Na Skupštini Evropske federacije novinara (EFJ) u Beogradu tesnom većinom je odlučeno da se EFJ registruje u Briselu kao posebno pravno lice, iako je sada deo Međunarodne federacije novinara (IFJ).

Predstavnici novinarskih udruženja i sindikata iz 26 država Evrope prošle sedmice su na sastanku u Beogradu tesnom većinom odlučili da se Evropska federacija novinara (EFJ) registruje u Briselu kao posebno pravno lice – što u najmanju ruku može značiti slabljenje veze sa Međunarodnom federacijom novinara (IFJ) čiji je sada regionalni deo.

Oko stotinu novinara okupilo se od 15. do 17. juna 2011. na godišnjoj Skupštini Evropske federacije novinara (EFJ), koju su prvi put organizovala srpska udruženja - Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS), kao i Sindikat novinara Srbije (SNS).

IFJ je jedina organizacija novinara koja je zvanično registrovana u telima Evropske unije, a pod rukovodstvom doskorašnjeg generalnog sekretara Aidana Whitea (mandat mu je istekao u martu) u poslednjih desetak godina prerasla je u lobističku grupu koja štiti prava novinara i, po tvrdnjama Whitea i predsednika EFJ Šveđanina Arnea Koeniga, ima odlične veze sa nekoliko evropskih komesara. White je dve decenije bio spona između IFJ i EFJ – bio je generalni sekretar obe organizacije – a njegovim odlaskom otvorena je debata o budućnosti evropske federacije.

Na predlog Udruženja nemačkih novinara (DJV), u Beogradu je izglasan predlog da se EFJ registruje kao pravno lice koje bi imalo mogućnost (nemački delegati su to naglasili) da samo konkuriše za sredstva iz fondova EU. Trenutno Međunarodna federacija novinara funkcioniše tako da svaki region sveta ima svoje udruženje, ali samo kao odeljenje IFJ, ne kao poseban entitet.

Nemački predlog izazvao je bojazan nekih delegata, pre svega onih iz Velike Britanije, da će i ostale regionalne organizacije (azijska, afrička, latinoamerička) slediti primer EFJ, što bi moglo da dovede do prekida rada IFJ. Britanci su uz to izneli i argument da bi neki članovi međunarodne federacije mogli postupak Evropljana da shvate kao aroganciju i poruku da bogati žele da budu još bogatiji i da svoj novac ne žele da dele sa siromašnim Afrikancima i Azijcima.

Britansko udruženje NUJ (National Union of Journalists) zato je podnelo kontrapredlog koji je odbijen, ali su usvojene dve rezolucije kojima se EFJ obavezao na „jačanje saradnje sa IFJ“. Nije ipak izvesno da će te rezolucije sprečiti i praktično odvajanje EFJ od IFJ.

Kako je i običaj na godišnjim sastancima EFJ, usvojeno je dvadesetak rezolucija – procedura je takva da nacionalna udruženja i sindikati predlažu rezolucije do mesec dana pred sastanak, a onda Upravni odbor ima mogućnost da ih amandmanima menja. Tako su usvojene rezolucije o zaštiti prava freelancera, o potrebi procene uticaja ekonomske krize na žene novinare, o autorskim pravima koja treba da budu garantovana kolektivnim ugovorima.

Na predlog španskog udruženja izglasana je zanimljiva rezolucija o bojkotu konferencija za štampu na kojima nije dozvoljeno postavljanje pitanja, dok je na inicijativu italijanskog udruženja usvojena rezolucija kojom se od EU traži pomoć za obezbeđivanje nezavisnosti novinarstva od političkih i ekonomskih pritisaka.

EFJ je nedavno raskinuo ugovor koji je od 2007. imao sa nemačkom kompanijom WAZ (Westdeutsche Allgemeine Zeitung, vlasnik ili suvlasnik nekoliko novina u Srbiji i Hrvatskoj), a koji je osmišljen kako bi se unapredila etika i poslodavca i novinara. Kako je objasnio predsednik EFJ Arne Koenig, ideja je bila da se i na Balkanu, kao u Nemačkoj, novinarima omogući da sa poslodavcem potpišu kolektivne ugovore, ali WAZ to nije poštovao. „WAZ je taj ugovor koristio kao reklamu, a nije ga primenio“, rekao je Koenig, naglasivši da je u međuvremenu ta kompanija otpustila i više od 300 novinara u svojim izdanjima u Nemačkoj.

Posebnom izjavom EFJ je podržao srpske novinare, istakavši da "smatra alarmantnim narušavanje slobode izražavanja u Srbiji, koje se ogleda u stalnim političkim i ekonomskim pritiscima na novinare i u odsustvu sindikalnih prava. EFJ podržava srpske novinare u borbi da prisile poslodavce u medijima na zaključivanje kolektivnih ugovora kojim će se garantovati prava zaposlenih. EFJ je pozvala vlasti u Srbiji da okončaju nekažnjavanje ubica novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. EFJ smatra neprihvatljivom činjenicu da tri istraživačka novinara u Srbiji* moraju da žive pod 24-satnom policijskom zaštitom, kao i blagu kaznenu politiku prema napadačima na novinare“.

EFJ je takođe pozvala svoje članice da podrže Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije u obeleževanju godišnjice ubistva 16 radnika Radio-televizije Srbije (RTS) u NATO bombardovanju 23. aprila 1999. NUNS je na ovu formulaciju imao primedbi, pošto smatra da je za pogibiju radnika RTS najodgovorniji režim Slobodana Miloševića, ali je na kraju saopštio da se ne protivi usvajanju teksta.

Predsednik EFJ Arne Koenig je na otvaranju sastanka 15. juna, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića, rekao da će mu EFJ uskoro poslati pismo u vezi sa stanjem srpskih medija, pošto je u aprilu Tadić već dobio jedno pismo upozorenja u vezi sa novinarstvom u Srbiji. Koenig je rekao da je Tadić na to pismo odgovorio i najavio da će mu uskoro stići novo, pošto su čelnici EFJ dobili nove iscrpne informacije o ugroženosti slobode štampe.

Tadić je inače u govoru delegatima EFJ istakao da je Srbija danas slobodno društvo i da je situacija za novinare mnogo bolja nego devedesetih kada su novinari bili ubijani.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

* Pod zaštitom policije u Srbiji žive Brankica Stanković, autorka emisije „Insajder“ na TVB92, Veran Matić sa B92 i dopisnik Večernjih novosti iz Loznice Vladimir Mitrić.