Nekadašnja muka znana kao 'sve moram sam' naglo se transformisala u muku 'za sve mi je potrebna asistencija', jer nas AI industrija neprekidno podseća da 'postoji brži i lakši način'.

ilustracija: Dženan Smajić

Angvila je malo koralno i krečnjačko ostrvo u Malim Antilima, naseljeno – otprilike – koliko i Donji Vakuf ili Stolac. Sa svojom matičnom zemljom, Ujedinjenim Kraljevstvom, nije povezana redovnim avionskim linijama, ali aerodrom postoji. Način na koji se stiže do njega deluje krajnje nasumično, kao da je sastavljen na osnovu halucinacije četbota: najpre treba da stignete do holandskog dela ostrva Sveti Martin, a potom da se avionom iz Zambije prebacite na Angvilu. Ipak, nema potrebe da potežete ovoliki put (Google Flights kaže da karta od Sarajeva do Angvile košta oko 3.500 konvertibilnih maraka): ono po čemu se Angvila proslavila prethodnih godina dostupno vam je i iz udobnosti vašeg doma.

Neke zemlje imaju sreću da su njihovi internet domeni zaista posebni, pa se koriste širom sveta kao domain hacks. Najbolji i najbliži primer svakako je Crna Gora, čije je .me globalno popularno, jer dozvoljava zanimljive igre rečima, poput about.me, gofund.me, join.me i slično. Tu su i islandsko .is (who.is), radiofonično .fm sa Mikronezije, televizično .tv sa Tuvalua, a odskoro i .ai sa malene Angvile. Otkad je počela revolucija na polju veštačke inteligencije (artificial intelligence - AI), pojavile su se hiljade .ai sajtova: četbotovi perplexity.ai i claude.ai,  AI za marketare (jasper.ai), AI za transkribovanje (otter.ai), AI za vizuale (leonardo.ai), AI za detektovanje AI (originality.ai)…

Nekadašnja muka znana kao „sve moram sam“ naglo se transformisala u muku „za sve mi je potrebna asistencija“, jer nas AI industrija neprekidno podseća da „postoji brži i lakši način“ i da je besmisleno ići dužim putem tamo gde su nam softveri izgradili prečice.

Šta sve ovo znači za novinarstvo i javni interes? Odgovor na to pitanje sagledaćemo iz ugla izveštavanja o izborima, protestima i drugim političkim temama.

Prevođenje

Kada nam AI platforme obećavaju da će nešto uraditi brže i bolje od nas, to – na žalost ili na sreću – često jeste tačno. Velika je šansa da će vam četbot (ili „autotranslate“ opcija na mrežama) dostaviti solidan prevod nekog stranog teksta. Ovakvi mehanizmi, zasnovani na mašinskom učenju, bolje će funkcionisati kada je reč o velikim jezicima i dužim tekstovima, gde je određena nesigurna mesta moguće razrešiti na osnovu šireg konteksta.

Međutim, zamislimo sledeću situaciju: pred sobom imate snimak predizbornog okupljanja u Argentini; jedna učesnica nosi transparent na kome piše CASTA, pa ga potom spaljuje. Ukoliko pitate četbota šta piše na transparentu, on će vam reći da je reč o „staležu, kasti“. Formalno gledano, neće napraviti grešku, budući da je casta tako definisana u rečniku. Međutim, bez dodatnog konteksta, on nije sposoban da prepozna da učesnica ne misli na stalež en général, nego na korumpiranu političku elitu. Da je pred sobom imao ceo tekst na španskom jeziku o tom okupljanju, verovatno bi vam predložio bolje rešenje, jer bi mu širi kontekst pomogao da dođe do suštine.

Sličnih primera ima u svakom jeziku. Ako zavirite u naše rečnike, videćete da pridev „solidno“ ne nosi u sebi ni najmanju pukotinu – on označava nešto stabilno, čvrsto, kvalitetno, utemeljeno. Ipak, ako bismo za nekog političara rekli da je „solidan“, to danas više ne bi značilo da je „bez mane“, nego da je tek „okej“, ali „može i bolje“. Dakle, mi smo, kao živi govornici našeg jezika, promenili semantičku nijansu jedne reči, a četbot zbog različitih ograničenja i pristrasnosti takve promene nije uvek u stanju da detektuje.

