Za planiranje istraživačke strategije važni su novac, vreme i tuđa pomoć. No, jednako je važno isplanirati korake tako da ne upozorite „negativce“ na svoje istraživanje pre vremena i ne navedete ih da vam „zatvore“ izvore.

Kada istraživački novinar isplanira sve što može u pogledu prezentacije (pisanja) teksta, rad na sinopsisu istraživačke priče stiže do segmenta koji je možda i njegova sama suština, a to je formiranje istraživačke strategije. Strategija se ne nalazi slučajno tek pri kraju formulara za izradu sinopsisa istraživačke priče. Jer tek kada predvidimo svaki aspekt istraživanja koji možemo, u situaciji smo da isplaniramo šta ćemo kada raditi i procenimo koliko nam je vremena, rada, pomoći i novca potrebno. A to se zove “istraživačka strategija”. Dakle, da planiramo:

KOLIKO JE POTREBNO VREMENA I NOVCA?

Istraživačko novinarstvo tehničkim i finansijskim zahtevima obično (ne i uvek) prevazilazi ono što su redakcije u regionu spremne ili u stanju da pruže svojim novinarima. Istraživački novinari se, opet, snalaze na različite načine.

Prvi je da istraživanje rade uz svoj svakodnevni posao, kada imaju vremena, i da sebi to vreme obezbede na različite načine.

Drugi je da učestvuju na konkursima međunarodnih organizacija koje nude sredstva za izgledne istraživačke projekte, pa da tako sebi obezbede preživljavanje dok se istraživanjem bave.

Treći je da biraju teme za koje nisu potrebni toliki meseci rada.

Istraživački novinari često vode nekoliko istraživačkih projekata istovremeno i od sredstava koje dobijaju za svaki, kombinovano, uspevaju da žive i bave se ovom vrstom novinarstva. Obično su vezani za međunarodne nevladine organizacije koje finansiraju istraživanja, ali je kod nas češći slučaj da novinar radi jedan osnovni posao, na primer uređivački, koji mu daje dovoljno vremena i da istražuje.

Ako unapred ne steknete realističnu sliku o novcu i vremenu potrebnim da se posao dovrši, može vam se desiti da ostanete bez jednog, drugog ili oboje u ključnim momentima i tako ugrozite uspeh čitavog rada na projektu. Zato se potrudite oko ovih „tehnikalija“, ma koliko vam sada izgledale nebitne.

Troškove je obično lakše predvideti od potrebnog vremena, pa ih izračunajte i uporedite sa raspoloživim budžetom. Na kraju krajeva, ako ste namerili da tražite sredstva za svoje istraživanje od neke organizacije, moraćete precizno da znate za šta vam je potreban novac i koliko.

- Koliko vam je vremena potrebno?

Pokušajte da budete što precizniji u ovoj proceni. Od toga zavisi kako ćete organizovati svoj život i rad van istraživanja, a od dobre organizacije direktno zavisi izvodljivost projekta. U isto vreme, ako znate koliko novca možete dobiti od projekta, a koliko profesionalne koristi (priča koja vas etablira kao istraživača doneće vam mnogo profesionalne promocije i na taj način, indirektno – i novac), lakše ćete odrediti i da li vam se isplati upuštati se baš sada u istraživanje o kojem razmišljate.

Pokušajte, dakle, da predvidite svaki pojedinačni postupak u istraživanju i vreme koje on zahteva. Razmislite o redosledu toga što treba da uradite – koji koraci su uslovljeni prethodnim saznanjima i događajima? Izračunajte koliko vam vremena u kojem trenutku treba za sve to zajedno. Zatim dodajte na sve to još barem 30 procenata ukupno procenjenog vremena za razne nepredviđene okolnosti i to vam je otprilike period u kojem treba da dovršite priču.

Ako se usput nešto bitno promeni, kao što je fokus vašeg istraživanja (često se usput pronađe i bolja tema od prvobitne), ponovite postupak.

- Koliko vam je potrebno timskog rada?

Toliko smo puta na našem programu čuli rečenicu: „Ja radim sam“, kao da smo u filmu o usamljenom detektivu kojeg svi mrze, ali on na kraju trijumfuje hapšenjem masovnog ubice ili šefa mafije.

