Mikrosajtovi, mini-sajtovi ili, kako se još zovu, promotivni sajtovi koriste se za taktičke kampanje, najčešće tačno određenog, kraćeg trajanja. Uloga im je da korisnicima pruže posebno iskustvo u komuniciranju sa nekim brendom (proizvodima ili uslugama).

Mikrosajtovi, dakle, nude nešto više od puke informacije kako bi korisnik osetio vezu sa porukom koju taktička kampanja ima za cilj da prenese ili ostvari.

Tipično mikrosajtovi služe kao online komponenta neke složenije promotivne aktivnosti, na primer kao informativno sredstvo za neki događaj ili lansiranje novog proizvoda.

Ilustrativan primer strateškog online pozicioniranja korišćenjem mikrosajtova u promociji usluga na tržištu Srbije je Banca Intesa Beograd.

Njen mikrosajt www.preskocitered.com promoviše uslugu internet bankinga i šalje poruku klijentima da ne moraju da čekaju u ogromnim redovima u poslovnicama banke. Umesto da pokušava da ovu poruku prenese preko svog redovnog, korporativnog sajta, koji je prepun raznih informacija usmerenih ka mnoštvu ciljnih grupa, ovaj mikrosajt na veoma prijemčiv i ilustrativan način pokazuje koliko su usluge internet bankinga jednostavne za korišćenje u poređenju sa gubljenjem vremena u redovima.

www.mestokojevolim.com je mikrosajt koji služi promociji društvene odgovornosti banke. Banka komunicira sa svojim postojećim i potencijalnim klijentima tako što podržava njihovu društvenu svest o ulaganju u očuvanje životne okoline i tradicionalnog nasleđa. Ovo je akcija koja „udara“ na emotivnu notu kod korisnika, a korisnik se angažuje time što predlaže mesto u čije očuvanje banka treba da uloži novac. Tako banka uliva poverenje klijentima pokazujući da brine o njima i njihovom okruženju, dakle njihovoj dobrobiti, čime će korisnici indirektno shvatiti da dobro brine i o njihovom novcu.

www.oziviplastiku.rs je bio veoma usko ciljan mikrosajt - platforma za konkurs namenjen mladim, neafirmisanim dizajnerima. Bili su pozvani su da podnose idejna rešenja kreditnih kartica, a korisnici i stručni žiri su preko mikrosajta glasali za najbolja. Jedna od mnogih koristi za banku od ove kampanje je i ušteda jer je izbegla ozbiljno ulaganje u naručivanje dizajna za kartice od kreativnih agencija.

Taktičar među sajtovima

Kako je reč minisajt čest sininonim za mikrosajt (kao i izraz promotivni sajt), često je pitanje je da li je mikrosajt/minisajt zapravo mini-verzija pravog websajta? Odgovor je ne. Iako može imati mali broj stranica, to nije suština mikrosajta.

Takođe je često pitanje da li je mikrosajt dopuna osnovnog websajta? Iako se mikrosajt može nalaziti u sklopu vašeg sajta, on po izgledu, sadržaju i izradi može biti potpuno drugačiji od njega. Takođe može biti potpuno nezavisan od osnovnog websajta. Nema pravila i nema dobitne formule.

Suština je u nečem drugom – u temi koju obrađuje i tonu kojim se obraća ciljnoj grupi. Posebna pažnja se posvećuje formi u kojoj će se sadržaj plasirati, kao i roku trajanja mikrosajta.

Većina websajtova generalizuje svoju komunikaciju sa ciljnim grupama obraćajući im se na manje-više isti i dobro poznat način. Međutim, mikrosajtovi su najčešće usmereni ka pojedinačnim, usko ciljanim grupama korisnika. Budući da su namenjeni taktičkim akcijama i imaju znatno kraći ’rok trajanja’, mogu sebi dozvoliti da budu konceptualniji i progresivniji od načina komunikacije na koju je korisnik navikao.

U nastojanju da detaljnije odredimo mikrosajt, možemo reći da su to izuzetno sadržajno fokusirani web sajtovi (koji mogu, a ne moraju biti sa svojim zasebnim domenom) koji imaju za cilj da promovišu užu specijalnost, specifičan sadržaj (na primer, sve vesti i izveštaje i slične sadržaje o nekom fudbalskom prvenstvu), uslugu, pojedinačni proizvod, kampanju ili događaj.

