"New media summit - Digitalna agenda" bio je naslov konferencije održane 28.09.2011. u Beogradu koju organizatori, ABC Srbija i Business dialogue, opisuju kao "lokalno, regionalno panevropsku razmenu znanja i iskustava u sferi digitalne agende".

“Na jednom mestu okupljamo marketinške i medijske profesionalce koji promovišu korišćenje najsavremenijih IK tehnologija, a sa ciljem unapređenja funkcionisanja medijske i marketinške industrije u regionu i Srbiji kao njegovom centru”, kažu u ABC Srbija.

Međutim, dok su stručnjaci na konferenciji diskutovali o značaju Interneta za razvoj društva u celini, zbog prekida optičkih kablova svega stotinak metara dalje, na mostu Gazela, veći deo Srbije ostao je bez Interneta, fiksne i mobilne telefonije.

Stručna javnost raspravljala je o budućnosti "novih medija", a Vlada Srbije tog istog dana usvojila je Medijsku strategiju, dokument u kome je toj temi posvećeno jedva nekoliko uopštenih rečenica.

O tome koliko pažnje država pridaje novim medijima, možda još bolje govori činjenica da Državna sekretarka u Ministarstvu informisanja zadužena za Digitalnu agendu Jasna Matić nije ni došla na konferenciju i otvorila je, kako je najavljeno, već se prisutnima obratila unapred snimljenim video zapisom, najverovatnije iz svog kabineta.

Sama konferencija bila je podeljena u 3 dela - dva panela i chill-out zonu.

Iako je tema bila "krupna" (Evropska digitalna prilika), a titule panelista još zvučnije, da li zbog jutra ili gužve na Gazeli, konferencijska sala bila je poluprazna. Mada, ruku na srce, ako je i bilo onih koji su planirali da dođu kasnije, nisu previše propustili. Ako zaboravimo da je govore svih panelista moguće pregledati preko live-e.tv, 95% iznetog moglo je da se pročita sa njihovih PPT prezentacija, koje se i sada mogu skinuti sa sajta organizatora.

Baš kao i kod nas

Predsednik Evropskog Saveza profesionalnih informatičkih udruženja Vasile Baltac, koji je u Srbiju, u kojoj je prosečna brzina Interneta 1,7 megabita, došao iz Rumunije, zemlje gde se globalnoj mreži u proseku pristupa brzinom od 15,3 megabita, prezentovao je svoje viđenje "premošćavanja ditigalne razlike" i to kroz "stubove razvoja informatičkog društva". Tokom njegovog izlaganja više puta su se čuli ironični komentari "da, pa baš kao i kod nas".

Baltac je pričao o značaju razvoja infrastrukture, lako dostupnom i jeftinom pristupu Internetu, e-govermentu i dostupnosti "upotrebljivog" sadržaja. Iznoseći zanimljiva poređenja, pokušao da ukaže na značaj rada na izgradnji pomenutih "stubova" i podizanju informatičke pismenosti građana, potkrepljujući to podatkom da je od 1950. godine broj stanovnika Zemlje uvećan 2,5 puta, broj IT profesionalaca 4.000 puta, a broj IT korisnika čak 400.000 puta!

Mojca Jarc, direktorka Sektora za infrastrukturu elektronskih komunikacija Agencije za informatičko društvo Slovenije, govorila je o nečemu što je za srpske pojmove gotovo pa naučna fantastika. Podatak da je u Sloveniji optičkim kablovima pokriveno čak 44% domaćinstava, a da je posle Litvanije (?!), Švedske i Finske, Slovenija na 4. mestu po broju optičkih konekcija, i to ispred zemalja kao što su Nemačka, Švajcarska i Holandija, sigurno da je baš tako zvučao.

Budućnost malih ekrana?

Učesnike konferencije, nakon prilično suvoparnog izlaganja gošće iz Slovenije, razbudio je predsednik IAB Hrvatska Jan Jilek koji je govorio o razvoju Internet oglašavanja u toj zemlji. Jilek je učesnike konferencije hronološki proveo kroz istoriju Interneta u Hrvatskoj, zastajući na bitnim tačkama razvoja, kao što su dolazak HTTPoola i Gemiusa, formiranje INAMA (Asocijacije za interaktivni marketing) i pojave AdLinka.

