Kada ideje presuše i ludi ritam svakodnevnog zahteva za kreativnošću, aktivnom potragom za temama i doslednošću u proveri informacija ophrvaju novinara, neke će kolege iskusiti nešto slično onome što pisci fikcije zovu "autorskom blokadom". Ako je situacija već tako očajna i ako ideje neće k vama, idite vi do njih - evo 35 predloga gde da ih potražite.

Na web sajtu "No Train No Gain", na kojem američki treneri novinara i urednika iz štampanih medija razmenjuju edukativne tekstove, kolega Gregg McLachlan je pokušao da pomogne novinarima kojima nedostaju ideje za novinske priče. Navevši da svaka redakcija ima novinare koji dolaze sa sopstvenim idejama, nekad i čitavim, gotovim pričama, ali i one koji jednostavno čekaju da dobiju zadatak od urednika, McLachlan je ponudio 50 mesta gde se može naći ideja za priču. Jednostavno prevesti ovaj izvanredni tekst, ne samo da bi bilo prilično nekorisno, zbog velikih razlika između Severne Amerike i našeg regiona, već bi bilo i prilično zbunjujuće. Zbog toga smo odlučili da, prateći i tumačeći izvore kolege McLachlana, dodavši svoje i izvore drugih iskusnih ovdašnjih novinara i urednika, formiramo sopstvenu listu mogućih izvora za novinare (trenutno) bez ideja. Ako kolege imaju svojih priloga na ovu temu, sugestije su više nego dobrodošle.

Dakle, gde poći po ideju kada je nemate? Evo spiska od 35 mogućnosti koje su uvek pred vama.

1. Lične web prezentacije. Neki provajderi nude besplatne web stranice svojim korisnicima. Nećete retko pronaći potpuno neverovatne osobe sa izuzetnim dostignućima, humorom, zanimljivim biografijama ili, ako zaista imate sreće, interesantnim informacijama koje zaslužuju proveru i, možda, istraživanje.

2. Ulični oglasi/plakati. Obratite pažnju na plakate kućne izrade po banderama i zidovima. Osim onih standardnih o potragama za izgubljenim kučićima i ponudama usluga časova engleskog i kompjutera, ponekad ćete videti oglas o potrazi za izgubljenim rođakom, što može da se ispostavi kao izvanredna ljudska priča. Pomenimo slučaj kolege iz Rusije koji je, prateći jedan takav plakat, koji je nudio posao od kuće, uspeo da se čak i zaposli kao hot-line operater u ilegalnom, kućnom "malom biznisu" i napiše izvanrednu priču.

3. Sekretarijat redakcije. Raspitajte se u koje doba dana se pristigli faksovi i pošta distribuiraju urednicima u redakciji. U gomili raznih organizacija koje pokušavaju da privuku pažnju medija na događaje i aktivnosti koje organizuju, a čije poruke obavezno završe u nečijoj korpi za otpatke, često se nađu i neverovatni izazovi. Otvoreno prvenstvo Srbije u brzom dranju svinja (!), za koje je poziv stigao u redakciju jednog beogradskog dnevnika, jedan je od takvih primera na koje u prvi mah niko nije obratio pažnju. Desilo se da je, nakon reportaže koja je detaljno oslikavala postupak klanja svinja koje su kasnije odrane, redakcija bila zatrpana pismima i reakcijama koja su bila objavljivana danima nakon samog teksta. A sve je počelo tako što je vlasnik kafane iz unutrašnjosti hteo malo reklame.

4. Zvanični web sajtovi institucija. Neverovatno je šta će vlade, ministarstva, zavodi, instituti, stranke, preduzeća i ostali stubovi društva hladnokrvno postaviti na svoje web sajtove, koje viši funkcioneri i rukovodioci niti posećuju, niti znaju šta se na njima događa. Ne bi bili prvi novinar koji je na ovaj način naleteo na lak plen, a neki se mogu pohvaliti i pravim senzacijama.

5. Google i lokalni pretraživači. Puštajte imena kroz Google. Poznatih ljudi, važnih ljudi, njihovih rođaka, prijatelja, dece, preduzeća... Imena gradova, institucija, brendova... Iznenadićete se šta ćete sve saznati. Lokalni pretraživači su jednako zanimljivi, jer ciljaju web stranice vezane za zemlju i region i bolje reaguju na dijakritike.

6. Oglasne table. U sudovima, preduzećima, parlamentima, sportskim halama, medicinskim ustanovama, biroima za zapošljavanje, mesnim zajednicama... Odvojte malo vremena za oglasne table. Ljudi kače najneverovatnije, duhovite, očajničke i druge tekstove, ali i izvode iz internih dokumenata na ovakva mesta.

7. Religijska glasila. Posebna publika i poseban ugao gledanja na stvarnost mogu vam pokloniti i posebno interesantnu temu.

