Internet aktivisti preuzeli su od novinara vođstvo u objavljivanju tajnih dokumenata. Da li su WikiLeaks i njegovi «naslednici» po svetu loši za novinare, a dobri za novinarstvo?

Otkako je WikiLeaks prošle godine uleteo u vodeće zapadne medije objavljivanjem snimka ubistva civila u Iraku iz američkog helikoptera, hiljada dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku iz arhiva State Departmenta, pojavilo se nekoliko sličnih sajtova koji građanima – posebno državnim službenicima – nude anonimnost u zamenu za tajne.

Tako će whistlebloweri (na postjugoslovenskom prostoru ovaj termin prevodi se kao «duvači u pištaljku», «zviždači» i «uzbunjivači»; u ovom tekstu biće korišćen izraz uzbunjivači) sada imati veću mogućnost da biraju kome će i kako dostaviti dokumenta o zloupotrebama u državnim organima ili nekom privatnom preduzeću. Šta to znači za novinarstvo i da li su novinari postali suvišni kao posrednik između onih koji drže informacije (vlast) i javnosti

„WikiLeaks je dobrodošlo zvono za buđenje novinara koji su zaboravili na svoju dužnost da ozbiljno istražuju teme.“ (Hans-Martin Tillack, novinar-istraživač nemačkog Sterna)

Vebsajt o kojem se najviše priča je OpenLeaks. Osnovao ga je bivši saradnik Juliana Assangea i portparol WikiLeaksa za Evropu Daniel Domscheit-Berg, koji se donedavno predstavljao pseudonimom Daniel Schmitt. OpenLeaks, koji bi trebalo da bude potpuno funkcionalan tek do kraja godine (trenutno je u fazi ispitivanja softvera), osnivači opisuju ovako:

«OpenLeaks aktivno traži da poveže uzbunjivače sa etabliranim institucijama koje će bolje iskoristiti materijal koji je procurio. To su nevladine organizacije usredsređene, na primer, na zaštitu životne sredine, ljudska prava ili pitanja transparentnosti, kao i tradicionalniji mediji, sindikati i slične grupe, uz druge organizacije koje imaju dobar razlog da zastupaju otvorenost».

Domscheit-Berg, koji u nedavno objavljenoj autobiografskoj knjizi kritikuje Assangea kao diktatora koji ne dozvoljava drugačije mišljenje, izjavljuje da će OpenLeaks biti koncentrisan na lokalne teme, a ne toliko na globalne kao WikiLeaks. Sukob između njega i Assangea zaoštrio se kad je Domscheit-Berg prošlog leta zahtevao da WikiLeaks posveti više pažnje lokalnim temama umesto što objavljuje samo snimke iz Iraka ili američke tajne materijale.

Ovaj Nemac objašnjava da OpenLeaks¹ neće objavljivati materijale koje dobije, već će ohrabrivati članove svoje zajednice da ih objave – čime će verovatno izbeći tužbe za klevetu – a i da će uzbunjivači moći sami da odrede kojoj organizaciji, novinama ili televiziji žele da se tajna dokumenta dostave.

Kako će se OpenLeaks finansirati još nije jasno, ali je Domscheit-Berg izjavio da će to biti na jasan i transparentan način. Pretpostavlja se da bi jedan od načina mogla da bude i pretplata koju bi mediji plaćali na usluge OpenLeaksa, a osnivači sajta računaju da će, kao i WikiLeaks, okupiti malu vojsku vernih volontera.

Nemački novinar-istraživač Hans-Martin Tillack veruje da je uticaj novinarstva na sajtove kao što je WikiLeaks veći od uticaja WikiLeaksa na novinarstvo. Ovaj reporter magazina Stern, koji je 2003. javnosti otkrio jednu od najvećih afera u EU – zloupotrebu fondova Eurostata – kaže da je tim WikiLeaksa na vreme shvatio da svoj posao neće moći da radi bez pomoći medija.

«Nije slučajno što se WikiLeaks već 2009. okrenuo mainstream medijima nudeći saradnju. I sam sam u oktobru i novembru te godine radio s njima na dokumentima o nemačkom sistemu naplate putarine za kamione, koji su do tada bili tajna», objašnjava Tillack za MediaCentar Online.

«Ja sam te dokumente dobio od njih, proverio ih i onda objavio najzanimljivije informacije. WikiLeaks je čuvao dokumente dok naš članak nije izašao. Assange je razumeo da su mu potrebni mediji da bi se papiri podrobno proverili i kako bi mu obezbedili promociju», kaže ovaj nemački novinar koji se tokom karijere često oslanjao na informacije koje su mu davali uzbunjivači.

On naglašava da su novinari velikih medija i dalje važni kontrolori vlasti i dodaje da su i slučaju američkih depeša uglavnom novinari koji su sarađivali sa WikiLeaksom odlučivali šta će biti objavljeno na Internetu.

«U isto vreme, WikiLeaks je dobrodošlo zvono za buđenje novinara koji su zaboravili na svoju dužnost da ozbiljno istražuju teme. Zanimljivo je da su mnogi važni mediji u Nemačkoj napali WikiLeaks zbog objavljivanja depeša – oni su zaboravili na tu dužnost», kaže Tillack.