Najveću pažnju učesnika na prvom panelu privuklo je izlaganje Filipa Pjacinskog, potpredsednika Gemiusa, vodeće evropske kompanije za online istraživanja. Iako je i Pjacinski veći deo izlaganja posvetio predstavljanju statističkih podataka, jedini je rezultate i komentarisao, odnosno izneo procene. To se, pre svega, odnosilo na veoma male prihode medija od "Small screen advertising" (SCA), odnosno oglašavanja na mobilnim verzijama sajtova gde se, smatra potpredsednik Gemiusa, situacija neće bitno promeniti narednih godina.

“U Velikoj Britaniji, na primer, već nekoliko godina unazad slušamo kako će "baš ova godina" biti prekretnica i kako će to tržište porasti. Ali, to nikako da se desi”, podsetio je Pjacinski.

Mobilni uređaji na internetu u Srbiji

Govoreći o SCA, Pjacinski je izneo i podatke o upotrebi mobilnih uređaja u Srbiji, koji se i dalje bitno razlikuju od evropskih standarda. Dok u Srbiji najveći broj poseta sajtovima dolazi sa iPhone - skoro 20%, a slede iPad sa 14,4%, i Nokia C3 sa 5,2%, E72 sa 2% i 2700 Classic sa 1,8%, u Evropi u prvih pet ima samo touchscreen modela. Ubedljivo vodi iPad, koji drži čak četvrtinu tržišta, iPhone je drugi sa 11,6% a slede ih Samsungovi modeli Galaxy S i S2 sa po 7%, odnosno 6%, i na kraju HTC Desire sa 2,56%.

Poslednji govornik na prvom panelu bio je direktor Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) Milan Janković. Kao, ispostaviće se, i većina ostalih predstavnika državnih tela koji su dobili priliku da govore, zapravo je podneo izveštaj o radu RATEL-a, a zatim se osvrnuo na očekivanu digitalizaciju televizije. Podatak koji bi se mogao smatrati najbitnijim bila je Jankovićeva prognoza da će rok za potpuni prelazak na digitalni prenos TV signala sa aprila 2012, kako je prvobitno planirano, biti pomeren za april 2013. godine.

Posle Jankovića vreme prisutnih oduzela je Dragana Ćurčić, pomoćnik direktora Javnog preduzeća Emisiona tehnika i veze, koja je govorila o ulozi tog preduzeća u procesu digitalizacije.

Nažalost, iako su hostese sa mikrofonima u ruci "dežurale", čekajući da ih pruže učesnicima koji bi postavili pitanja govornicima, moderator tu mogućnost nije najavio.

BBC Online – strategija “4 ekrana”

Drugi panel počeo je pred skoro punom salom, što je bilo i očekivano budući da je prvi govornik bio glavni i odgovorni urednik BBC online Steve Herrmann, sasvim sigurno najveća zvezda Samita. Herrmann je bio jedan od retkih govornika kome statistika nije bila u prvom planu, već je veoma ilustrativno govorio o trendovima u posećenosti info sajtovima, mogućnostima da se sadržaj približi korisnicima, pa čak i otkrio neke od još neaktiviranih servisa BBC-ja. Jednostavno, nije bilo suvišnog podatka u njegovom izlaganju.

Herrmann je govorio iz, kako je rekao, uređivačkog ugla i najveći deo vremena posvetio samom sadržaju. Osnovu priče činila su "4 ekrana" (PC, mobile, tablet i TV).

“Web sajt BBC je nešto na čemu su čitavi timovi radili godinama. Ali, ono što se sada dešava je prebacivanje na kolosek mobilnih platformi jer statistika u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazuje da čak polovina građana koristi mobilni internet” - rekao je Herrmann.

On je izneo drugačije mišljenje od Mareka Slačika po pitanju "ulaska" mobilnih platformi u sferu oglašavanja, i ocenio da je "mobilni internet tu, izazov je već sada", a da će veoma brzo broj ljudi koji Internetu pristupaju sa mobilnog telefona biti veći od broja desktop konekcija.

