Nakon niza skandala, američke kolege se pitaju da li baš sve mlade kolege znaju da se činjenice ne smeju izmišljati, a pasusi pozajmljivati bez atribucije? Ovo je trening materijal namenjen mladim “cut and paste” generacijama novinara, koje, izgleda, ponekad ne vide oko čega se diže tolika buka.

Nedavni skandali u američkim novinama, mali i veliki, naterali su redakcije da na neke od svojih članova primene skepticizam jednak onom koji pokazuju prema institucijama o kojima izveštavaju. Novinari i novine ne mogu više da pretpostavljaju da svaki novinar razume da se stvari ne kradu i ne izmišljaju. Prošlogodišnje istraživanje američkog Centra za akademski integritet pokazalo je da je 70 posto studenata američkih univerziteta varalo u akademskom radu, kao i da 77 procenata ne smatra “cut and paste” plagiranje sadržaja sa interneta ozbiljnim problemom. Novine moraju da shvate da neki od ovih studenata nalaze poslove u redakcijama i moraju da nauče standarde profesije koji bi morali (ali ne mogu) da se podrazumevaju.

Tvoja priča mora biti istinita

Tom French iz St. Petersburg Timesa, vodeći glasnogovornik i praktikant narativnog novinarstva, dobro sumira odgovornost jednog novinara: Ne smemo da izmislimo ni jednu vlat trave. Novinari moraju da budu u stanju da jamče za činjenice u svojim pričama. Najbolji način da nešto razumete kao istinu je da se sami nađete na licu mesta i izvestite šta ste videli sopstvenim očima. Ponekad to nije moguće. Kada izveštavate o događajima kojima niste bili svedoci, vi prikupljate informacije od svedoka, iz zvaničnih izveštaja, sa video traka i sl. Ovi izvori mogu biti nesavršeni. Oni predstavljaju informaciju, ali iz samo jedne perspektive. Vaša odgovornost je dvostruka: Pronaći istinu onoliko kompletnu koliko vam to vreme i uslovi dozvoljavaju i biti iskren prema čitaocima u pogledu načina na koji ste saznali ono što im saopštavate.

Ni pod kakvim okolnostima novinar ne bi smeo da popunjava čak i najmanje praznine u priči, čak ni logičnom pretpostavkom. Izmišljanje je izmišljanje. To je, i treba da bude, prekršaj za otpuštanje. Izmišljanje se ne može stepenovati, kao što se nevinost ili smrt ne mogu stepenovati. Izmislite malenu činjenicu koja je verovatno blizu istini, da popunite prazninu u priči, i načinili ste prvi korak na stazi koja vodi do krupnijih laži i njihovog eventualnog razotkrivanja i blamaže.

Ponekad rokovi za štampu zahtevaju pisanje o događajima koji su u toku dok novinar piše. Čitaoci, barem štampanog izdanja, će znati ishod koji je novinaru nepoznat. To stvara nesretnu situaciju zastarelosti štampane informacije. Koliko god da je to neugodno, nikada ne pretpostavljajte da će se događaji odvijati kako je planirano. Ogradite svoju priču rečima kao što su “planirano” ili “zakazano”, na koji ćete način izbeći skandale kao onaj koji je obrukao Mitcha Alborna i Detroit Free Press, kada je napisao kako su dva bivša košarkaša Michigan Statea prisustvovala utakmici finalnog turnira koledž lige, a sve što je znao bilo je da su oni planirali da prisustvuju (planovi se menjaju, kao što se plan ove dvojice sportista promenio). Albomova pretpostavka da će igrači prisustvovati utakmici, kao što su mu rekli da hoće, bila je razumna. Njegovi će čitaoci pročitati kolumnu nakon kraja utakmice. Albomova želja da ispriča priču u prošlom vremenu je razumljiva. Ali, istina ne može biti manje važna od razumne pretpostavke ili razumljivih želja. Ako pouzdano ne znate da je nešto istina, uslovite to ili pripišite izvoru od kojeg ste informaciju dobili. Albom je osudio svoje novinarstvo kao “ošljarenje”. Bilo je gore od toga. To je bilo izmišljanje. Budite sigurni da je ono što pišete istina.

Vaša priča mora biti vaša

Atribucija čini razliku između istraživanja i plagiranja. Tipičan izgovor za nedavne skandale u novinarstvu, “aljkavost”, jednostavno ne pije vodu. Plagiranje može da uništi karijeru. Dobro obratite pažnju na jasno označavanje izvora u vašim beleškama. Ako ikada elektronski kopirate pasus direktno iz izvora na internetu, drugih novina ili dokumenta u elektronskom formatu za upotrebu u priči, ili elektronskih beleški, otkucajte navodnike i ime izvora pre nego što “prilepite” pasus u vašu priču. Postavite pasus unutar znaka navoda, kako loša memorija ili zabuna ne bi kasnije rezultirali time da ga predstavite kao vaš sopstveni. Možda će pasus ispasti u skraćivanju teksta, ili biti parafraziran, ali će atribucija biti jasna i znaćete da li upotrebljavate tuđe reči. Kada citirate, “kopiranje i lepljenje” (cut and paste) je dobra praksa koja pomaže da citati budu precizni, bez ispuštanja ili pogrešnog pisanja i jedne reči. Kopiranje može da pomogne da ne pobrkate vrednosti u tabelama važnih statistika. Ali, navodnici i atribucija su suštinski važni: mogu predstavljati razliku između kredibilnog istraživanja i strašnog etičkog prestupa koji može upropastiti karijeru.