Ovakav stav nije čudan, jer su naše redakcije neuređene i predstavljaju mesta na kojima se novinar uglavnom bori za opstanak u igri sa veoma malo pravila, edukacije i pomoći. Centralno geslo u našim karijerama uglavnom je glasilo: „Snađi se sam“.Nakon samo nekoliko godina takve karijere, novinari steknu instinkt oslanjanja isključivo na sebe.

Nasuprot tome, mi informišemo polaznike o činjenici da velike medijske organizacije koje gaje istraživačko novinarstvo formiraju istraživačke timove jer se tako efikasnije istražuje. Na programu ohrabrujemo polaznike da se povezuju u timove i uče timskom radu. Jer, veliki događaji i velika istraživanja prevazilaze snage pojedinca i ponekad ih je individualno jednostavno nemoguće „pokriti“ kako valja.

Ako poznajete koleginicu koja je bolja od vas u, recimo, pretraživanju baza podataka, ili je završila prava, ili vlada drugom specijalnošću koja vam je potrebna, bilo bi čak i neodgovorno ne ponuditi joj saradnju. Na kraju krajeva, budite iskreni prema sebi i slabim tačkama u svom profesionalnom repertoaru. Ako znate izvanrednog pisca, a vi ste izvanredan istraživač, zajedno ćete napraviti pakleno dobru priču. Uz to ćete učiti od boljih od sebe i svoje slabe tačke pretvoriti u prednosti.

- Koliko i kada vam je potrebna pomoć fotografa, snimatelja i drugih saradnika koji nisu pisci?

Ovo je jednostavno organizaciono pitanje – ne dopustite sebi da u vreme ključnih događaja i razgovora jurite bilo kojeg fotografa koji je slobodan, a često se dogodi da su svi zauzeti. Najbolje bi bilo da što više radite sa jednim fotografom sa kojim dobro sarađujete i u njega imate poverenja.

Pored drugih razloga, ovo je zgodno i zbog toga što nije baš preporučljivo da previše osoba raspolaže informacijama koje su važne za vaše istraživanje. Informacije, posebno interesantne, imaju tendenciju da „cure“.

Ne propustite da svakoga od svojih saradnika od poverenja uputite u priču. Ne samo da će fotograf imati bolju ideju od vas u pogledu sadržaja i stila fotografije, već ćete se iznenaditi koliko su često ljudi koji nisu novinari u stanju da postave ključno pitanje, ili pitanje kojeg se vi sami niste setili.

Upravo je fotograf u prekograničnom istraživanju o pozadini višestrukog ubistva koje se dogodilo u Austriji, ali su žrtve bile iz malog mesta u Srbiji, skrenuo pažnju novinaru na najkorisniji izvor.

Majka je dopustila da je fotografišemo dok je držala slike ubijene kćeri, ali fotografije nije želela da da novinaru ni na kratko. Sa novinarima je razgovarala samo ona, ucveljena i izbezumljena. Reči su joj male sve manje i manje smisla, dok je među prisutnima bio i smireni čovek koji je odbio čak i da se predstavi.

Dok se novinar borio sa usklađivanjem haotičnih svedočanstava majke, fotograf se koncentrisao na slike u njenim rukama, snimio ih iz bliza, zatim povećao na svom displeju i analizirao lica fotografisanih. Ispitao je majku o tome ko je tu ko i shvatio da je ćutljivi čovek u stvari brat ubijene devojke i na to skrenuo pažnju novinaru.

Ispostavilo se, naravno, da je brat, pola sata kasnije, uz kafu u obližnjem lokalu, ispričao sve ključne činjenice, logično i povezano, ali to nije želeo da učini pred okupljenim komšijama i izbezumljenom majkom.

Da fotograf nije imao duboko razumevanje priče i problema u dolaženju do činjenica i da nije ukazao novinaru na brata ubijene, novinar bi nakon razgovora sa majkom ostao sa gotovo neupotrebljivim izjavama. Ovako, shvatajući da čovek ima razloga da ćuti, ponudio mu je diskretno da se kasnije nađu i popiju piće, što se i te kako isplatilo. U priči su ostale informacije koje je dala majka, ali samo one koje su se poklapale sa tvrdnjama mnogo pouzdanijeg i prisebnijeg izvora.

- Koliko pomoći vam je potrebno od kolega iz drugih medija?