Transkribovanje

Ima li dosadnijeg posla od prekucavanja audio-materijala? Novinari s našeg područja su godinama ljubomorno posmatrali kako se za velike svetske jezike razvijaju alati za automatizovanu transkripciju, dok mi i dalje klikćemo plej, pa pauzu, pa zapišemo, pa vratimo da proverimo, i sve tako unedogled. Čini se da je konačno došlo i naše vreme.

Ukoliko vam je potreban transkript s neke konferencije za štampu ili predizbornog skupa, to više ne morate raditi sami. Potpisnik ovog teksta isprobao je različite opcije i za sada deluje da je Google Gemini najbolje rešenje. Ubacite audio-snimak sa telefona i on vam za nekoliko sekundi ispiše šta je izgovoreno. I ne samo to: prepoznaje različite glasove (obeležava ih sa Govornik 1, Govornik 2…), ispravno koristi velika slova i interpunkciju, a sposoban je i da upristoji tekst – da ukloni poštapalice, pogrešne početke i ponavljanja.

Ipak, na vama je da sve to još jednom proverite, da ne biste prošli kao RTS. Izveštavajući sa jednog od mnogobrojnih obraćanja predsednika Aleksandra Vučića, javni servis Srbije objavio je traljavi zapis u kom se upucani čovek – Milan – sve vreme naziva Milon („govoriću nešto o Milonu“; „Milon je odmah pao“). Tekst obiluje i drugim greškama, a da je reč o mašinski generisanom transkriptu svedoči i završetak objave na engleskoj ćirilici: „Инцидент инволвинг Мило Богдановић анд схоотинг детаилс, 0:00-1.28”.

Procena broja okupljenih

Petog septembra je u Novom Sadu održan veliki protestni skup, nakon čega je usledila policijska tortura nad okupljenima u kampusu univerziteta i okolnim ulicama. Događaj je, na osnovu 280 svedočenja, dokumentovala i vizualizovala grupa eksperata koju je predvodio profesor Vladan Joler. Uz to, studenti Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu prikupili su kanistere hemijskih sredstava pronađene u kampusu, pa su hemijskom analizom ustanovili da je, između ostalog, korišćen i opasni CN gas.

Međutim, ovakve opsežne analize zahtevaju vreme, stručnost, preciznost i strpljenje. Kada su tenzije izražene, obično nema ni vremena ni strpljenja, pa su mnogi još iste večeri želeli da dobiju podatke na tacni. Nekoliko tviteraša kačilo je snimke s okolnih zgrada, uz molbu Groku (četbotu na X-u) da proceni broj okupljenih. Grok je groknuo dve različite procene: jedna je bila 30-60 hiljada ljudi, a druga 70-100 hiljada. Istini za volju, uz obe je naveo i ogradu, ali su korisnici entuzijastično počeli da dele ove pretpostavke, obe debelo preuveličane, dijametralno suprotne policijskim procenama, koje su (po navici) debelo potcenile skup.

Ovde je na delu specifično ulizivanje (eng. sycophancy): na osnovu toga kako smo formirali prompt, četbot prepoznaje šta želimo da dobijemo kao odgovor, pa rezultat usklađuje s našim očekivanjima. Tu laskavost možemo primetiti čim nam prvi put odgovori, pa kaže da smo postavili „sjajno pitanje“ ili da imamo „fantastičnu ideju“.

Iako nam to može goditi, imajmo na umu rimovani podsetnik: treba znati kada stati. Kako bi Grok na osnovu nepotpunog snimka, nastalog u mraku, mogao da objavi objektivnu procenu broja demonstranata? To je veoma složen zadatak (pogotovo ako se učesnici kreću i ako je vidik ograničen drvećem) i zahteva kombinaciju različitih analognih i digitalnih tehnika, a od veštačke inteligencije ne treba ni tražiti odgovore koje nije kadra da nam dā.

Ilustracije

Strah od AI koja stvara besprekorno uverljive vizuelne sadržaje i više je nego opravdan. Do pre godinu dana mogli smo da detektujemo očigledne mane, poput šestog prsta na ruci, ali sada takva slaba mesta postaju prava retkost. AI je sve moćniji i olakšava novinarima kreiranje vizuala, bez foto-aparata, bez ilustratora, bez pretplate na stock servise, bez straha od kopirajta, bez kompromisa u pogledu kvaliteta slike.

