"Uspeli da stvorimo atmosferu da se radi na istragama sa rešenošću da se ide do kraja“, kaže za Media.ba Veran Matić.
FOTO: Tanjug.rs
Nadam se da ću umreti bez stida koji nosim u sebi poslednjih 15 godina živeći u ovoj i ovakvoj zemlji i da ću barem unucima ulivati nadu da će sve biti kako treba, kada već sinu i Slavkovoj deci za to nisam imao mogućnosti - napisao je u otovorenom pismu javnosti, Jovo Ćuruvija, brat ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, pošto su prvi put nakon deceniju i po zvanično objavljena imena osumnjičenih za ubistvo ovog novinara.
Svi osumnjičeni su iz nekadašnje, Miloševićeve Službe državne bezbednosti, kao što se godinama pominje u javnosti. Kao novootkriveni krunski svedok za otvaranje rešenja pojavio se zatvorenik požarevačkog zatvora Zabela, Milorad Ulemek Legija, koji služi kaznu od 40 godina zatvora dobijenu nakon suđenja u slučajevima ubistva premijera Zorana Đinđića, ubistva Ivana Stambolića, zločina na Ibarskog magistrali, kao i u predmetu poznatom kao „Zemunski klan”.
Stid što smo tako dugo bili poniženi i pomešana osećanja od ogromnog olakšanja do boli i ljutnje, mogao se osetiti dok smo pratili konferenciju za štampu na kojoj su podatke o konačnom otvaranju rešenja slučaja Ćuruvije, iznosili specijalni tužilac Miljko Radisavljević i Aleksandar Vučić, danas vicepremijer i koordinator službi bezbednosti, a 1999. godine, u vreme kada su novine zatvarane preko noći i kada je Ćuruvija ubijen, ministar za informisanje. U toj dramskoj situaciji, na toj konferenciji za štampu, koja jeste bila važan datum, nedostajala je stolica na kojoj bi sedeli i Boris Tadić i još neki političari, kojima bi se, takođe, moglo postaviti pitanje – a, zašto vi niste ovako mogli da nam objavite početak razrešenja surovog ubistva novinara koje se odigralo u centralnoj gradskoj ulici u sred dana na Uskrs, tokom dramatičnih dana bombardovanja?
FOTO by balkanmagazin.net
- Pre nekoliko nedelja rekao sam da je sudbina Slavka Ćuruvije paradigma mnogih naših slučajeva iz prošlosti i danas hoću da se izvinim i porodici Slavka Ćuruvije i građanima Srbije što su 14 godina čekali da izvršioci ubistva dođu pred lice pravde - izjavio je na ovoj konferenciji za štampu Vučić.
Komentarišući podsećanja u javnosti da je u vreme ubistva Ćuruvije takođe bio u vlasti, Vučić je sa vidnom neprijatnošću odgovorio da je „veoma tužan što je istraga trajala ovoliko dugo“ i dodao da je veoma važno da se i nalogodavci privedu pravdi.
- Već sam juče slušao različite komentare o ovome, i žao mi je što u našoj zemlji ne može da se uradi ni jedna stvar a da joj neko ne nađe manu. Naročito u našem javnom životu postoje ljudi koji samo kritikuju i ne rade ništa. Ali, računam na to da ljudi vide rezultate, kazao je Vučić
Partnerka ubijenog novinara, Branka Prpa, reagujući narednih dana na Vučićev istup, rekla je da "ne treba zaboraviti da su tvorci Zakona o javnom informisanju po kojem od jeseni 1998, godine počinju progoni novinara, uključujući Slavka na prvom mestu, da su tvorci tog Zakona JUL i Srpska radikalna stranka“. „Ima tu gomila aktera u celoj toj priči. Zato sam ja očekivala da će se Vučić izviniti, ne zato što se čekalo 14 godina da bi se uhapsile ubice, nego zato što je učestvovao u takvoj vlasti i to na poziciji ministra informisanja“, rekla je Prpa
Radio Slobodnoj Evropi.
Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije pozdravili su otkrivanje osumnjičenih. UNS je naglasio da je hapšenje osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije veliki dan za srpsko novinarstvo ali "jedino ukoliko iza hapšenja osumnjičenih stoji spremnost policije i tužilaštva da se hrabro suoče sa činjenicama za koje snose odgovornost“.
NUNS je istakao da je još najvažnije otkriti nalogodavce, naročito imajući u vidu činjenicu da je Državna bezbednost bila služba za čije funkcionisanje je direktno odgovorna država.
Motiv- istraga protiv Mire Marković?
Više puta Vučić i Radosavljević su na konferenciji za novinare pitani za motiv ubistva Ćuruvije kao i za to da li će biti istražena uloga Mire Marković, udovice Slobodana Miloševića, u ovom slučaju.
Tužilac je rekao da je direktni naredbodavac nekadašnji šef Državne bezbednosti, Radomir Marković, a da je glavni motiv ubistva, kao i u slučajevima Ibarske magistrale i Ivana Stambolića politika, a nije isključeno i da se dođe do ličnih motiva. Vučić i Radisavljević nisu želeli da kažu da li je i bivša predsednica JUL-a Mirjana Marković umešana u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, istakavši da se tužilaštvo bavi dokazima i da treba sačekati da se završi istraga.
Mira Marković je u javnosti više puta pominjanja kao mogući nalogodavac ovog ubistva zbog toga što je naručila članak objavljen u Ekspres Politici pod nazivom
'Ćuruvija dočekao bombe’.
FOTO: Arhiv B92
O ovome svedoči novinar koji je potpisao članak u kome se Ćuruvija označava kao izdajnik. Tekst je objavljen dva dana pre ubistva Ćuruvije i čitan je u glavnom TV Dnevniku RTS-a. Drugi razlog je što je Služba državne bezbednosti bila direktno podređena vrhu vlasti, odnosno bračnom paru Milošević – Marković. Advokat Jove Ćuruvije brata ubijenog novinara, Rajko Danilović, izjavio je Radiju Slobodna Evropa da je dokaz za odgovornost Mirjane Marković to što je (Milan) Radonjić (uhapšeni visoki funkcioner DB-a) komandovao akcijom praćenja Ćuruvije („javite mi svakih deset minuta gde se nalaze Slavko i Branka“) iz štaba JUL-a, partije Mirjane Marković, opštinskog odbora Stari grad“.
Matić: Preokrenuli smo atmosferu
Jovo Ćuruvija je u otvorenom pismu povodom otvaranja rešenja ubistva njegovog brata Slavka naglasio i da je ovo uspeh onih novinara koji petnaest godina uporno postavljaju pitanje ko je ubio njihovog kolegu:“ Ti novinari su držali budnom srpsku i evropsku javnost i u kontinuitetu opominjali da su ubice Slavka na slobodi. Da njih nije bilo, Slavkovo ubistvo bi bilo zaboravljeno kao mnoga druga ubistva zločinačkog režima Miloševića. Veran Matić i Ljilja Smajlović, uz podršku ostalih članova Komisije, učinili su ono što organi države nisu petnaest godina, navodi se u Ćuruvijinom pismu.
Veran Matić predsednik Komisije za istragu ubistva novinara, objašnjavajući za Media.ba kakva je uloga Komisije u otvaranju „slučaja Ćuruvija“, kaže da je višeznačna: „Po prvi put na jednom mestu prikupljena je dokumentacija različitih službi MUP-a, Tužilaštva, Bezbednosno-informativne agencije i slično, da bi bila dostupna Radnoj grupi koja je formirana od strane MUP-a i BIA. Operativci su prvi put zajednički radili intentzivno, bili su u najvećoj meri posvećeni ovoj temi, pod stalnim propitivanjem ne samo svojih šefova, već i članova Komisije. Mi smo, takođe, uneli novi ugao gledanja na rezultate dosadašnjih istraga. Snažno smo pokrenuli medijsku solidarnost, animirali novinare u nekoliko redakcija koji su do sada i sami istraživali ovu temu“, kaže Matić.