Nisu svi mediji konkurentski i nisu svi novinari pomamljeni takmičari. I tako vam je posao bio da prelistate arhive i vidite šta je ko pisao ili snimao o onome što istražujete. Zabeležite imena kolega koji su najviše postigli u izveštavanju o vašoj temi, potražite ih i zamolite za pomoć. Bićete iznenađeni koliki broj njih će ovo doživeti kao izraz poštovanja prema svom radu i izaći vam u susret, naročito ako i vi to tako shvatite. Mogu vam uštedeti strašno mnogo rada.

Uostalom, ako radite u novinama, možete uspostaviti plodnu saradnju sa nekim sa radija ili televizije i međusobno se „hraniti“ informacijama. Ako uskladite vreme objavljivanja svojih priča i priloga, svi će proći bolje no što su se nadali.

- Koliko pomoći vam je potrebno od stručnjaka izvan medija?

Stručnjaci su „najbolji prijatelji“ istraživačkog novinara. Naravno, kao i kod svih drugih izvora, važno je proveriti da li je stručnjak za oblast u kojoj se kreće vaše istraživanje interesno povezan sa temom, odnosno, da li mu je u profesionalnom, privatnom ili nekom drugom interesu da utiče na istraživanje odvraćajući ga sa utvrđivanja svih ključnih činjenica.

Međutim, kada je jednom to ustanovljeno, može se reći da je neutralni stručnjak često i neophodan uslov izvedbe istraživanja jer se ne može očekivati od novinara da na brzaka završi, recimo, medicinu, kako bi bio apsolutno kompetentan za tu oblast.

Stručnjaci su i advokati vaše redakcije s kojima ćete se savetovati o zakonskim posledicama objavljivanja pojedinih informacija. S druge strane, ako ste došli u posed nekih administrativnih dokumenata, bez obzira koju oblast života ti dokumenti uređuju, administrativni radnik koji zna da protumači šifre i kaže vam po kojoj proceduri je taj dokument nastao, kome je sve poslat i koja ga administrativna akta prate u daljem procesu, veoma je značajan, jer bi taj dokument mogao imati samo težinu predloga, koji već na sledećoj administrativnoj instanci drugo telo odbije, ignoriše ili poništi.

Dakle, učiniće vam se da imate ključni dokaz da je neko doneo veoma štetnu odluku, ali kada proverite čitavu administrativnu proceduru, ispostaviće se da je to samo predlog nekog činovničića koji je odbijen i više nikada nije ni pomenut, osim u šali. Da ste objavili tekst na osnovu tog dokumenta, i vi biste postali predmet sličnih šala, samo što će se na vaš račun šaliti čitava profesionalna javnost i još stotine hiljada ljudi.

Stručnjaci, međutim, rade u uskim profesionalnim krugovima koji se međusobno štite i često nisu spremni da daju ocene kvaliteta rada svojih kolega. Isto tako, među njima postoje sukobi za koje se van uskog kruga njihovih kolega i ne zna. Sve je to veoma opasno za novinara.

Naš polaznik je tražio stručno mišljenje jednog penzionisanog visokorangiranog policajca, specijalizovanog za određenu vrstu kriminala, o akcijama njegovih bivših kolega na polju njegove ekspertize. Čovek je bio izvanredno kritičan, pa je čak optužio i konkretne ljude za korupciju, ali bez dokaza. Povrh toga je zatražio i da mu se ime, status i čin ne pominju. To je, naravno, bilo sumnjivo, a kada je polaznik počeo da proverava navode iz drugih izvora, saznao je da je bivši policajac penzionisan po kazni zbog veoma teških profesionalnih prekršaja i da je veoma kivan na kolege. Dalja provera pokazala je da je samo mali deo njegovih tvrdnji imao bilo kakvog osnova.

Previše je novinara i medija koji bi na takvu priču skočili kao na senzaciju i objavili je, samo na osnovu toga što je izvor kompetentan. Nemojte biti jedan od takvih. Na duge staze, isplati se biti profesionalan, čak i ovde.

KAKVA JE TVOJA ISTRAŽIVAČKA STRATEGIJA?

Strategija predstavlja utvrđivanje redosleda postupaka koji će nas najefikasnije dovesti do cilja – otkrića i dokazivanja informacija. Priču o istraživačkoj strategiji zapravo smo načeli u segmentu sinopsisa koji se bavio procenom količine vremena potrebne za pojedine postupke.