“Ta činjenica bi trebalo da nam pokaže koliko je važno da kao izdavač pronađete način na koji ćete svojim korisnicima pružiti podatke. Da li će to biti isti podaci, da li će isto izgledati, da li će biti prezentovani u istom delu dana? To su stvari o kojima mi u BBC razmišljamo”, kaže Herrmann.

Herrmann je govorio i o optimizaciji sajtova za mobilne platforme. BBC online news trenutno koristi čak 3 različita sistema. Prvi zapravo predstavlja standardni izgled sajta, koji je neophodno zumirati i skrolovati. Tačnije, nije uopšte optimizovan za mobilne telefone, ali se i dalje pojavljuje na velikom broju uređaja.

Druga verzija je optimizovana, a funkcioniše već nekoliko godina. Ona sadrži samo naslove tekstova i po koju sliku, ali je po Herrmannovom mišljenju "funkcionalna, ali ne i previše inspirativna".

Pre nešto više od godinu i po dana BBC je pustio specijalnu aplikaciju za iPhone i Android, koja je pre svega vizuelna, sadrži samo fotografiju i naslov, ali se intenzivno radi na njenom unapređenju.

Herrmann je otkrio da se trenutno radi na sjedinjavanju svih platformi, kako bi napravili jednu, jedinstvenu, koja će se koristiti svuda - od mobilnih telefona, preko tableta, pa možda i na TV ekranima. Ovaj posao on je ocenio kao "strateški prioritet" za BBC.

“Najveći izazov ovde je za urednike - šta postaviti, za dizajnere - kako postaviti sadržaj tako da bude vidljiv i na mobilnim telefonima i na tabletima. Tablet računari po našim procenama predstavljaju pravu priliku. Pre svega zbog mogućnosti da se sadržaj bolje vidi, da se postave video materijali boljeg kvaliteta, bolje fotografije”, rekao je Herrmann uz napomenu da sve to predstavlja izazov i za programere, čiji je zadatak da pronađu rešenje da se materijal na isti način vidi na svim operativnim sistemima i na svim uređajima.

Šta posetioci traže, a još i učestvuju

Herrmann se osvrnuo i na sadržaj koji posetioci traže, i na način na koji to rade:
“Jedna od ključnih stvari koje rade je to da traže naslove, skeniraju, vide šta se poslednje desilo. To nije teško razumeti. Ako stojite na autobuskoj stanici i čekate prevoz, potreban vam je veoma jednostavan i brz način da dođete do vesti. Pri tome postoje i velike razlike u odnosu na deskop računar. Pre svega, mobilni uređaj je stalno sa vama i kada se nešto bitno desi, vi to možete da saznate u sekundi. Dakle, najbitniji su brzina, najnovije vesti, naslovi. To je u stvari nešto nalik Twitteru”.

Svoja zapažanja ilustrovao je podatkom da je opcija "BBC live", preko koje su tokom nedavnih nemira u Londonu objavljivane najnovije vesti, samo u jednom danu imala 12 miliona otvorenih stranica!

Po pitanju mobilnih aplikacija, Herrmann je posebno naglasio "geolokacijske servise", odnosno mogućnost da sistem, na osnovu lokacije korisnika, odredi koji će mu se sadržaj prikazati. Tačnije, pošto većina telefona već prikazuje podatak o lokaciji (gradu, naselju..) u kome se korisnik nalazi, na osnovu toga mogao bi da dobija precizne podatke o vremenskoj prognozi za taj grad, male oglase koji se odnose na taj region i sl.

Ovaj sistem, kaže Herrmann, idealan je i kod prikupljanja vesti i fotografija koje šalju građani. Kao primer je naveo nedavne proteste u Egiptu, gde je i pored odlične pokrivenosti događaja novinarima BBC, ova medijska kuća dobijala na hiljade dodatnih informacija i fotografija sa lica mesta, koje su slali građani. Na osnovu geolokacijskog servisa mogla je da se odredi i lokacija odakle je materijal poslat.

