Na seminaru Misije OEBS-a izloženi su detalji državne pomoći medijima u Srbiji, a gosti su omogućili poređenje i sa hrvatskim i švedskim iskustvom.

Država Srbija godišnje odobrava desetine miliona evra medijima, ali ta sredstva velikim delom odlaze javnim preduzećima, bez jasnih kriterijuma i praćenja potrošnje, upozoreno je na seminaru Misije OEBS-a u u Beogradu na temu državne pomoći medijima, koji je održan u Medija centru 9. Decembra 2011.

Šefica odeljenja za medije Misije OEBS Dragana Nikolić Solomon rekla je u uvodnom izlaganju da Ministarstvo kulture za medije u Srbiji godišnje izdvaja 5 miliona evra, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine 3,5 miliona evra, a lokalne samouoprave 16,5 miliona evra.

"Neophodno je uspostaviti efikasne mehanizme kontrole državne pomoći medijima koji bi sprečili da država narušava konkurenciju na tržištu usmeravajući sredstva medijima prema kriterijumima koji nisu zasnovani na javnom interesu", ocenila je Nikolić Solomon.

Državni novac samo za javni interes

Pravna savetnica u Odeljenju za medije Misije OEBS Sanja Stanković istakla je da je Vlada Srbije u Medijskoj strategiji konstatovala da nema jedinstvenu bazu svih državnih pomoći, kao i da se efekti te pomoći ne mere i nema podataka o ukupnoj odobrenoj sumi.

“Kada govorimo o državnoj pomoći mislimo na Zakon, dve uredbe i pravilnik, ali nemamo ništa što se odnosi isključivo na dodelu državne pomoći medijskom sektoru. Bilo bi korisno da se razviju smernice koje će se odnositi na detaljne analize medijskog tržišta, njegove specifičnosti i potrebe,” naglasila je Stanković.

Prema njenom mišljenju, Medijska strategija mogla bi da bude osnova za definisanje javnog interesa u informisanju, kao i za vođenje računa o instrumentima koji će omogućiti osvarenje javnog interesa umesto “potplaćivanja” određenih redakcija.

“Mislim da će rasti uloga Državne revizorske institucije i uloga budžetske inspekcije, jer oni treba da kontrolišu trošenje novca i proveravaju da li je tom prilikom opravdan javni interes, dok Evropska komisija gleda samo da li je državna pomoć realizovana u skladu sa zakonom,” saopštila je Stanković.

Andrijana Ćurčić iz Ministarstva finansija podsetila je da je kontrola državne pomoći zvanično počela 20. marta 2010. godine, kada su definisana pravila za dodelu državne pomoći.
“Sve definicije u Zakonu o državnoj pomoći i pratećim dokumentima preuzete su iz regulative EU i potpuno su usaglašene,” rekla je Ćurčić.

Ona je ukazala na to da je zabluda da Komisija za kontrolu državne pomoći odobrava sredstva jer ona samo kontroliše odobreno.

“Od marta 2010. do sada komisija je donela ukupno 170 odluka. Najviše je dodeljenih sredstava u oblasti privrede, i to kao državna pomoć malim i srednjim preduzećima. Ministarstvo ekonomije je podnelo najviše prijava jer su najviše novca po tom osnovu oni i odobravali,” objasnila je Ćurčić.

Prema njenim rečima, kontrola javnih preduzeća biće uvedena iduće godine, što znači da će pod ovu zakonsku oblast potpadati i mediji koji su u državnom vlasništvu.

Zakon predviđa da korisnik državne pomoći u toku tri godine ne sme primiti više od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ona je iznela je podatak da se Evropskoj komisiji ne mora prijavljivati pomoć za delatnosti od opšteg interesa u vrednosti do 30 miliona evra, što je izazvalo veliku raspravu na skupu.

Direktorka novinske agencije Beta Ljubica Marković rekla je da je ta brojka "duboko problematična" jer je reč o izuzetno visokoj granici koja u velikoj meri premašuje godišnje budžete medija, na šta je predstavnica Komisije za kontrolu državne pomoći rekla da gornji prag od 30 miliona može biti promenjen u Srbiji, ali da se tu mislilo na pomoć kakva bi, na primer, pripala aerodromima ili privrednim subjektima koji pružaju usluge socijalnog stanovanja.