Bez obzira na to čime se bavite, mikrosajtovi/minisajtovi/promotivni sajtovi vam mogu pomoći da ciljate uske ciljne grupe sadržajem koji je u direktnoj vezi sa nekim pojedinačnim aspektom vašeg poslovanja.

Zašto uopšte mikrosajtovi?

Gledano sa marketinške strane, online sadržaj je neophodno prilagoditi vašoj ciljnoj grupi ili ciljnim grupama da biste s njima efikasno komunicirali. Uzmimo kao primer veliku kompaniju, sa širokom paletom proizvoda - recimo da je to industrija mleka Imlek. U bazičnom pristupu pozicioniranja, Imlek kao kompanija na webu (ne računajući društvene medije) mora posedovati:

•    kompanijski korporativni sajt;
•    imajući u vidu da je deo veće grupacije, mora biti prisutna i na njihovom kompanijskom sajtu;
•    brend-sajtove svake pojedinačne porodice proizvoda;
•    mikrosajtove kao taktičke sajtove koji komuniciraju sa različitim ciljnim grupama i služe različitim taktičkim kampanjama.

Čemu potreba za ovoliko velikim brojem različitih sajtova? Ako pogledamo proizvodnu paletu, a shodno tome i informacije koje svaka od ovih web destinacija treba da prenese, uočićemo da se obraćaju različitim ciljnim i demografskim grupama: poslovnim korisnicima (B2B), ženama, muškarcima, starijima, mlađima, netolerantnima na laktozu, onima sa problemima sa nesanicom, onima koji vode računa o pravilnom radu metabolizma, konzumentima čokoladnog mleka…

Kako bi se kompanija približila svakoj od ovih ciljnih grupa i zaslužila njihovu pažnju, ona mora koristiti različiti vizuelni pristup i različiti komunikacioni ton.

Kompanijski korporativni sajt je usmeren ka poslovnim korisnicima i njegova svrha je da informiše posetioce o kompaniji, menadžmentu, paleti proizvoda ili usluga i da im omogući da stupe sa kompanijom u kontakt.

Brend-sajtovi su specifični svakoj posebnoj porodici proizvoda i nalaze se negde između korisničkog i poslovnog pristupa, pri čemu je akcenat stavljen na poruke koje brend komunicira sa svojom ciljnom grupom i dalje - pojedinačnim grupama proizvoda pod krovom brenda.

Mikrosajtovi su, međutim, u potpunosti orijentisani ka korisnicima i iskustvu koje oni na webu ostvaruju sa proizvodom/uslugom/sadržajem kroz taktičke kampanje. Svaka od ovih kampanja može imati različiti cilj:

•    raširiti vest o novom proizvodu;
•    dati korisnicima priliku da se bliže upoznaju sa proizvodima;
•    motivisati potrošače na akciju (kao što je, na primer, kupovina proizvoda, popunjavanje formulara za unos u bazu podataka i slično).

Tipovi mikrosajtova

Nije lako kategorisati sve tipove mikrosajtova koji postoje, ali ćemo pokušati da ih ugrubo grupišemo po svrhama za koje se najčešće koriste:

1.    Nagradne igre, konkursi i ’loyalty’ (baze podataka)

Mikrosajtovi za nagradne igre i konkurse su veoma kratki i jasni u poruci koju žele da prenesu. Korisnik odgovara na postavljena pitanja, igra igricu, šalje fotografije, sakuplja kodove i upisuje ih u za to predviđena polja i na osnovu toga konkuriše za određenu nagradu.

Kompanija Tuborg, pod kapom svog slogana ’Povuci i pokreni zabavu’, organizovala je nagradne igre u regiji za Hrvatsku i Srbiju po principu foto-konkursa, gde je od posetilaca traženo da postave svoje fotografije i ’pokažu da znaju šta je dobra zabava’. Zauzvrat, autori najboljih fotografija su osvojili razne nagrade - od karata za muzičke festivale, preko letnjih žurki, do party putovanja.

Na sličan način, 'loyalty’ mikrosajtovi, kao web destinacije koje imaju za cilj da stvaraju lojalne potrošače i klijente, veoma su jednostavni i efektivni. Na primer, korisnik u predviđena polja upisuje svoje podatke, dobija kupon ili popust, a kompanija povećava prodaju, gradi odnos sa svojim potrošačima i dobija bazu korisnika koju može da koristi u narednim promocijama.