Kraj izlaganja Herrmann je posvetio prikazivanju sadržaja na TV, koji zahvaljujući IPTV opciji više ne mora da bude obično "gledaj ono što prikazujemo", već praktično neograničene nove mogućnosti.

Priličnu pažnju privuklo je i izlaganje izvršnog direktora prodaje kompanije Telenor Mareka Slačika o "Small screen surfingu". Početna scena PPT prezentacije bio je ogromni talas koji je praćen rečima "Dolazi. I biće ogroman", čime je na ilustrativan način pokazao svoje očekivanje da "talas" trenda surfovanja Internetom uz upotrebu smart telefona i tablet računara ubrzano dolazi.

“Pitanje je samo da li ćemo se popeti na taj talas i otplivati dalje ili će nas on poklopiti!”, rekao je Slačik.

Srpsko tržište nespremno za mobilni pristup

Svoja očekivanja Slačik je potkrepio statistikom, pre svega američkog, ali i evropskog i azijskog tržišta. Građani SAD-a prosečno provedu čak 2,7 sati dnevno "socijalizujući se" na Internetu, što neminovno znači da veliki deo tog vremena provedu povezani preko mobilnih uređaja.

Da takav trend postoji i u Srbiji pokazuju i podaci o broju korisnika Telenorove usluge "Klik", gde je u samo četiri meseca sa 20.000 njihov broj uvećan na 140.000, a broj korisnika "data transfera" se od jula 2009. do jula 2011. godine bezmalo duplirao.

Međutim, iako je i sam izneo tvrdnje da mobilni pristup Internetu predstavlja veliku perspektivu, a da infrastruktura uglavnom postoji, Slačik je ocenio da tržište u Srbiji nije spremno za to. Ovo je pokazao kroz činjenicu da veoma mali broj sajtova ima posebne verzije koje su prilagođene "small screen" pristupu, a da to čak nema ni sam Telenor.
U tom kontekstu Slačik je kao pozitivan primer izdvojio Blic.rs, gde sistem sam prepoznaje sa koje platforme pristupate i automatski vam otvara adekvatnu verziju sajta, mobilnu ili "običnu". Pri tom, ako detektuje mobilni uređaj sa Android operativnim sistemom, odmah će ponuditi i besplatnu aplikaciju koja je dodatno prilagođena uređaju korisnika.

Prezentacije urednice RTS Digital Tatjane Ćitić i direktora marketinga i prodaje Telekoma Srbija Jelene Stojanović zapravo su bile predstavljanje proizvoda ili samih kompanija, kao što su VideoOnDemand paketa uz OpenIP televiziju.

Rast prihoda od digitalnog oglašavanja i u Srbiji

Jovan Protić, direktor digitalnih izdanja Ringier Axel Springer Srbija, za razliku od svojih prethodnika, ipak se pozabavio stvarima koje su svakako korisnije medijskim profesionalcima. Preciznije, prihodima od "digitalnog oglašavanja" i činjenici da su ti prihodi i dalje u ogromnoj nesrazmeri sa njihovom realnom vrednošću, a svakako i sa potencijalom.

Kao primer, Protić je naveo Francusku, gde građani u proseku 37% vremena provode uz Internet, 33% uz TV, 17% uz radio i 12% uz štampu. Međutim, i pored toga što je Internet 3 puta popularniji od štampe, i dalje čak 50% više novca odlazi štampi. Analiza koju je prikazao pokazuje ipak da se i to tržište ubrzano razvija.

U Češkoj je, na primer, od 2007. na Internet oglašavanje odlazilo oko 5%, dok je danas ta cifra veća za 2,5 puta, a procena je da će u 2013. preći 15% od ukupnog novca uloženog u oglašavanje, odnosno preko 400 miliona evra! Sama ova brojka trebalo bi da izazove pažnju marketinških agencija.