Komisija za kontrolu: ne dodeljuje i ne kažnjava

Milica Petrović koja je u Komisiju za kontrolu državne pomoći delegirana iz Komisije za zaštitu konkurencije, rekla je da je Zakon o državnoj pomoći u primeni više od 20 meseci, a kada je pisan ispoštovan je savet EU da bude kratak i jasno napisan, odnosno da zakon bude samo osnova za uspostavljanje pravnog okvira za kontrolu državne pomoći.

“Komisija za kontrolu nema mandat da se bavi kažnjavanjem, pravni akti iz ove oblasti ne sadrže kaznene odredbe. Ako uvidi povredu zakona, Komisija o tome obaveštava budžetsku inspekciju i šalje informaciju korisniku da je njen stav da treba da vrati odobrena sredstva,” rekla je Petrović.

Ona je priznala da je predstavnicama Komisije seminar OEBS-a predstavljao prvo pojavljivanje u medijima, te da im se dešavalo da primaju pozive i molbe da odobravaju novac ili kredite iako uopšte nemaju zakonska ovlašćenja za to.

“Na osnovu onoga što piše u Medijskoj strategiji meni se čini da će i Vlada da zove Komisiju i traži pare, jer u tom tekstu uopšte ne piše kako će se regionalni servisi finansirati, nikakav model finansiranja nije predviđen“, izjavio je advokat Slobodan Kremenjak.

Najveći problemi – na lokalnom nivou

On je kazao da su pragovi od ključne važnosti u odlučivanju koliko neko može dobiti državne pomoći.

“Jasno je da će RTS i Tanjug biti u vidu onih koji budu određivali gornji prag za dodelu novca, ali ako budu visoki, omogućiće da se lokalni mediji provuku kao javna preduzeća,” rekao je Kremenjak.

“Najveći problem je na lokalnom nivou gde se od komercijalnog medija očekuje da racionalizuje troškove da bi se takmičio sa nekim kome država plaća plate. Medijsku strategiju su podržala medijska udruženja pod uslovom da se od 1. januara 2012. godine primene pravila kontrole novca po planu iz Akcionog plana, odnosno da od Nove godine javna preduzeća više ne dobijaju novac netransparentno. Neko sada shvata da je možda doveden u zabludu da će rok biti ispoštovan”, poručio je Kremenjak.

Predstavnica Ministarstva finansija Andrijana Ćurčić priznala je da su u tom telu i iz Direktorata EU dobili pitanje zašto nijedna jedina lokalna samouprava nije prijavila odobravanje državne pomoći, pa je Komisija zato sama pregledala sajtove ukupno 174 grada i opština Srbije i našla svega sedam konkursa za dodelu sopstvenih sredstava.

“Dve opštine su raspisale konkurse u oblasti kulture koje smo detaljno analizirali i zaključili da su vrlo uopšteni jer obuhvataju odobravanje sredstava za stavke poput kulturnih manifestacija i raznih okupljanja. Morate imati u vidu da Komisija nema mogućnost inspekcijskog nadzora”, istakla je Ćurčić.

Švedsko iskustvo u dodeli državne pomoći

Henrik Selin iz Stalnog predstavništva Švedske pri EU predstavio je na seminaru švedsko iskustvo o državnoj pomoći naglasivši da ne prezentuje zvanične stavove Evropske Unije.
“Prilikom donošenja svakog novog Zakona o državnoj pomoći morate obavestiti Evropsku Uniju, odnosno Evropska komisija mora dati odobrenje”, objasnio je Selin i dodao: “Kada sam 1995. godine radio u Ministarstvu kulture Švedske, sećam se da smo se pitali: “Pa neće valjda EU da pita šta mi radimo?!”

