O data novinarstvu danas za Media.ba govori predavač na dva britanska univerziteta, autor popularnog Online Journalism Blog-a i više knjiga namenjenih novinarima.

Foto: Dawood Hilmandi. Creative Commons licence Attribution-NoDerivs.

Paul Bradshaw predaje na medijskom odseku Birmingham City University i gostujući je profesor na fakultetu za žurnalistiku City University u Londonu. Između ostalog, predaje i veštine data novinarstva. Autor je više blogova, uključujući Online Journalism Blog, Interactive PR i Web and New Media. Autor je knjiga “Priručnik za online novinarstvo” (Online Journalism Handbook) , “Skrejping za novinare” (Scraping for Journalists) i “Model za redakciju 21. Veka” (Model for the 21st Century Newsroom – Redux). Za Media.ba govori o data novinarstvu danas.

Danas to zovemo data driven journalism (bukvalno: novinarstvo pokretano podacima, prim. red, ili data novinarstvo), a ranije smo koristili termin computer assisted reporting (CAR) (bukvalno: novinarstvo pomognuto kompjuterima, prim.red). Da li se samo promenio naziv ili se desila dublja promena u tom skupu veština i metoda koje novinari koriste?

O tome donekle govorim u poglavlju o data novinarstvu u “Priručniku za online novinarstvo” (Online Journalism Handbook). Mislim da se radi o kvalitativnoj i kvantitativnoj promeni: CAR je uglavnom podrazumevao korišćenje spreadsheeta i baza podataka, lokalno, na vašem kompjuteru.
Data novinarstvo podrazumeva prelaz na setove podataka i alata koji su dostupni na mreži: ono uključuje automatizaciju procesa (npr. skrejping, propitivanje API-a), podrazumeva ekspanziju ‘podataka’ dalje od spreadsheeta uključujući neverovatnu raznovrsnost digitalnih informacija: linkova, slika, audia, videa, teksta. Ono podrazumeva prelaz od korišćenja CAR-a u procesu prikupljanja vesti do korišćenja tehnika data novinarstva za komunikaciju priče: od interaktivnih baza podataka do ‘živih’ vizualizacija, alata i aplikacija koji su pokretani podacima.
 
Sa sveprisutnošću novih alata, kao što su oni za vizualizaciju podataka, da li svaki novinar danas treba da bude data novinar? Može li svaki novinar da usvoji te veštine?

Svaki novinar treba da traži načine na koje može da ugradi tehnike data novinarstva u svoj rad – to može biti automatizovano prikupljanje vesti (na primer, uspostavljanje RSS feedova, njihovo kombinovanje, filterisanje i objavljivanje), ali šire govoreći novinari treba da prepoznaju koje informacije u sektorima koje oni pokrivaju postoje u digitalnom formatu.
 
Nekada je to bio manji deo novinarskog izveštavanja – povremeni izveštaji koji su koristili data novinarstvo ili objavljivanje statističkih podataka. Ali sada je to uobičajen i središnji deo svega – od sporta i mode do politike i kriminala. Možda ste ranije mogli da opravdate ignorisanje toga, ali sada to izgleda sve više kao neznanje i lenjost. Veća su očekivanja od novinara da opravdaju svoju ulogu nečim što je više od pukog punjenja prostora u mediju.

Kada pominjemo vizualizaciju podataka, da li vizualno prikazivanje informacija postaje važnije od tekstualne naracije na internetu?

Ne mislim tako. Mislim da je važnije nego što je bilo, naprosto zato što postoji veća svest o tome da neki ljudi više vole da komuniciraju i konzumiraju informacije vizualno. Ali to nije ili – ili situacija: vizualizacije imaju svoje dobre strane i manjkavosti, kao što ih ima i tekst, a kod nekih priča bolje funkcioniše jedno, a kod drugih drugo.

Nedavno ste objavili knjigu “Skrejping za novinare” (Scraping for Journalists). Skrejping je nov termin na Balkanu, još uvek nerasprostranjen među novinarima. Recite nam šta je, dakle, skrejping kao tehnika data novinarstva i nešto više o Vašoj knjizi koja je priručnik za novinare – šta tačno iz nje možemo da naučimo?

Skrejping je proces prikupljanja i pohranjivanja podataka iz onlajn izvora.  To može biti samo jedna tabela na nekoj web stranici ili to mogu biti informacije sa stotina web stranica, rezultati pretrage baza podataka, ili na desetine spreadsheetova, ili na hiljade izveštaja u PDF-u.
To je vrlo važan način za novinare da brzo postavljaju pitanja a da ne moraju da provedu dane ili sedmice ručno štampajući i pregledajući dokumente. Kada vlasti otežaju mogućnost postavljanja pitanja, skrejping uklanja neke od tih barijera.