Tipičan primer su loyalty kartice (kompanije Tesco, Sainsbury’s…). Provlačite ih pri kupovini u prodavnicama i tako skupljate poene koje putem specijalizovanog mikrosajta možete unovčiti za kupone. Posebno zanimljiv primer je aktuelna promocija Sainsbury’s Summer Savings, gde na landing stranici postoji samo jedno jedino polje za dalju navigaciju po sajtu. U ovo polje unosite mesto u kome živite, na osnovu čega se otvara spisak partnerskih objekata na kojima možete unovčiti poene sa vaše kartice. Ne troši se vreme korisnika, kompanija ne pokušava da ubeđuje kupca zašto je dobra i brine za njega, već samo nagrađuje lojalnost.

2.    Corporate Social Responsibility (CSR) akcije

Akcije društvene odgovornosti su posebno zanimljive kao primer korišćenja mikrosajtova kao alata komunikacije. Kompanije sarađuju sa svojim klijentima/konzumentima, traže njihovo mišljenje i na osnovu dobijenog feedback-a zajedno sa njima sebe pozicioniraju kao društveno odgovorne.

Banca Intesa Beograd, u već pomenutoj i trenutno aktuelnoj kampanji ’Mesto koje voliš danas sačuvaj za sutra’ traži od svojih klijenata da glasaju za mesta lokalnih znamenitosti u koje će kompanija uložiti sredstva za obnovu i restauraciju.

3.    Interakcija sa proizvodima/uslugama

Kompanije koriste interaktivnost mikrosajtova kako bi, recimo, ostvarile personalizovanu vezu između korisnika i proizvoda, time jačajući brend. Primer je mikrosajt za promociju patika Nike serije 6.0 na kojem korisnik može kreirati svoje personalizovane patike do najsitnijeg detalja, uključujući materijal od kojeg su napravljene, izbor đona, kombinaciju boja, pai personalizovani potpis na jeziku patike.

4.    Sadržaj upakovan u ’specijale’

Sadržaj na medijskim sajtovima može se upakovati na različite kreativne načine: specijal posvećen hapšenju Ratka Mladića, ali i specijal posvećen nedelji mode, izboru Evropesme, novom serijalu Velikog brata ili nekog drugog reality serijala... To su samo neke od ideja.

Primer kreativnog korišćenja svojevrsnih specijala kao osovine mikrosajtova je i britanski Guardian koji potencijalnim klijentima nudi saradnju u vidu kreiranja zajedničkih mikrosajtova u sklopu Guardianovog sajta (više informacija o ovoj vrsti saradnje nalazi se u sekciji posvećenoj oglašavanju na sajtu Guardiana). Evo nekoliko primera kako se Guardian približava svojim posetiocima u saradnji sa partnerima:

Enjoy England

U saradnji sa turističkom organizacijom VisitEngland kreirana je interaktivna mapa koja promoviše koncept ’holidaying at home’ (odmor u sopstvenoj zemlji), usmerena ka stanovnicima Velike Britanije, pri čemu su korisnici ti koji kreiraju sadržaj predlažući i opisujući mesta koje treba posetiti u Britaniji i aktivnosti koje ih prate.

Starbucks Fairtrade Foundation

Uz sponzorstvo kompanije Starbucks, Guardian promoviše fondaciju Fairtrade čija je misija da bude podrška malim preduzećima širom Britanije. Cilj mikrosajta je da posetiocima Guardiana približi misiju fondacije kroz raznovrsne sadržaje na temu razvoja malog preduzetništva. Time istovremeno predstavlja i kompaniju Starbucks kao društveno odgovornu.

Curvoiser500

U saradnji sa listom The Observer i brandom Courvoiser, Guardian je formirao mikrosajt – virtuelnu mrežu gde možete da se bliže upoznate sa 500 najprogresivnijih i najtalentovanih umova Velike Britanije kroz njihove priče o putu do uspeha, biografije i slične sadržaje. Ove zvezde intelekta i stvaralaštva sadašnjosti i budućnosti dolaze iz različitih oblasti, uključujući biznis, umetnost, modu i  medije. Tako bi trebalo da se svaki posetilac, bez obzira iz koje branše dolazi ili koja ga profesija zanima, zainteresuje za neke od osoba i eventualno nauči nešto više i o svom sadašnjem ili budućem poslu.

 

Kako mediji mogu da koriste mikrosajtove?

Informativni mediji danas, barem oni koji su u uobičajenom portalskom obliku, nude mnoštvo raznolikih informacija, od kojih su neke na webu izrasle kao produžetak tradicionalnog medija (štampa, TV, radio).