Tehnički gledano, strategija je utvrđivanje redosleda aktivnosti. U tom postupku neke stvari su logične i očigledne: ako se bavite ekološkom katastrofom, prvo ćete se što više obavestiti o ekologiji i ostalim oblastima nauke koje su važne za razumevanje problema o kojem pišete. Zatim ćete saznati što više o onome što je o toj katastrofi objavljeno, potom razgovarati sa stručnjacima, svedocima i žrtvama, i na kraju se obratiti onom ko je katastrofu izazvao. Princip je jednostavan – prikupićete materijal koji će vam dati dokaze za dobra, “nezgodna” pitanja za ključni intervju. Dobri novinari se obično potrude i da saznaju koja su postojeća ili nova, još uvek neprimenjena rešenja za izbegavanje ovakvih incidenata i napišu nešto i o tome.

Formiranje strategije je, međutim, najčešće i mnogo više od logičkog ređanja aktivnosti. Zašto? Zato što su izvori, među kojima nisu svi prijateljski ili neutralni, živi ljudi čije vitalne interese ugrožava vaše istraživanje. Oni će svoje interese braniti različitim sredstvima.

Prvo od takvih sredstava je – da vam “zatvore” izvore. Da vas onemoguće da dođete do dokumentacije, da porazgovaraju sa drugim osobama koje vam mogu dati informacije i usklade svoje interese sa njihovim. Logično, te osobe više neće želeti da razgovaraju sa vama ili će vas uputiti na pogrešnu stranu.

Odbrana interesa neprijateljskog izvora, na žalost, može da ide i toliko daleko da ugrozi bezbednost istraživača, njegovih saradnika i drugih izvora.

Sve se ovo može bar delimično izbeći. Zato strategiju istraživanja treba postaviti tako da neprijateljski izvor što duže ne sazna za vaše istraživanje. Tako ćete prikupiti više materijala i dokaza za “nezgodna” pitanja pre nego što se neprijateljski izvor potrudi da ih ukloni ili vas onemogući u njihovom otkrivanju.

Upravo u istraživanju o “avarskom pojasu” desio se slučaj koji se veoma često ponavlja u istraživanjima na našem programu. Naime, žena koju je sud pozvao da na osnovu stručnosti proceni vrednost avarskog pojasa, na obično raspitivanje o tom arheološkom nalazu odgovorila je kompletnim i sveobuhvatnim predavanjem i dala novinaru snimke i drugi materijal drage volje. Uradila je to čak sa entuzijazmom jer je smatrala da se u medijima premalo govorilo o tako krupnom otkriću.

Kasnije smo utvrdili da ona nikada nije boravila u istoj prostoriji sa pojasom, već ga je samo videla na fotografijama. Otkrili smo još neke nelogičnosti i nejasnoće u njenom iskazu, poput drastične razlike između njene procene vrednosti pojasa i vrednosti koja se nudi na tržištu. Zato smo joj se obratili ponovo, ali pre nego što smo uopšte i došli u priliku da bilo šta pitamo, naišli smo na odlučno odbijanje saradnje, čak i neprijatno ponašanje.

Mala zajednica arheologa, istoričara umetnosti, trgovaca antikvitetima i umetničkim predmetima i policajaca čija je to specijalnost već je brujala o našem istraživanju i niko više nije želeo da ima ništa s nama. Šta se u stvari dogodilo?

Izvori u Srbiji imaju sa novinarima iskustva po kojima temeljna, dugotrajna i efikasna istraživanja gotovo da i ne postoje. Iako smo mi jasno pomenuli reč “istraživanje” i pre prvog razgovora sa izvorom, ta žena jednostavno nije znala šta to znači i očekivala je samo novo skretanje pažnje na atraktivan arheološki nalaz, a verovatno i nešto reklame za sebe kao osobu koja se “avarskim pojasom” pozabavila temeljnije od drugih.

Kada se ispostavilo da se mi na tome nismo zaustavili, svesna mutnih radnji koje su se u vezi sa pojasom odigrale, nije više želela da ima išta s tim. To, međutim, nije značilo da je ona uradila nešto nelegalno ili nemoralno.