Prema istim podacima, rast se beleži i u Srbiji. Iako i dalje daleko ispod evropskog proseka, trenutno na tu vrstu oglašavanja ide 7%, što je skoro 4 puta više nego pre 5 godina, a prognoza je da će u 2013. dostići čak 17% od ukupnog oglašavanja. Time će Srbija, poređenja radi, biti znatno ispred Slovačke, koja se i sada bori da preskoči svega 2%.

Protić je prezetovao i podatke o prihodima kompanija Axel Springer i Ringier, koje u Srbiji funkcionišu kao jedna firma, a poseduju neke od najuticajnijih štampanih medija, kao što su dnevni listovi Blic, Alo, 24 sata, nedeljnik NIN, Blic žena itd. Kompanija Axel Springer u 2004. godini svega 2% prihoda ostvarila je od online oglašavanja, dok je u 2010. godini ta brojka uvećana na čak 24%. Slična je i situacija sa Ringierom, koji je sa 5% u 2004. godini došao do 23% u 2010.

Međutim, prema Protićevoj oceni, to je i dalje daleko manje od očekivanog.
“Ako pogledate Naspers (to je još jedna medijska kompanija koja je pre 10tak godina bila tradicionalna), danas 86% ukupnog prihoda ostvaruje od digital-a, a svega 14% od štampe. Ali, ako pogledate strukturu prihoda, takođe ćete se iznenaditi. Čak trećina dolazi od gejminga, 28% od aukcijskih sajtova, a 40%”, rekao je Protić.

Analizirajući ovo uvećanje, on je ocenio da je to posledica "internacionalizacije zapadno-evropskih izdavača", koji države istočne Evrope vide kao zemlje poslovnih prilika. Međutim, u velikom broju slučajeva izdavači ne pokreću informativne sajtove, već najčešće male oglase, socijalne mreže, sajtove sa igricama ili aukcijske i e-komerc sajtove. Kao primer poslužio je i britanski "Daily mail", koji u istočnoj Evropi ne poseduje ni jedan info portal.

Deo svog izlaganja Protić je posvetio i naplati sadržaja na Internetu, za koju je ocenio da uz dobru poslovnu strategiju može da predstavlja značajan izvor prihoda. Kao veliku šansu za zaradu naveo je geolokacijske servise, o kojima je prethodno govorio i Herrmann sa BBC.

Nažalost, učesnici skupa ponovo su bili uskraćeni za mogućnost da gostima postave pitanja, a prilika za razgovor za vreme ručka nije postojala jer su gosti odvedeni u restoran u koji su pristup imale samo VIP zvanice :(

Zanimljivo je bilo da u zvaničnom delu skupa gotovo da nije bilo reči o društvenim mrežama kao što su Twitter ili Facebook, kao ni o zaštiti privatnosti, pa i bezbednosti na Internetu danas.

O lajkovanju, “dugom repu” i svemu po malo

Chill-out zone – deo konferencije koji su organizatori posebno najavljivali i koji je, sudeći po imenima govornika, trebalo da bude možda i najzanimljiviji deo samita, nije se baš proslavio. Zamišljen je, mora se priznati, prilično inovativno. U prostoriji od nekih stotinak kvadrata bile su postavljene tri "govornice", pored kojih je bio po jedan LCD ekran. Ideja je bila da istaknuti IT profesionalci ispričaju nešto o oblastima kojima bave. Svako je trebalo da zauzme po jednu govornicu i održi prezentaciju od desetak minuta ispriča, pri čemu su posetioci mogli da se šetaju od jednog do drugog predavača i čuju šta ih zanima. Pri tom je piće (alcohol-free) bilo besplatno i dobro ohlađeno, pa je sve zvučalo odlično u najavi.

Međutim, osim što su posetioci bili na slatkim mukama kako da odaberu koga da slušaju, ispostavilo se da je i samim panelistima problem da govore bez ozvučenja, pa su morali da viču. Tako se desilo da je Ivan Minić iz "Burek.rs", odustao pre nego što je i počeo sa izlaganjem. Pri tom, ako bi oko nekog predavača bila veća gužva, oni iz poslednjih redova bili bi prilično blizu ćošku u kome je drugi predavač, pa je slušanje željene teme predstavljalo popriličan napor.