On je ukazao da postoje principi supsidijarnosti o kojima države odlučuju, ali ne postoji Akvis koji će dati odgovore na sva pitanja iz ove oblasti. Najvažnije je poštovanje principa koji su primenljivi na svaku državu članicu EU, kao što su: promovisanje pluralizma, obezbeđivanje kvaliteta, koji uključuje i proizvodnju programa na manjinskim jezicima, raspisivanje javnih konkursa prilikom dodele pomoći, obavezna primena samoregulative, bezbedni uslovi za rad novinara, zabrana nedozvoljenje medijske koncentracije, transparetno vlasništvo, zdrava distanca države u odnosu na medije kako ne bi došlo do konflikta interesa.

“Moja glavna teza je da zemlje članice imaju pravo da odlučuju o svojim šemama državne pomoći, ali moraju poštovati principe EU,” naglasio je Selin.

Prema njegovim rečima, svaka vrsta državne pomoći medijima je zabranjena ukoliko nije dodeljena nakon jasno definisanih kriterijuma, javnog konkursa, formirane komisije koja pregleda prijave i delotovorne nezavisne kontrole.

On je podvukao i to da o svakoj odluci mora postojati pisani trag i mora biti dokazano da je utvrđen javni interes da bi nešto bilo finansirano ili odobreno.

“U izvore pomoći svrstavaju se i izuzeće od plaćanja PDV-a ili TV pretplata, jer i ta pomoć predstavlja pretnju za sve druge učesnike na tržištu,” kazao je Selin.

On je zaključio da je određivanje limita državne pomoći važno.

“U Švedskoj je opredeljena ukupna pomoć štampanim medijima od 60 miliona evra koja se raspodeljuje na 150 organizacija, pa bi bilo suludo da država poput Srbije postavi visoki limit i u tom smislilu delim vašu zabrinost,” rekao je Selin u raspravi.

Državna pomoć javnim servisima

Selin kao predstavnik Švedske upozorava da mora da postoji zakonodavni akt koji će definisati šta to država očekuje od javnog servisa i pratiti da li to javni servis ispunjava.
On smatra da mora biti ispoštovan princip proporcionalnosti koji znači da javni servis treba delom da zarađuje od oglašavanja, ali mora jasno dokazati koji procenat finansijskih prihoda dolazi od komercijalnih aktivnosti, a koji od pretplate. Zatim da dokaže da novac od države nije trošen za komercijalne programe.

“Ako ste javni emiter na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou, moraćete da budete organizaciono i finanasijski spremni da pokažete kako poslujete, da opravdate državnu pomoć i imate nezavisnu uređivačku politiku i ugled. Javni servis mora da bude kontrolisan od strane nezavisnih revizora”, rekao je Selin.

On je zaključio da EU zahteva transparentnost prilikom dodele državne pomoći na takvom nivou da je i dete mora razumeti. Svaka odluka o državnoj pomoći je javna i mora da ima odgovor na pitanje koji interes je ispunjen njenim odobravanjem.

Državna pomoć medijima u Hrvatskoj

U Hrvatskoj je razdvojeno knjigovodstvo koje pokazuje priliv i trošenje novca od pretplate i onog sa tržišta u javnom medijskom servisu.

U ovoj susednoj državi promenjen je status pretplate, koja je postala taksa, vrsta poreza. Sve dok je postojala pretplata, određen procenat je morao da se prebaci državi na ime poreza, a ovako sav novac od takse ide medijima.

Konsultant iz Hrvatske Davor Glavaš objasnio je da je u Hrvatskoj definisano da svi moraju plaćati porez na imovinu televizijskog prijemnika, a ne TV pretplatu, pa zato HRT ne plaća porez na ovu vrstu prihoda. Suštinski država “gubi”, ali HRT ni ranije nije plaćao porez na ostvarenu pretplatu, nego je Vlada redovno donosila odluku o oprostu duga na ime uplate poreza.

“Sada HRT ne mora da razmišlja da li će Vlada doneti odluku o oprostu 30 miliona evra,” objasnio je Glavaš i precizirao da nema razloga da 100% naplaćene takse ide samo javnom servisu, nego 3% tog novca odlazi u poseban fond za pluralizaciju medija.

On je kazao da nezavisni regulator raspolaže sumom od 5 miliona evra godišnje, čime finansira loakalne komercijalne stanice da bi one proizvodile nekomercijalni program, odnosno program od javnog interesa.