FOTO: Veran Matić (by Medija Centar Beograd)
On dodaje da su pokrenuli i Kampanju protiv nasilja nad novinarima kako bi istakli značaj istraga koje se vode: „Učinili smo i da se preokrenu očekivanja: do sada smo uglavnom živeli u neuspesima, u projekcijama nemoći u istragama, u osećaju da su ubice i nalogodavci zaštićeni u osećaju da će i oni koji su osuđeni biti pomilovani, itd“.
Predsednik Komisije za istragu ubistva novinara smatra da je Komisija pre mesec - dva uspela da preokrene atmosferu ka pozitivnoj percepciji napravljenih pomaka: „Informisali smo javnost o svakom potezu mogućih optuženih koji su planirali da budu uskoro slobodni...Veoma je važan i pritisak koji je sa druge strane vršio koordinator rada službi bezbednosti Aleksandar Vučić. I međunarodne institucije dale su jaku podršku, OSCE iz Beča i Kancelarija za zaštitu slobode govora Dunje Mijatović sa komisijom je pokrenula globalnu kampanju protiv nasilja nad novinarima“, zaključuje Veran Matić.
Važno otkriti nalogodavce
Prema njegovom mišljenju na otvaranje rešenja ubistva novinara Ćuruvije, čekali smo tako dugo jer je jako puno dokaza od lica mesta do dokumentacije u MUP-u, Državnoj bezbednosti bilo uništeno u periodu kada su na vlasti bili nalogodavci, a egzekutori i dalje činili zločine: „Posle petog oktobra čini mi se da se brzo shvatilo šta se dogodilo, ali nekoliko meseci je imao vrh državne bezbednosti da izvede nove obmane i skrivanja umesto da je odmah posle 5. oktobra izvršena snažna lustracija, preuzete arhive, otvorili se dosijei. Dobija se utisak kao da se samo pruzimao stari mehanizam...Na drugom mestu i pored deklarisane volje da se reše politička ubistva, a naročito ubistva novinara, nije uradjeno SVE da do toga i dođe. Menjala su se rukovodstva u MUP i BIA i sigurno je da je bilo različitih kalkulacija. Istrage su često znale da budu kampanjske,, da se menjaju timovi (u slučaju istrage ubistva Milana Pantića čak sedam radnih grupa je promenjeno za 12 godina). Nedostao je, dakle, kontinuitet u tim istragama“, zaključuje predsednik Komisije za istragu ubistva novinara Veran Matić.
Na pitanje kako se sada došlo do Milorada Ulemeka Legije kao krunskog svedoka, Matić kaže da je kontakt sa Ulemekom napravilo je Tuzilaštvo čiji je ovo posao: „Mislim da je sam odlučio da progovori i ja se nadam da će reći sve što zna i o drugim ubistvima uključujući i priču o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića. Opet mislim da je jako važno što smo uspeli da stvorimo atmosferu da se radi na istragama sa rešenošću da se ide do kraja“, ocenjuje predsednik Komisije za zaštitu novinara.
Matić kaže da postoji opšte uverenje da su nalogodavci zločina tadašnji par na vlasti Milošević - Marković i da je siguran da će se istražiti i taj ključni podatak: „Ovo je istražni period i očekuje se da će za jedan ili dva meseca biti napisana optužnica“.
Komentarišući izjavu Branke Prpe da ništa nije urađeno ako istraga stane na tome da je bivši načelnik DB-a Radomir Marković glavni nalogodavac ubistva, predsednik Komisije za zaštitu novinara, Veran Matić, odgovara da ne misli da, ako se utvrdi ko je ubio Slavka Ćuruviju i na koji je način to realizovano i da oni koji su to učinili budu osuđeni - da za to može da se kaže da ništa nije urađeno. „Naravno da je važno i da se utvrdi pravi nalogodavci“, zaključuje Matić u izjavi za Media.ba.