Kao što se moglo i očekivati, najviše pažnje privukla su predavanja Istoka Pavlovića, stručnjaka za viralni marketing, Nebojše Radovića u svetu poznatijeg pod nickom Eniax, Radeta Tričkovića iz HTTPool i Laleta Markovića iz live-e.tv.

Istok Pavlović je govorio o evoluciji vesti, naslovima i kako ih učiniti boljim za pronalaženje preko pretraživača, ali i za društvene mreže.

“Sve ima svoje specifičnosti. Iako na prvi pogled ne deluje logično da neki test na Vukajliji.com ima više lajkova od teksta na Njuz.net, tu je stvar prosta. Ljudima treba samo par sekundi da pogledaju, odnosno pričitaju materijal na Vukajliji.com. To je obično neka slika i jedna prosta rečenica. Ako im se dopadne, lajkuju ga. To je to. Na Njuz.net moraju da utroše mnogo više od 2 sekunde, pa često i ako im se dopadne oni ne odu do kraja i ne lajkuju ga. Dakle, tekst koji bi imao samo naslov i jednu rečenicu sigurno bi imao više lajkova” - pojasnio je Pavlović.

On je govorio i o fenomenu igrica, koje postaju sve popularnije. Podsetio je na primer kada je pred prošlogodišnju Paradu ponosa na sajtu tracara.com objavljena igra "Gej protiv navijača": “Mi nismo pustili bilo kakvo saopštenje, niti smo obavestili medije o tome. Međutim, putem društvenih mreža u samo jednom danu igra je postala pravi hit, istog dana prilog o tome bio je prikazan u Dnevniku RTS, a priču su objavile i ostale nacionalne TV kuće”.

Dosta posećeno bilo je i predavanje Laleta Markovića, urednika live-e.tv. Marković je prezentovao sistem rada ove neformalne medijske kuće i govorio o budućnosti tog servisa. Činjenica da sa razvojem infrastrukture skače popularnost streaming-a, u čemu je i dalje neprikosnoveni lider Youtube, argument je kojim je Marković opravdao svoja očekivanja o sve široj primeni video zapisa na Internetu. Inače, zahvaljujući live-e.tv, kompletna "New media summit" konferencija bila je prenošena uživo i to besplatno, a samo dan kasnije bili su dostupni snimci svakog pojedinačnog izlaganja sa prva dva panela.

Eniax je govorio o "profesionalnom pozicioniranju kroz blog". Zapravo, pokušao je da predstavi dobre strane, ali i zamke tog vida komunikacije. Uz konstataciju da se o blogovima više ne priča toliko mnogo kao do nedavno, odnosno da su ih Facebook i Twitter pregazili, Eniax je ocenio da su blogovi zapravo prerasli u velike medije, a da veliki mediji sve više liče na blogove :)

Kao jedan od saveta izdvojio je "long tail" pravilo, koje je ilustrovao slikom Apatosaurusa (prepoznatljivi džinovski dinosaurus biljožder, sa orgomnim vratom i dugačkim repom), kome su vrat i rep postavljeni pod uglom od 90 stepeni.

Priča se svodi na pozicioniranje na pretraživačima, zbog čega je veoma preporučljivo da sadržaj koji postavljamo bude prilagođen tom cilju.

“Ako neko u pretraživač upiše "vesti Niš", dobiće milion sajtova. Tu je konkurencija velika. Ali, ako ključnim rečima pridodamo još po neku dodatnu, kojom bliže određujemo priču, npr. "vesti Niš Durlan", onaj ko pretražuje dobiće mnogo preciznije rezultate zahvaljujući manje atraktivnim rečima, odnosno takozvanom "long tail" ili dugom repu”, kaže Eniax.

Takođe, kao savet blogerima, naveo je upravo društvene mreže, odnosno "adekvatno uvezivanje različitih elemenata, čime se povećava efekat svakog elementa ponaosob".
“Jednostavno je. Facebook populariše vaš blog - blog utiče na povećanje lajkova kroz like box. Isto je i za Twitter, LinkedIn, SlideShare…”, pojasnio je.