Ako su informacije na ovakvim sajtovima složene po tematskim kategorijama: info, zabava, ekonomija, sport, putovanja, ženska rubrika…, koje same po sebi komuniciraju sa ciljnim grupama, gde je tu potreba za mikrosajtovima?

Hajde da razmišljamo marketinški. Pred nama je EURO 2012. - Evropsko prvenstvo u fudbalu. Kako ga iskoristiti za privlačenje dodatnih oglašivača? Šta je to drugačije što  možete ponuditi u odnosu na vaše konkurente? Pogledajte sledeći primer.

Društvena mreža Twitter ima preko 200 miliona korisnika, koji dnevno pošalju više od 200 miliona tweetova i više od 1.6 milijardi upita za pretragu. U saradnji sa kompanijom Visa, Twitter je kreirao poseban mikrosajt (van svog domena!) posvećen najvećem sportskom događaju u Americi - finalu američke fudbalske lige - Superbowl-u (sajt je bio aktivan na adresi http://sbtwitter.nfl.com/).

Ovaj mikrosajt funkcionisao je po identičnom principu kao Twitter - na jednom mestu sakupljao je sve poruke - tweetove koji stižu od od igrača, medija, osoblja NFL-a i samih fanova. Dakle, Twitter kao komunikacijska društvena mreža je sadržaj koji je mogao da plasira na sopstvenoj mreži izmestio na posebnu lokaciju u okviru mikrosajta napravljenog posebno za Super Bowl.

Twitter i Visa su prepoznali da je u vreme utakmice čak 40% ukupnog broja tweetova o raznim svetskim događajima u vezi sa Super Bowl-om. Umesto da sve tweetove koji se tiču Super Bowl-a organizuju preko generičkog hashtag-a #superbowl, preko kojeg se inače i prati sva komunikacija na ovu temu na platformama preko kojih korisnici čitaju tweetove (HootSuite, TweetDeck, Echofon…), ove dve kompanije su otišle korak dalje i olakšale korisnicima pristup i razmenu sadržaja o SuperBowl-u stvorivši zaseban mikrosajt. Imate li sada sličnih ideja? Liga šampiona, večiti derbi, anyone?

Mikrosajtovi takođe mogu da služe za promociju vašeg programa kroz uspostavljanje posebne veze sa korisnicima. Recimo da želite da poboljšate rejting nekoj emisiji - potrebno je koristiti internet publiku da vam pomogne u stvaranju buzz-a. Koliko na našim prostorima ima popularnog serijskog programa? Da li ste videli neku aplikaciju ili mikrosajt koji se njime bavi?

Kao jedan od najboljih primera na ovu temu je sajt serije Mad Men („Ljudi sa Menhetna“), koji kroz poseban mikrosajt MadMenYourself korisnicima pruža priliku da postanu deo univerzuma ove serije i da kreiraju svoj avatar smešten u period serije. Tako se gledaoci poistovećuju sa likovima iz serije, glumcima, radnjom i nezaboravnim scenama i okruženjima.

Koristeći ovu aplikaciju, korisnici mogu da stvore lik po želji tako što biraju svaki detalj: od boje kože, kose, izgleda nosa, tela, odeće, modnih detalja koje nose i okruženja u koje će smestiti svoj lik.

Rezultat mogu da podele sa prijateljima na društvenim mrežama, mogu da ga preuzmu kao wallpaper ili postave kao sliku na profilu društvene mreže.

Da bismo malo razmislili o ovakvim idejama, zapitajte se koliko ljudi bi kreiralo svoj lik iz serije „Selo gori, a baba se češlja“? Razmislite dvaput pre nego što se nasmejete i odgovorite, i uzmite u obzir činjenicu da gotovo 3 miliona ljudi u Srbiji ima profil na Facebooku.

Dalje, koliko ima popularnih reality programa? Koliko produkcijskih kuća je pokušalo da stvori vezu između gledalaca i ovih programa koristeći mikrosajtove?

Koliko radijskih programa je pokušalo da organizuje konkurse van sajtova svojih stanica u potrazi za novim zvezdama? Ili da napravi interaktivni program u kome posetioci mogu postati deo programa? I sve to osmisli u okviru mikrosajta?

Da li osoba koja piše nedeljnu kolumnu u vašem štampanom izdanju može da postane uticajna internet-zvezda? Kako možete da joj date više prostora, blog, foto-blog, možete li da okupite sve njene tweetove na jednom mestu...? Da li ove sadržaje plasirati u okviru rubrike sajta, kolumne, bloga ili zasebnog mikrosajta posvećenog kolumnisti koji se nalazi pod krovnim brendom medija? Sve zavisi od vaše strategije.