Ali šta raditi u sledećoj situaciji: potrebna vam je fotografija nekog političara, a nema nijedne besplatno dostupne. Proveravate Vikipediju, ali opet nemate sreće, a ne želite ni da izvlačite skrinšot sa nekog Jutjub videa. Da li je dozvoljeno da servisima kao što su ChatGPT, Midjourney ili Nano Banana tražimo da nam na osnovu postojećih resursa isporuče uverljivu AI fotografiju? Apsolutno ne. Čak ni ako nema loše namere. Čak ni ako prikazani akter ne bi prepoznao da je fotografija veštački generisana. Čak ni ako bismo krupnim slovima napisali napomenu „AI ilustracija“. Ukoliko postoji ma i najmanja šansa da ćemo nekog dovesti u zabludu – odmah treba dići ruke od takve ideje. Iako zvuči tautološki – fotografija je fotografija samo ako je fotografija. Bilo bi dobro kada bismo postigli konsenzus oko toga da se AI u ovoj sferi može tolerisati isključivo ukoliko je na osnovu stila ilustracije kristalno jasno da nije reč o fotografiji (recimo – akvarel glasačke kutije).

Provera podataka

Jedna tviterašica zapitala se da li joj se samo čini da je broj botovskih naloga Srpske napredne stranke opao na X-u, pa je zamolila Grok da joj odgovori. Odgovor je stigao: osećaj je ne vara – samo u poslednjih 30 dana, balkanski fektčekeri (Raskrinkavanje i FakeNews Tragač) procenili su da je obrisano 8.000-12.000 takvih naloga, kao i da se akcija nastavlja. Jedini problem je što „balkanski fektčekeri“ nisu izneli takav zaključak – ni u poslednjih 30 dana, niti bilo kad pre. FakeNews Tragač je leta 2023. objavio analizu dostupnih podataka i došao do broja od 4.800 naloga: ne obrisanih, već u tom trenutku aktivnih. Apsurd je zaista neverovatan: upitan o nečemu što se odnosi na mrežu X, četbot te iste mreže poziva se na spoljne izvore – fektčekere – i pritom halucinira. Kao i u prethodnom primeru, on oseća šta korisnica želi da čuje, pa daje i odgovor u skladu sa tim, u ovom slučaju potpuno izmaštan.

Toga treba uvek biti svestan kada od AI tražimo proveru podataka. Evo u skladu s tim i osam saveta:

1. Tražite od četbota dokaze u vidu linkova;
2. Proverite da li je četbot uzeo u razmatranje sve inpute (npr. u Eksel tabelama često „previdi“ tabove koji slede nakon prvog);
3. Ne očekujte od četbota, barem ne za sad, da pretražuje eksterne baze podataka (npr. podatke Katastra ili Agencije za statistiku);
4. Imajte na umu da na neka pitanja četbot sigurno ne može da vam odgovori;
5. Umesto laskavca i udvarača, tražite u četbotu đavoljeg advokata: kada napišete tekst, pitajte ga da li postoje uvidi ili kontraargumenti koje ste ispustili (avion Zambia Airlines nije jedini kojim možete stići na Angvilu);
6. Obratite pažnju na to koliko nas čitav interfejs pretraživača (uz Guglove AI „sažetke“) obeshrabruje da samostalno pretražujemo, čitamo i zaključujemo – suprotstavite se takvoj matrici i ostanite u (večitom) treningu; 
7. Ne dozvolite da vam četbotovi pišu tekstove – čak i ako niste svesni određenih šablona i klišea, ima ljudi koji će ih prepoznati, pa ćete se obrukati (pred njima sada, a pred sobom ubuduće, kada osvestite koliko su takve matrice otužne);
8. U redu je kada novinar traži način da bude manje umoran, ali ne i kada traži način da bude manje oprezan, odgovoran, etičan.

Članak je nastao kroz aktivnosti Mediacentra Sarajevo uz podršku Googlea, u sklopu projekta 'Jačanje profesionalnog novinarstva tokom izbornih procesa na Zapadnom Balkanu'. Izneseni stavovi ne predstavljaju nužno stavove Googlea.

___