8. Reklamni panoi. Tu i tamo, dovoljno će biti da fotografišete reklamnu tablu na kojoj se neko potrudio da skrene pažnju na svoj mali biznis na način koji on smatra duhovitim, inovativnim ili pismenim. Postoje i web sajtovi na koje ljudi šalju ovakve zanimljivosti. Neke od njih mogu biti početak dobre priče, a ponekad i veoma ozbiljne teme.

9. Informativni panoi na gradilištima. Začudićete se ko sve, gde i šta gradi. Proverite ta preduzeća, imena vlasnika, dozvole za gradnju, ostalu dokumentaciju...

10. Mali oglasi. Neiscrpni rudnik tema. U Srbiji su se mogli naći oglasi koji prodaju vize za zapadne zemlje u vreme sankcija, što ne može ni na koji način biti legalno. Citirajmo i jedan kratak mali oglas od pre osam godina: "Heptanon i metadon (droge strogo ograničenog prometa, svakako ne i predviđene da se prodaju preko malih oglasa)," sa telefonom prodavca.

11. Plaćeni oglasi. Pregledajte ih u štampi. Naročito one koji oglašavaju konkurse za radna mesta. Ljudi koji zapošljavaju radnike u opštoj nezaposlenosti doživljavaju se kao vrstu božanstava kojima je sve dozvoljeno. Videćete da u njima u najmanju ruku nije sve logično, politički korektno ili čak legalno. Zatim, tu su obavesti društava, klubova, udruženja i sličnih "grupa građana". To su često veoma čudne informacije koje, ako vas zainteresuju, verovatno interesuju i čitaoce koji na njih ni ne obraćaju pažnju.

12. Internet forumi, blogovi, chat-rooms. Pre pojave blogova, postojali su internet forumi sa kojih je jedan beogradski urednik izvukao najmanje dvadeset čisto političkih tema koje su se pokazale validnim. Danas je taj vid komunikacije još popularniji i bogatiji informacijama. Ljudi su, naime, skloni da u anonimnosti koju im nudi simboličan username, a u žaru rasprave, iznesu poslovne, političke i druge tajne, glasine, tračeve i interesantne teorije.

13. Čitajte epitafe i osmrtnice. Neke od njih su same po sebi vest, ili duhovite. Osim toga, ljudske priče koje se kriju iza nekih od njih su jednostavno neodoljive. Kada je jedan novinar iz unutrašnjosti Srbije ispratio životnu priču Roma čiji ga je spomenik prikazivao naslonjenog na mercedes, u fraku pozajmljenom sa neke modne fotografije, ispostavilo se da je bio sirot čovek, ali je prištedeo za spomenik i sam ga projektovao, postavio, i onda jednostavno sačekao da umre. Američki kolega je, opet, video da je u njegovom malom gradu sahranjen čovek ubijen u koncentracionom logoru u Nemačkoj. Kada je zakopao po priči, ispostavilo se da je pokojnik bio američki špijun koji je uhvaćen i poslat u logor.

14. Školske, fakultetske, fabričke i druge interne novine i publikacije. U njima se mogu naći literarni i drugi uzleti rukovodilaca, ali i interesantne priče o zaposlenima, obaveštenja koja ukazuju na poslovne tajne, probleme, nepravilnosti i druge zanimljivosti.

15. Amaterski tekstovi. Ljudi nude svoje tekstove novinama, anonimno ili pod imenom i prezimenom, pokušavajući da napišu ono što po njihovom mišljenju predstavlja dobru temu i dobar tekst za novine. Zatim ih ubacuju u poštanske sandučiće medija, ili stidljivo ostavljaju sekretarima na stolove i brzo beže iz redakcija. Pročitajte ih. Jedan takav tekst je bio žalba nesretnog penzionera na čoveka koji mu je u dugoj i komplikovanoj prevari, na čisto poverenje, inovativno i veoma bezosećajno potpuno opelješio novac koji je ovaj spremao za svoje lečenje od potencijalno fatalne bolesti. Sada ga je čekao siguran invaliditet, a možda i smrt, samo zato što je hteo da pomogne neznancu. Tekst o ovom volonterskom amaterskom članku glavnog junaka, sticajem glupih okolnosti, nikada nije napisan. Tako prolazi i mnogo sličnih, i boljih priča od ove.

16. Prisluškivanje. Nije pristojno, ali se isplati. U javnom saobraćaju, čekaonicama, prodavnicama, kafeima, parkovima... Svuda. Međutim, prisluškujte sa idejom o traganju za pričom, ne zbog naslađivanja detaljima tuđih privatnih života. Ali i to upamtite.

