa fondacijama i na ona sa medijima – tako radimo i zahvaljujući donacijama i komercijalnim prihodima.
Mediji nam dolaze sa puno podataka ili pričama koje treba ispričati uz pomoć podataka, a mi nastojimo da primenimo svoju ekspertizu da bismo videli koju je priču najbolje izgraditi od dostupnih podataka i pravimo razne servise u vezi sa tim podacima, nastojimo da napravimo platformu u vezi sa svakim setom podataka.

Na primer, projekat koji smo izgradili sa AFP, najvećom novinskom agencijom u Francuskoj, zove se "The E-Diplomacy Hub". Agencija nam se obratila sa potrebom da se izgradi baza podataka diplomata koji su aktivni na Twitteru. Tražili su od nas da napravimo alat za tu bazu podataka naloga na Twitteru i tako smo napravili alat koji pravi vizualizaciju razgovora koje diplomate vode Twitterom širom sveta. Možete da vidite diskusiju između zemalja koja se sastoji od diplomatskih tweetova. Tu vizualizaciju smo napravili na mapi, ali novinari AFP-a mogu da eksportuju podatke i embeduju ih u članke (na primer, mogu da eksportuju svaki tweet o određenoj zemlji). Treba samo da odaberu podatke koje žele da prate i dobijaju widget koji mogu da embeduju u članak ili ga postave na web sajt.

Za nemačku fondaciju ABZV napravili smo, zajedno sa saradnicima, projekat Datawrapper.de, koji omogućava brzo pravljenje vizualizacija od podataka, a dostupan je svima. Imamo puno poseta vizualizacijama koje su ovako kreirane jer ovaj alat koriste Guardian, Le Monde i drugi veliki web sajtovi. Imamo malu zajednicu korisnika, jer su to sve novinari, ali su to korisnici koji mogu da izvuku maksimum iz ovog alata.

Govorili ste o sigurnosti podataka za novinare na obuci u Beogradu. Šta je važno za novinara da zna u vezi sa sigurnošću podataka?

Kada razmenjujete podatke, morate da znate kako to da radite na siguran način. Na obuci sam pokazao samo nekoliko alata – govorio sam o Pidgin-u, instant messaging klijentu gde je četovanje enkriptovano. Ima i drugih alata, kao što je Enigmail, koji omogućava enkripciju e-mail poruka kroz e-mail klijent Thunderbird. Takođe sam govorio o TOR-u, koji omogućava anonimni pregled Weba. Međutim, sigurnost podataka je većim delom dobra praksa – ne radi se samo o alatima, već i o tome kako imati dobar password, kako radi mreža i zašto je važno znati kuda putuju vaši podaci. Važno je enkriptovati podatke i izbeći da puno putuju mrežom – izbeći više web sajtova ili web servisa za slanje podataka jer kada koristite kompjuter i kada ste na Internetu ostavljate tragove, a treba ih ostaviti što je manje moguće. Najbolje je nekome dati podatke na USB stiku. Jednostavno je, ali je to verovatno najsigurniji način da se prenesu podaci. Iako ljudi ne misle da je to sigurno, najanonimniji način da se pošalju informacije je klasična pošta.

Takođe predajate na fakultetu za novinarstvo. Šta učite mlade novinare?

U Francuskoj predajem na MA programu na L’Ecole de Journalisme de Science Po, jednom od glavnih fakulteta za novinarstvo u zemlji. Učim novinare kako da programiraju web stranice. Ali se zapravo radi o izgradnji baze znanja koja će im jednom koristiti kada budu radili sa programerima. Kada počnete da radite sa programerima treba da imate dobro znanje jezika kojim ćete se sporazumeti s njima. I to nastojimo da naučimo novinare. Nije nam cilj da stvorimo programere, već ljude koji su sposobni da rade sa programerima. Ideja je da nauče proces tako da mogu da ga kontrolišu kada budu u situaciji da to rade.

Takođe imamo i predmet data novinarstvo na MA programu, a moj predmet je u vezi s njim jer ako, na primer, hoćete da skrejpujete neki web sajt, morate da znate kako je struktuiran i koji jezik vam omogućava da ekstrahujete podatke sa tog sajta. To je jedna od veština koju novinari uče na ovom predmetu. Predmet je nov i počeo je u januaru 2013. Studenti uče uglavnom veštine i alate koje smo predavali i na ovom kursu u Beogradu – vizualizaciju podataka uz pomoć alata kao što su Datawrapper.de, Infogram, Google Fusion, Google Charts... Mi to zovemo pismenošću u vezi sa podacima, treba znati koju priču možete da izgradite od određenih podataka.

Ne mislim da svaki novinar mora da zna kako to da uradi, jer već imamo specijaliste u redakcijama. Ali mislim da je važno za svakog novinara da razume zašto su mu potrebni podaci i zašto treba da obrađuju podatke, mada to ne znači da to moraju sami da rade, već treba da znaju da postoje ljudi koji su sposobni da obrađuju podatke, a podataka je sada više nego ikad.

Koji je status data novinarstva u Francuskoj, gde vi živite? Kakva je situacija u redakcijama?

Ne primenjuje svaka redakcija data novinarstvo, ali pokušavaju. Svaka velika redakcija ima bar jednog data novinara, na primer Le Monde i Le Parisien, ali velike data projekte rade uz spoljnu pomoć, kao što je saradnja sa Journalism++. Nastoje da velike projekte rade i sami, ali je to obično na dosta niskom nivou. Zato održavamo obuke jer treba da budu u stanju da samostalno grade projekte bez velikog znanja. Držimo puno obuka za redakcije.

Kakva je budućnost data novinarstva imajući u vidu sve ove alate koji se pojavljuju velikom brzinom?

Svaki novinar bi trebalo da može da napravi jednostavnu vizualizaciju podataka, na primer uz pomoć alata kao što suDatawrapper.de ili Infogram ili Google Fusion, zato što je to veoma lako, može da se nauči za par sati. A taj proces bi trebalo da nam omogući da gradimo veće projekte sa redakcijama jer su već fokusirane na projekte manjih vizualizacija pa bismo mogli da stvaramo veće projekte kao što je onaj koji smo uradili sa AFP.

Izgleda lako kreirati vizualizaciju, ali iza toga treba znati neke osnove matematike da bi se obradili podaci?

Treba znati same osnove – prosečnu vrednost, množenje, i to je to.

Da li to znači da nema opasnosti da će novinari napraviti velike greške?

Ponekad ima velikih grešaka, pa zato novinari treba da budu u stanju da razgovaraju sa programerima koji znaju kako da obrade veliku količinu podataka, kao i sa statističarima. Statističari se sve češće nalaze u redakcijama. Neke redakcije u Francuskoj imaju dobre statističare, na primer ekonomske novine.