Mediji su odavno iz sfere "informisanja" prešli u sferu "skandala" gde uglavnom etički kodeksi ostaju mrtvo slovo na papiru. Priručnik za rešavanje etičkih dilema Luisa Alvina Deja bavi se pitanjem etike u sredstvima masovne komunikacije na novinarski, a ne akademski način.

Autor: Louis Alvin Day
Izdavač: Medija centar Beograd
preuzmite izdanje u PDF formatu

Kad god se u razgovoru pomene izraz "medijska etika" neko će sigurno s podsmehomreći da je to oksimoron. Predavači medijske etike su sasvim naviknuti na zbunjene poglede, pa čak i nevericu, kada priznaju da se bave nečim što deluje kao besmislen akademski trud.

Osećaj svrsishodnosti lako može da zameni osećaj uzaludnosti, kao što to cinično primećuje koordinator kursa novinarstva na državnom univerzitetu Njujork Hauard Gud: "Trebalo bi da me žalite. Predajem studentima kurs etike u vreme kada izgleda da je etika sve manje i manje važna profesionalnim novinarima."

Ovaj uvodni pasus iz knjige Luisa Alvina Deja "Etika u medijima - primeri i kontraverze" , je univerzalan, jer su mediji odavno iz sfere "informisanja", prešli u sferu "skandala" gde uglavnom raznorazni etički kodeksi novinarskih udruženja i medija ostaju mrtvo slovo na papiru.

Autor se upustio u vrlo nezahvalnu analizu - kako primeniti etičke principe u medijima, kad etika u izvornom značenju postaje apstraktni pojam za savremena građanska društva. Da li u zemljama u kojima u politici, privredi i drugim delatnostima nema etike, u kojima je gotovo sve dozvoljeno u funkciji profita, može biti etike u medijima?

Luis Alvin Dej, koji već trideset godina predaje na američkim univerzitetima, tvrdi da može, a za to je neophodno da buduće generacije novinara shvate etičke principe još tokom studija. "Iskustvo u moralnom rasuđivanju - makar bilo i hipotetičko - pomoći će studentima da se pripreme za dan kada će u svom poslu morati da donose etičke sudove.", kaže Dej i dodaje da mu se tokom ovih godina veliki broj studenata, koji su se kasnije profesionalno bavili novinarstvom, zahvalilo na pomoći pri donošenju etičkih sudova - šta i kako objaviti.

Knjiga je podeljena u dva dela. U prvom, autor obrađuje temelje i principe etike: šta je etika bila u ranijim civilizacijama, a šta bi danas trebala da bude s obzirom na razvoj sredstava komunikacije. Svaki aspekt medijske komunikacije je detaljno obrađen uz niz praktičnih primera koji čitaoca podstiču na razmišljanje "šta bih ja uradio u takvoj situaciji?".

U drugom delu su dati primeri medijske komunikacije, a sam početak nosi naslov "Svet ograničene istine" čime autor posredno daje svoj sud o savremenim medijima kao transmisiji željenih "istina", a ne realnog stanja. Dilema "istina ili etika" takođe predstavlja nešto sa čim se novinari gotovo svakodnevno suočavaju.

Iako je "istina"  verovatno najstariji i najcenjeniji etički princip civilizacije, u novinarskoj profesiji postaje veoma rastegljiv pojam. Novinar doslovno prenoseći izjavu treće osobe piše istinu, ali se postavlja pitanje da li ta osoba govori istinu? Ovakve i slične dileme u novinarstvu se rešavju ukrštanjem izvora, a autor detaljno obrazlaže sistematiku rada na konkretnim primerima.

Početkom dvadesetog veka u etici se pojavio novi pojam - privatnost. Autor zaključuje da je ova kategorija u današnjim medijima možda i najnezaštićenija. Šta je ono što u životu neke ličnosti predstavlja čistu privatnost, a šta javnost treba da zna - da li to zavisi od funkcije ličnosti, njenog položaja u društvu, ili su načela privatnosti univerzalna?

Po Dejovom mišljenju, novinari moraju biti veoma obazrivi u tumačenju ovog pojma, jer neretko nisu svesni posledica koje mogu proizvesti narušavanjem privatnosti. Demanti i građanske parnice su slaba uteha za narušavanje privatnosti.

Knjiga "Etika u medijima - primeri i kontroverze" je ne samo izvanredan udžbenik za studente novinarstva i masovnih komunikacija, već i podsetnik za iskusne novinare kako da reaguju u pojedinim situacijama. Pisana je jednostavnim jezikom uz obilje interesantnih primera tako da se čita kao beletristika, a na ovim prostorima će svakako naći svoje mesto i u univerzitetskim bibliotekama.

Na kraju knjige, Dej podseća da etički standardi medijskih stručnjaka nisu odvojeni od ostatka društva. Oni koji rade u medijima moraju da razreše svoje etičke nedoumice kroz isti proces moralnog rezonovanja kao i svi ostali. To je, zapravo, jedna od lekcija ove knjige.

Zbog činjenice da zauzimaju tako ključnu i istaknutu poziciju u  komunikacijskim kanalima društva, novinari, stručnjaci za odnose s javnošću i producenti masovne zabave moraju da budu na čelu onih koji stvaraju moralne stavove u ovom raznolikom društvu.

Napisao: Srđan MARKOTIĆ
off011@eunet.yu
slobodni novinar i medijski konsultant

Prilog Medija centra Beograd