Kako bi se mediji bolje pozicionirali u smislu informative, bitno je na vreme uočiti i potencijalne teme koje mogu da privuku dovoljno pažnje. Među njima će, pored ranije pomenutih, sigurno biti i izbori2012.com, sastavivladu.com, srbijanaolimpijadi.com… Nismo proveravali da li je ove domene već neko zakupio, pa eto razloga za brzo strateško razmišljanje.

Praktični saveti za izradu mikrosajtova

1.    Dizajn i kreativni pristup

Mikrosajt vam dozvoljava znatno veće slobode u kreativnom pristupu od „standardnog“ sajta. Upravo uska specijalizacija sadržaja prema specifičnoj ciljnoj grupi omogućava vam da joj se obratite i kroz poseban vizuelni doživljaj za koji procenjujete da će najviše privući pažnju ciljanog korisnika.

U tome je razlika mikrosajtova i uobičajenih sajtova portalskog tipa. Ovi drugi moraju, shodno svojoj svrsi, da komuniciraju sa veoma širokom ciljnom grupom / ciljnim grupama, a pri tome raspolažu i velikom količinom raznovrsnih informacija. Zato moraju biti veoma pregledni i jednostavni za korišćenje kako ne bi odbili korisnike, pa neuobičajenim kreativnim zahvatima često nema mesta.

Međutim, i pored većih kreativnih sloboda u slučaju mikrosajtova, opšte je pravilo da i tu, kao i kod ostalih sajtova, posetioci pri prvom ulasku vrlo brzo, za nekoliko sekundi, moraju da shvate o čemu se tu radi – čime se mikrosajt bavi. U suprotnom će napustiti mikrosajt jer ga ili nisu razumeli ili ga nisu našli zanimljivim. Stoga, iako je sam sadržaj mikrosajta zapravo relevantan za korisnika, ukoliko nije vizualno atraktivan i mudro struktuiran, neće zadržati korisnika.

2.    HTML ili Flash?

Često se pri izradi mikrosajta postavlja pitanje koja izražajna sredstva koristiti kako bismo najadekvatnije preneli ciljanu poruku. S jedne strane, korišćenje Flash tehnologije omogućava veliku kreativnost, a time i bolji kontakt s korisnikom kroz neobično iskustvo koje se ostvaruje između njega i brenda. Međutim, Flash iz raznih tehničkih razloga ne dozvoljava dobro pozicioniranje sajta u pretraživačima.

S druge strane, HTML ne daje jednaku mogućnost kreativnog izražavanja, ali omogućava dobro pozicioniranje sajta u pretraživačima, time potpomažući opšte pozicioniranje sajta, portala, brenda i kompanije.

Neki primat daju jakom kreativnom pristupu, neki dobrom pozicioniranju u pretraživačima. Tu nema lakog odgovora, a u igri su mnogi faktori koji mogu biti ključni za uspeh.

Svakako, prvo ćemo postaviti pitanje čemu služi sajt, kako je pozicionirana konkurencija i šta je poruka koju treba da prenesemo. Shodno tome, odlučićemo koliko možemo da se prepustimo kreativnosti, pa i u kojoj meri treba da koristimo Flash.

Subjektivno mišljenje autora je da mikrosajt ne treba da nosi previše informacija, već da veoma jasno ostvaruje vezu sa korisnikom i ostavlja pečat u odnosu sa njim kroz kreativnu slobodu i snažnu interaktivnost, što bi u većini slučajeva značilo upotrebu Flash tehnologije.

3.    Kako pozicionirati mikrosajt?

U zavisnosti od strategije, mikrosajt može biti deo medijskog portala ili postavljen na nezavisnoj adresi. Za koju opciju ćete se odlučiti u mnogome zavisi od kanala komunikacije kojima pokušavate da stavite do znanja korisnicima gde se mikrosajt nalazi i na koji način to radite.

Ukoliko napravite i najinteraktivniji mikrosajt, a nemate budžet da ga izreklamirate pominjanjem kroz medije, prisustvom web adrese na advertajzing materijalima (štampanim, TV, radio, letci, in store, POS...), ne treba računati da će biti primećen. U tom slučaju je bolje bilo koji raspoloživi novac uložiti u dobro pozicioniranje na pretraživačima.

Šta vam se čini kao bolje pozicioniranje: poznatiportalzavesti.com/sport/tenis ili recimo  sveotenisu.com, srbijašamiponvimbldona.com (pri čemu se matični brend veoma jasno komucira u dizajnu - vizuelnom rešenju mikrosajta, iako nije zastupljen u samom imenu domena)?