17. Izveštaji sa sastanaka. To niko ne čita, i s dobrim razlogom - dosadni su i u njima retko piše bilo šta od interesa ili koristi. Ipak... Ako ste dovoljno očajni, bacićete se i na njih. Videćete da se, za početak, gotovo nikada ne slažu sa predviđenim dnevnim redom. Razlozi su nekad banalni, ali su nekada i veoma simptomatični. Zašto bi jedna institucija, stranka, nekakav odbor ili savet, više od pola višečesovnog sastanka posvetio nečemu o čemu uopšte nije ni bilo predviđeno da se razgovara? Obratite pažnju na poslednje redove ovakvih izveštaja - tu su odluke, naimenovanja, smenjivanja i slične informacije, koje same po sebi, onome ko je u toku, mogu značiti priču.

18. Turistički i slični web sajtovi. Jedan srpski lovno-turistički web sajt, hladnokrvno je nudio lovcima iz inostranstva da ubijaju zaštićene vrste ptica, a posle ih, još ilegalnije, nose kući. U ovom trenutku, više turističkih agencija u jednoj zemlji u našem regionu nude putovanja u mesta u kojima je cunami pobio između petine i polovine stanovnika, što je jedan kolega iskoristio da za relativno mali novac (cena ovih aranžmana je drastično pala) otputuje u devastirani region i napiše niz izvanrednih tekstova. Jedan od njih je bio i o turističkoj agenciji koja je njemu i još nekolicini neinformisanih jadnika priredila ovako nezaboravno putovanje u "polja smrti". Ovakvih stvari nije malo na internetu.

19. Ekološke organizacije, društva za zaštitu životinja. Kada su izbezumljeni jelen i srna isplivali u centru Beograda na obalsko šetalište, među šokirane šetače, prva je (i jedina na vreme da snimi životinje koje su ubrzo pobegle) na mestu događaja bila televizija čiji je reporter dovoljno redovno komunicirao sa predsednikom društva za zaštitu životinja da ga isti pozove na prvu vest o ovom čudnom događaju. Jeleni su poterani sa suprotne obale poplavom koju je izazvao visok vodostaj i u očajanju i zabuni preprivali Dunav i popeli se na šetalište u centru dvomilionske prestonice. Jedno mesto u okolini Čačka, opet, čitavu su zimu terorisali šakali, koljući sve na šta su naišli. Kako se sa ovim životinjama nikada ranije nisu sreli, meštani su smatrali da je u pitanju vukodlak. Ovu priču je novinama ponudio veterinar zabrinut za tamošnje pse, koje su noćima redom ubijali zaplašeni, ali dobro naoružani seljaci. Šta ubija ovce, pa zatim i odakle šakali u okolini Čačka, predstavljalo je dobru priču, baš kao i noćna paranoja u planinskom mestu.

20. Kolege sa resornim zaduženjima. Pitajte ih o tračevima i pričama koje čuju. Mnoge teme za koje znaju izlaze iz delokruga njihovih zaduženja, ali ne moraju izlaziti i iz vašeg. Možete sarađivati na izvanrednoj priči.

21. Marketing agenti vaše organizacije. Ti ljudi pričaju o poslu svakoga dana svog života sa najrazličitijim ljudima, od poslovnih do kriminogenih. Znaju tračeve i pamte brojke i informacije.

22. Trendovi. U svakodnevnom ritmu novinarskog posla, kolege retko stižu i da žive normalno, a kamo li da učestvuju u društvenim trendovima. To ne znači da ne mogu da obrate povremeno pažnju na njih i postave sebi neka pitanja, kao što su: "Ko zarađuje na ovome," ili: "Da li je ovo zdravo".

23. Stare novine. Mnogo priča proleti tako što se pokriva samo njihov efektni početak. Malo toga se isprati do kraja. Nećete biti jedini ako ste se, čitajući prošlonedeljne novine, zapitali: "A šta je bilo posle". Uostalom, ako pročitate pregled najvažnijih događaja izdat pred prošlu Novu Godinu, naći ćete i velike priče koje nisu ispraćene do kraja. To će interesovati i vaše urednike i čitaoce.

24. Statistike. Kroz ruke vaših kolega i urednika svakodnevno promiču gomile papira sa statističkim podacima o svemu i svačemu, od kojih jedva koji procenat zaista završi objavljen u novinama. Pregledajte ih pažljivije od vaših saradnika. Ko zna šta se tu krije. Zatražite nasumično statistike od policije, sudstva, ministarstava.

25. Konkurencija. Iskoristite njihove greške, razlike u uređivačkoj politici i osnovnim uređivačkim stavovima. Potražite informacije zakopane u dnu njihovih priča, stvari koje niste znali, najave događaja koje oni neće pokrivati, pitanja na koja nisu odgovorili.

26. Poslednje pitanje. Svakom sagovorniku na kraju postavite pitanje: "Događa li se još šta što je vredno objavljivanja". To vas može odvesti u potpuno neočekivanim pravcima.