Šta više, možda su baš njen temeljan rad i materijal koji je objavila o pojasu dovoljno skrenuli pažnju javnosti i sprečili da pojas napusti zemlju tajnim kanalima i bude prodat u inostranstvu, kao što se dogodilo sa mnogo sličnih nalaza pre njega. Međutim, ako bi se ispostavilo da nam je bitno pomogla, mogla je izgubiti svaku komunikaciju sa profesionalnim krugovima čiji su interesi snažno vezani za dilere umetninama i antikvitetima. Ona je zato prekinula svaku saradnju sa nama.

Ovo je samo jedan primer. Svako je istraživanje različito i svako postavlja pred istraživačkog novinara nove zadatke. Ipak, jedan princip im je zajednički: budite oprezni, čak blago paranoični, pri formiranju strategije. Zaštitite, što je moguće više, svoj put do izvora i dokaza. Da ponovimo: šteta od neosnovanog opreza je kud i kamo manja od one koju donosi lakomisleno uletanje u nevolje.

- Načini (po vrstama i hronološkim redom) popis svih potrebnih aktivnosti

Kada razvijete strategiju, pretvorite je u jedan ovakav popis. To je slagalica koju ćete dopunjavati i menjati joj redosled onako kako se istraživanje bude razvijalo. Strategija je verovatno najživlji aspekt istraživanja koji se najčešće i najdramatičnije menja. Vraćajte joj se i radite na njoj.

- Načini okvirni vremenski raspored svih aktivnosti

Upravo ovde je važno da novinar postavi istraživanje tako da ne upozori neprijateljske izvore, naročito one moćne, na svoje aktivnosti.

Osim toga, ovo je organizacioni postupak kojim novinar nastoji da izbegne situaciju u kojoj krajem istraživanja treba da uradi tri stvari u isto vreme, a nema vremena ni za jednu. Upamtite, imate rokove, nestrpljive urednike i ograničena sredstva.

Uostalom, ako urednicima unapred kažete da vam za istraživanje treba tri meseca rada, neće vas gnjaviti posle dve nedelje da im “date nešto”. Bez ozbiljnog promišljanja vremenskog rasporeda ne možete ni izračunati koliko vam vremena ukupno treba.

- Odvoji vreme za sve planirane aktivnosti

Ovo je mesto na kojem bi trebalo da pobrojimo sve novinare koji su u sklopu našeg programa probili rokove, a među njima ima i onih koji svoje istraživanje nikada nisu ni dovršili. Nećemo to učiniti, ali znajte: nema ih malo. Jedan od osnovnih razloga je taj što nisu ozbiljno shvatili vremensko planiranje i nisu realno procenili sa koliko vremena za istraživanje zapravo raspolažu pored svog svakodnevnog posla i drugih obaveza.

Oni nisu ušli u istraživanje sa manje entuzijazma od drugih, ali su vremenom obično shvatali da je tema koju su odabrali preveliki zalogaj za uslove u kojima rade. Kako mi na programu aktivno i “glasno” sarađujemo sa polaznicima na izboru tema, ali konačne odluke prepuštamo njima, mnogi su bili preambiciozni ili nerealistični u proceni svojih mogućnosti. Neki, jednostavno, nisu imali dovoljno znanja o svojoj profesiji da bi uopšte bili u stanju da izvedu realnu računicu.

Dakle, odvojite vreme za sve planirane aktivnosti jer se može ispostaviti da to vreme u stvari nemate. Nije to kraj sveta. Naići će manje zahtevna tema, a ona koja vas toliko privlači sačekaće vreme kada budete u povoljnijoj poslovnoj i životnoj situaciji.

Iskustvo govori i da će jednog dana ta vaša omiljena tema postati toliko aktuelna da će vas upravo urednici koji vam ograničavaju vreme moliti da se pozabavite onim što im je ranije izgledalo kao gubljenje vremena.

Na kraju krajeva, ako ne možete sami sve da postignete, pokušajte da formirate tim. Međutim – razmišljajte o tome odmah. Jer ako pokušate da formirate tim u sred istraživanja, može vam se desiti da na taj posao izgubite isto onoliko vremena koliko nastojite da uštedite timskim radom.

(U sledećem nastavku – Organizuj svoje izvore: Koji su glavni, a koji sporedni? Koji mogu uticati jedni na druge? Kako ces zaštititi svoje izvore? Koji dokumenti su teško dostupni?)