Na pitanje koliko će uzbunjivači imati poverenja da tajna dokumenta šalju preko sajtova umesto da ih daju novinarima u koje imaju poverenje, Tillack odgovara: «Mislim da su mi se moji izvori u Briselu, a i u Nemačkoj pre nego što sam bio dopisnik u Briselu i posle toga, obraćali zato što su mi verovali. Ipak, pogotovo u okruženju kao što je Brisel, izvori se mogu obratiti i nekoj organizaciji kao što je WikiLeaks zato što nema mnogo novinara koji su se proslavili istraživačkim radom».

Sa ciljem da upravo službenicima u sedištu EU omogući da anonimno dostave podatke, u decembru je sa radom počeo i sajt www.brusselsleaks.com koji je, ako je verovati uvodnom tekstu, osnovala grupa bivših dopisnika iz institucija EU. Nije, međutim, sasvim jasno šta će oni raditi sa informacijama koje eventualno dobiju.

«Trudićemo se da uglavnom budemo posrednik i da informacije predajemo odgovornim stranama. Mislimo da smo u dobroj poziciji da to uradimo zato što živimo, radimo i u nekoj meri dišemo Brisel. A, verujte nam, i kvalitet vazduha i transparentnost su u Briselu loši», navodi se na sajtu uz ogradu da osnivači nisu sigurni kako će to dalje ići i da čekaju da vide šta će se desiti.

«Ako se ne desi ništa, biće to šteta, ali mi ćemo nastaviti da radimo na sličan način. U svakom slučaju uvereni smo da postoji potreba za onim što želimo da ponudimo i da će ona biti ostvarena ovako ili onako, sa nama ili bez nas».

Da li je moguće postići otvorenost u radu vlada ili institucija EU samo objavljivanjem tajnih dokumenata? Da li je neophodno da to objavljivanje bude praćeno objašnjenjem koje daju novinari ili će građani biti bolje obavešteni ako im se ponude samo izvorni dokumenti bez objašnjenja? Slučaj WikiLeaksa koji je zagušio sajt stotinama hiljada stranica u kojima se posetilac teško snalazi govori u prilog tezi da je ipak potrebno da neko pročešlja ta dokumenta i pruži objašnjenja.

Hans-Martin Tillack ipak je uveren da će whistleblower sajtovi doprineti većoj otvorenosti vlada. «Prvi poriv nekih vlada u Evropi i drugde biće da zaoštre bezbednost i smanje mogućnost curenja podataka. Ali, globalni trend ka većoj transparentnosti biće na duži rok ojačan», uveren je on.

Jedan od pokazatelja da može biti tako je i ruski sajt RuLeaks.net na kojem su nedavno objavljene fotografije navodne palate koje se na crnomorskoj obali kod Sočija pravi za premijera Vladimira Putina. RuLeaks je prvobitno napravljen kao platforma za prevođenje na ruski materijala sa WikiLeaksa, ali je u međuvremenu počeo da objavljuje i sopstvene materijale izazvavši mnogo pažnje u Rusiji.

Sajt su napravili aktivisti još zvanično nepriznate Piratske partije Rusije i drugih piratskih partija iz sveta, koji ne primaju novac za svoj rad na RuLeaks. «Projekat se finansira ličnim sredstvima članova piratskih partija. U ovom trenutku potrošeno je manje od 20 evra. U bliže vreme ne planira se komercijalizacija resursa», navodi se u opisu sajta.

Što se Balkana tiče, u Srbiji je u julu 2010. otvoren sajt www.pistaljka.rs koji uzbunjivačima nudi zaštitu i novinarsko istraživanje njihovih prijava u vezi sa korupcijom; u Hrvatskoj je krajem 2010. registrovan wikileaks.hr koji nema veze sa Julianom Assangeom (osnovao ga je 27-godišnji Dean Golubić, nekada član HDZ, sada čelnik Nacionalnih demokrata), a u Bugarskoj BalkanLeaks. Ovaj poslednji nudi zaštitu uzbunjivačima ne samo u Bugarskoj, već i u Srbiji – obraćanje korisnicima je na bugarskom, engleskom i srpskom – ali do sada objavljeni dokumenti isključivo su u vezi sa Bugarskom.  «Otvorili smo ovaj sajt u cilju podsticanja transparentnosti i borbe protiv organizovanog kriminala i političke korupcije u zemljama Balkana», pišu osnivači BalkanLeaks.

Posebno zanimljiv slučaj predstavlja http://novibeogradafera.blogspot.com/, gde je neko ko se potpisuje kao sindikat radnika beogradske opštine Novi Beograd postavio seriju dokumenata o navodnom nezakonitom trošenju budžetskog novca od strane predsednika opštine. Postavljen u decembru 2010, ovaj sajt je za kratko vreme postao prilično popularan, veliki tekst o njemu objavio je dnevni list „Blic“, a opozicione stranke zatražile su da budžetska inspekcija istraži objavljene materijale.

Razvoj Interneta i pojava WikiLeaksa otvorili su mogućnost da novinari ponovo zadobiju poverenje javnosti koje su i na Zapadu i na Balkanu izgubili služeći vlastima i(li) bogatašima. Novinari ne bi trebalo da sada propuste priliku da se preko Interneta povežu sa građanima u mrežu koja će kontrolisati rad vlada i osigurati otvorenost države, čak i ako to znači da dosadašnja forma medija mesto prepusti kombinaciji novinarskog izveštavanja i građanskog aktivizma.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

¹ Zanimljivo je, inače, da je od tri alternativna domena jedan registrovan i u Srbiji – openleaks.rs. Međutim, kompjuterska enkripcija (SSL sertifikat) važi samo za openleaks.org.