27. Demografija. Ne samo da možete da pronađete generalne trendove, pa iz njih izvodite teme koje mogu zanimati vaše čitaoce, već i fenomene. Koristite pomoć stručnjaka, ono što je njima profesionalna ili naučna činjenica, nacija možda i ne zna, a htela bi.

28. Frizeri i berberi, hotelski recepcionari, osobe zaposlene u trafikama, salonima lepote... Sva ova i još neka zanimanja prirodni su vrtlozi lokalnih vesti, baš kao i sekretar vaše redakcije i kafe kuhinja o internim zbivanjima u organizaciji. Ostvarite prisne odnose, ili bar razgovarajte s njima.

29. Crna hronika. Sitne, čudne, mračne vesti koje često mogu biti pretvorene u uzbudljive priče kroz klasično, uporno i temeljno izveštavanje.

30. Biroi rada. Ko zapošljava ljude u vašem gradu? Na kojim poslovima? Posetite ih. Pitajte upravo zaposlene kako se to dogodilo i šta znači u njihovim životima.

31. Zdravstvene i socijalne ustanove. Ovde se kriju stotine priča. Jedna je američka novinarka, nakon što je i sama obolela i postala nesposobna da radi dotadašnjim tempom, odlučila da temeljno i lagano istraži sudbinu jednog dečaka koji se u njenoj bolnici mučio u predsmrtnim mukama već godinama. Za seriju tekstova dobila je velika profesionalna priznanja.

32. Prošetajte. Pođite do centra grada, do železničke stanice, pijace... Popričajte s ljudima, pitajte ih o čemu se priča u gradu, šta je glavna tema.

33. Pisma čitalaca. Nemojte im se smejati pre pažljivog čitanja. Naravno, mnoga su literarni pokušaji sa malo uspeha, ali ih ima fantastično korisnih. Jedno takvo je odvelo našeg kolegu pravo na ilegalne borbe pasa u dalekom predgrađu Beograda. Drugo je novinara crne hronike odvelo do napuštene zgrade na čije se higijenske navike žalio neki komšija. Ispostavilo se da je to nezaposleni bračni par sa šestoro dece izbačen iz stana birokratskom odlukom sa fantastičnom, na da tužnom, životnom pričom. Kasnije su od gradske uprave dobili prvo privremeni smeštaj, zatim i stan.

34. Pratite nekoga. Ako ugledate osobu koja vam je interesantna iz bilo kog razloga (možda skuplja čudnu vrstu predmeta po kontejnerima, možda je to devojčica koja prosi, možda starac sa trideset odlikovanja na sebi, možda neartikulisani ulični svirač, možda je to neko ko vam je upravo izjavio nešto neočekivano interesantno u potpuno drugom kontekstu...), pokušajte da neprimetno ostanete uz nju nekoliko sati. Previše tuđih života gledamo kroz kratko vreme u kojem daju izjavu, ili odbijaju da to učine. Proboravite malo u poziciji zainteresovanog promatrača njihovih života. Odlučite se u nekom trenutku da im priđete. Ko zna na šta ćete naići.

35. Ne budite gadljivi. Tamo gde niko ne želi da ode, idite vi. U hitnu pomoć, u pogrebni zavod, u ozloglašeni komšiluk, u socijalno ugrožene grupe, među društveno izopštene i zaboravljene ljude, kod onih koji umiru, kod onih koji su zarazni, prljavi, očajni... Ali, bez predubeđenja o vrsti priče koju tražite. U "divljem", sirotinjskom naselju, bez i jedne građevinske dozvole, beogradski kolega je brzo shvatio da jedan prominentni biznismen pokušava da "pogura" rušenje bespravno podignutih objekata kako bi posle jeftino otkupio zemljište za poljoprivredno dobro. Kolega se brzo sa urbanističkog i socijalnog problema prebacio na istraživanje. Drugi kolega je pratio kopače po kontejnerima i otkrio ženu čiji je muž ugledni visoko kotirani profesionalac na važnoj funkciji. Žena je kopala po đubretu iz hobija, koji joj je postao strast, pa je imala stan ispunjen umetničkim predmetima i retkim knjigama pronađenim u đubretu, kao i zbirku vrlo interesantnih dokumenata koje je pronašla bačene.

Gde god da idete, šta god da radite, razmišljajte: "Da li je ovo priča?" Koju god priču da pročitate, vidite ili čujete, zapitajte se: "Da li je odgovoreno na sva najvažnija pitanja?"

Pročitajte i originalni tekst:

50 places to shop for story ideas

Gregg McLachlan, Associate Managing Editor of the Simcoe Reformer, Ontario, Canada

http://www.notrain-nogain.org/Train/Res/Report/50places.asp