“Prosečno medijske kuće dobijaju 30 do 35 hiljada evra, što je za lokalne radio stanice vrlo dobra suma. Prioritet imaju mediji na manjinskim jezicima, pre svega na srpskom jeziku. Zahvaljujući tome u Hrvatskoj postoji nekoliko stanica koje programe emituju na srpskom jeziku” rekao je Glavaš.

Njegova preporuka je da u Srbiji od RTS-a treba tražiti da odvoji knjigovodstvo, te da posebno prikazuje raspolaganje novcem prikupljenim od TV pretplate i od marketinga jer dok se to ne desi, ta medijska kuća imaće ogromnu finansijsku prednost u odnosu na ostale emitere na tržištu.

Glavaš je naveo primer da novac od pretplate može biti trošen za proizvodnju programa za decu, edukativne serijale, ali i upozorio da nije uvek moguće povući jasnu liniju između onoga što je od javnog interesa i onoga što je komercijalno.

“Sportska prava javni servis može da kupuje samo od novca koji je zaradio od oglašavanja. Zato HRT sada nema prava na prenos trke Formule jedan, ali će Olimpijadu prenositi”, naveo je Glavaš i podsetio da se u Hrvatskoj dešavalo da HRT može da plati “koliko hoće” prava za pojedine filmove i serije i tako ostvaruje gledanost novcem koji nije zaradio u ravnopravnoj tržišnoj utakmici, zbog čega su licencna prava bila jako skupa za komercijalne emitere koji nisu mogli da ponude više od HRT-a.

Glavaš je priznao da se zaprepastio kada je čuo da je direktor RTS-a Aleksandar Tijanić izjavio da će radije platiti kaznu nego javnosti dati izveštaj na uvid o trošenju sredstava, jer to nikako nije dobra praksa javnog servisa.

 

EU optimizam i sumnja medijskog sektora

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović zaključio je da su se na seminaru čula dva pristupa: jedan pun optizma koji je izneo predstavnik Švedske, a potom i Jelena Aleksić iz Delegacije EU u Srbiji sa porukom da je njihovo prisustvo potvrda da pridaju važnost temi, ali i da je očigledno da se poštuju svi rokovi u pogledu donošenja i primene Zakona o državnoj pomoći i pratećih podazakonskih akata; i drugi pristup pun sumnje koji imaju predstavnici medijskog sektora u Srbiji.

“Mi smo navikli da država pronalazi mogućnosti da zaobilazi predviđena pravila i otuda strah da će zaobići i pragove u dodeli državne pomoći. Sada imamo situaciju da se na lokalnom nivou iz opštinskog budžeta jednoj stanici dodele sredstva bez konkursa, a druga bez ikakve pomoći države treba da se takmiči sa njom na istom tržištu”, izjavio je Obradović.

Poruka predstavnica Ministarstva finansija je da moraju da se reše tri pravna pitanja:

1)    Da se u Srbiji uredi pravni položaj svih javnih preduzeća, pa i onih koja su medijske kuće.

2)    Da se utvrdi postojanje javnog interesa, jer to nije u nadležnosti ni Komisije za kontrolu državne pomoći, ni u nadležnosti Ministarstva finansija.

3)    Da se reši pitanje privatizacije kapitala u medijima, da bi pravila u kontroli mogla da budu primenjena.

Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić ocenio je da bi budžetsko izdvajanje za medije bez jasnih pravila moralo da bude ukinuto jer narušava konkurenciju, a državi daje alat da promoviše odabrane medije, a da druge guši.

“Bilo bi fer da se kao državna pomoć medijima tretira svako odobravanje državnog novca, jer je reč o vrlo osetljivoj oblasti, dok davanje javnim preduzećima nema nikakve veze sa državnom pomoći i ono bi moralo da bude zabranjeno”, zaključio je Janjić i podvukao da smo sa ovakvim pristupom u sukobu sa ključnim stavom Evropske komisije da u svakoj dodeli novca mora biti definisan javni interes.

Foto: Medija centar Beograd