Knjiga vas uči kako da napišete najosnovniji skrejper za pet minuta koristeći Google Docs, a onda vas vodi kroz sve moćnije skrejpere koristeći niz besplatnih alata da bi se rešili brojni tipični problemi sa kojima se novinari suočavaju. Napisao sam je zapravo zato što sam shvatio da novinari pokušavaju da nauče programiranje na isti način na koji su učili novinarstvo – kada je, u stvari, stvarno važno ne učenje programskih jezika, nego veštine rešavanja problema. Hteo sam knjigu koja se ne završava poslednjom stranicom.

Da li govorite o data novinarstvu na svojim kursevima na univerzitetu? Na šta se usredsređujete – konkretne veštine i alate ili promene koje data novinarstvo donosi medijima ili ….?

Da, predajem data novinarstvo i na postdiplomskom programu iz onlajn novinarstva koji vodim na Birmingham City University i na postdiplomskim kursevima na City University u Londonu gde sam gostujući profesor. Usredsređujem se na neke suštinske tehnike – kao što su saveti za korišćenje spreadsheeta i principi vizualizacije – uz one veštine rešavanja problema koje sam ranije pomenuo: gde tražiti rešenja i važnost angažovanja onlajn zajednica. Takođe govorim i o konekstu: kako različiti delovi medija koriste veštine data novinarstva, i sa uredničke i sa komercijalne strane.

Ima li nekih posebnih alata data novinarstva koje koristite, a koje biste preporučili početnicima? I kako samouki novinar da počne da uči veštine data novinarstva?

Uvek savetujem studentima i polaznicima mojih treninga da počnu od priča o kojima izveštavaju umesto od neke određene veštine. Sportskom novinaru će biti potrebne različite veštine od onih koje trebaju novinaru koji prati obrazovanje ili biznis. Počnite od jednostavnog pitanja koje imate i vidite da li možete da nađete podatke kojima biste na njega odgovorili – ili potražite jednostavan, čisti set podataka iz oblasti koju pokrivate i vidite koje jednostavne priče možete da nađete u njemu: ko je na vrhu a ko na dnu? Kuda odlazi novac? Onda ostavite podatke po strani i prihvatite se telefona.

Neke veštine će ćešće biti od koristi nego neke druge: na primer, korišćenje naprednih operatora za pretragu da bi se pronašli spreadsheetovi i izveštaji. Pivot tabele i napredni filteri u spreadsheetovima. Znati kako napraviti zahtev po zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja može biti od koristi nekima, skrejping drugima.

Ima dobrih knjiga za široki pogled na data novinarstvo (neke od njih su ovde), ali bi novinari uglavnom trebalo da imaju naviku da traže na internetu odgovore na pojedinačne probleme – i da učestvuju u razgovorima u onlajn zajednicama kao što su NICAR, mejling lista Wobbing (koja se bavi pristupom informacijama od javnog značaja u Evropi), mejling lista Scraperwiki i tako dalje.

Kako biste nezainteresovanom menadžmentu nekog medija “prodali” potrebu da se investiraju resursi u obuku novinara u veštinama data novinarstva?

Ne nasedajte na mit da data novinarstvo zahteva puno resursa. Ono može vašem osoblju da uštedi vreme i novac. Može da stvori priče koje su atraktivnije, privlače više podataka o korisnicima, i privlačnije su oglašivačima. Može da vodi do novih komercijalnih prilika i novih izvora prihoda. Može da izdvoji vaš sadržaj od vesti koje su roba kojoj rapidno opada vrednost.

Vi ste, između ostalog, osnivač web sajta HelpMeInvestigate. Recite nam nešto o tom sajtu.

HelpMeInvestigate.com je osnovan 2009. godine da bi se videlo šta “crowdsourcing” istraživačko novinarstvo može da ponudi – drugim rečima, saradnja sa građanstvom na istraživanjima u javnom interesu. Projekat u potpunosti funkcioniše na dobrovoljnoj bazi i nema plaćenog osoblja. Istraživanja idu od jednostavnih pitanja do istraživanja duge forme – najnovije je istraživanje o raspodeli mesta za nošenje olimpijske baklje, koje je dovelo do izveštavanja o ovoj temi u The Guardianu, Indepenentu, Daily Mailu, BBC radiju, lokalnim novinama širom Velike Britanije, pa čak i u jednom nemačkom listu. Rezultati istraživanja su objavljeni kao elektronska knjiga pod nazivom “8.000 Holes: How the 2012 Olympic Torch Relay Lost Its Way” (“8.000 rupa: Kako je predaja olimpijske baklje 2012. zalutala”) – u poslednjoj sedmici prenošenja olimpijske baklje, što je bilo sjajno. Usput, knjiga je besplatna, ali korisnici mogu da plate donaciju Brittle Bone Society-u.