Ako koristite citat iz drugih informativnih medija, pripišite citat onome ko ga je izneo i mediju koji ga je objavio: “tvrdi New York Times”. Ako upotrebite vest agencije na čije je usluge vaš list pretplaćen, imate prava da je koristite, ali ste još uvek u obavezi da navedete agenciju, bilo kao “izveštava Associated Press”, u priči, ili u potpisu priče. Ako upotrebljavate čitav pasus, morate da uključite agenciju u potpis.

Možda ste se provlačili sa plagiranjem tokom školovanja. Možda su vas uhvatili u plagiranju u seminarskom radu, ali kazna nije bila previše oštra. Ako je to slučaj, morate da promenite način razmišljanja, ako želite uspeh u ovom poslu. Novine mogu da koriste softver za detekciju plagijata na pričama svojih novinara, pre objavljivanja. Internet daje čitaocima i interesnim grupama moćno oružje koje će im pomoći da otkriju, ili čak slučajno nabasaju na vašu prevaru. Čitalac koji je zadao svom pretraživaču zadatak da ga obaveštava o svim novostima iz polja koje ga interesuje, mogao bi da primi elektronske poruke koje skreću pažnju na vašu priču i izvor koji ste kopirali, jednovremeno. Ako taj čitalac pošalje e-mail vašem uredniku, i pre nego što dan bude gotov vaša će karijera biti završena i postaćete lead u nekoj od profesionalnih kolumni koje se na internetu bave ovakvim stvarima. Ni izmišljanje nije mnogo teže otkriti. Urednici mogu nasumice da provlače imena u pričama kroz baze podataka. Ako se neko od vaših imena pojavi, pažljivije će pogledati i bićete uhvaćeni.

Naracija zahteva atribuciju

U našoj borbi za osvajanje pažnje čitalaca, koristimo mnogo narativnog pisanja – pripovedanja koje nastoji da prenese čitaoca u scenu. Najefektniji način da se prikupe informacije za narativne priče je da im budemo svedoci iz prve ruke. Kada radite rekonstrukciju, međutim, budite sigurni da sve pripisujete izvorima od kojih informacije potiču. Raspravite sa urednicima da li je to potrebno uraditi u tekstu, ili možete da pustite priču da teče bez atribucije, a da se detaljna lista izvora izdvoji u antrfile objavljen uz priču. Važno je uvući čitaoca u priču, ali to ne može biti važnije od kredibilnosti. Koliko god da je priča uzbudljiva, ako potiče iz pamćenja vaših izvora, ona sa sobom nosi pristrasnosti i lapsuse memorije i treba joj atribucija. Tamo gde je to moguće, upotrebljavajte policijske trake, snimke policijske radio komunikacije, sudske zapisnike, kućne video snimke, snimke kamera obezbeđenja i drugo, kao pomoć u preciznoj rekonstrukciji dijaloga i scena. Čak i tada, pripišite to tim izvorima, jer čak ni uređaji za snimanje ne beleže sve.

Preispitivanje štiti poštene novinare

Novinari koji plagiraju i izmišljaju, čine štetu poštenim novinarima, svojim novinama i čitavoj industriji. Ako urednik zahteva više dokumentovanja vaših izvora ili sprovodi nasumične provere plagiranja na vašim pričama, to može da se čini kao narušavanje poverenja koje je važno u svakom odnosu između urednika i novinara. Ali, baš kao što je obezbeđenje aerodroma prihvatjliv upad u privatnost koji štiti sistem putovanja vazduhom, neke novine će doneti odluku da su temeljnije dokumentovanje i nasumične provere neophodne zbog zaštite njihovog integriteta. Neke novine, bilo nakon što su se opekle na slučajevima novinara varalica, ili da bi se zaštitile od takvih iskustava, počele su da nasumično proveravaju priče kroz baze podataka i zahtevanje informacija kao što su brojevi telefona ili adrese izvora. Iako takva pitanja mogu biti uvredljiva, ovakvo preispitivanje štiti poštene novinare.

Drugi koristan izvor

- Kelly McBride: “10 Questions and No Answers”:

http://poynteronline.org/column.asp?id=53&aid=35006

(Ovaj trening materijal je razvijen kao deo seminara “Naši čitaoci nas posmatraju”, American Press Instituea. Ovaj seminar je osmišljen da pomogne redakcijama u definisanju svojih etičkih standarda o ponašanju i donošenju odluka.)

Originalni tekst na engleskom procitajte na ovoj adresi: http://www.notrain-nogain.org/train/res/report/cheat.asp