Za polaznu stranicu mikrosajta preporuka je da biramo URL koji direktno opisuje uslugu, proizvod ili sadržaj koji plasirate na mikrosajtu. Jedan od dobrih primera ove strategije su gore pomenuti mikrosajtovi Bance Intese Beograd koja korisnicima omogućava da preko adresa Preskocitered.com, Mestokojevolim.com i Oziviplastiku.rs direktno predvide sadržaj koji ce naći na njima kada adresu ukucaju u browser.

Dakle, vaša kreativnost već u pristupu samom nazivu domena može dodatno da utiče na vaše pozicioniranje.

Sa druge strane, pomenuti MadMenYourself se nalazi u sklopu matičnog sajta medijske kuće AMC koja emituje ovaj serijski program. Zamislite samo broj ljudi sa svih strana sveta koji je pohrlio da isproba i koristi ovu aplikaciju, time povećavajući broj pregledanih stranica sajta, jedinstvenih posetilaca i prosečan udeo vremena provedenog na njemu, a time i klikova na banere.

4.    Životni vek mikrosajta

Planirajte životni vek vašeg mikrosajta na vreme. Zapitajte se koja je njegova svrha, koju poruku treba da prenese i u kom periodu. Odmah na početku strategije isplanirajte i šta će se desiti sa mikrosajtom po završetku kampanje tj. kakvu poruku tada treba da prenese za sve one koji zalutaju ili namerno stignu na domen kampanje koja je prošla.

Mikrosajtovi i pozicioniranje na pretraživačima

Često se na mreži polemiše o upotrebi mikrosajtova kao tzv ’parazitskih’ sajtova koji služe da poboljšaju poziciju vašeg ’glavnog’ korporativnog sajta na pretraživačima. Njihova osnova funkcija u tom slučaju je da služe kao linkovi koji poboljšavaju poziciju ’glavnog’ sajta. Tajna je u tome što Google, između ostalog, pri pozicioniranju neke web stranice „vrednuje“ koliko se drugih stranica linkuje na vašu. Ako unakrsno ulinkujete više svojih mikrosajtova sa „glavnim“ sajtom, eto mogućnosti da „prevarite“ Google.

Iako je to moguće, ne bi smelo biti prava svrha mikrosajtova. Sadržaj koji je postavljen samo reda radi, da bi se uvezao sa nekim drugim i doprineo boljoj poziciji u pretraživačima i stvaranju leadova za Pay Per Click (PPC) oglase¹, a to je sadržaj koji se najčešće retko ili uopšte ne ažurira, korisnici će odmah primetiti i neće mu se vraćati niti ga preporučiti (’One Hit Wonders’ mikrosajtovi).

Dok ćete na webu naići na mnoga mišljenja koja se slažu u tome da je uloga mikrosajtova upravo u boljem pozicioniranju na pretraživačima i generisanju leadova za PPC, autor je suprotnog mišljenja.

Ukoliko se odlučite za strategiju pozicioniranja mikrosajta pod krovnim brendom medija ili kompanije, što, istina, može rezultirati povećanjem broja pregledanih stranica, glavni fokus uvek mora biti na interakciji sa korisnicima i sadržaju koji je usmeren ka njima.

Što se tiče poređenja uspeha mikrosajtova, nije izvodljivo generalizovati rezultat ili ’uspeh’ mikrosajta iz razloga što svaki ima jedinstvenu namenu. Da li želimo da posredstvom mikrosajta za fudbalsko prvenstvo povećamo posetu sportske rubrike? Da li pravimo specijal na mikrosajtu da bismo privukli sponzora koji će ga brendirati (setite se primera Starbucks-a i Guardiana) ili zakupiti oglasni prostor na osnovu broja poseta? Da li želimo da privučemo podatke o korisnicima u bazu podataka i koliko korisnika?...

Ponavljamo, svrha mikrosajtova nije primarno u zaradi putem klasičnog internet oglašavanja, već služe kao način da se dodatno približite vašoj publici u sklopu dugoročne strategije, pa nemojte zbog kratkoročnih ciljeva udaljavati publiku od sebe.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

¹ PPC (Pay Per Click) oglasi su kontektstualni oglasi, pozicionirani na sajtu na osnovu zakupljenih ključnih reči koje se nalaze na njemu i funkcionišu po sistemu zarade po ostvarenom kliku.