“Ne želim da živim u zemlji gde sam jedina opozicija. Ako je tako, to je strašno, jer me ne zanima”, izjavio nedavno Zoran Kesić, voditelj jedne od najgledanijih televizijskih emisija poslednjih meseci u Srbiji. “24 minuta sa Zoranom Kesićem” je serijal koji je deo novog talasa britke, pametne, jasno usmerene političke satire koja se javila kao protivteža atmosferi pritiska na medije, tabloidnom silovanju javnosti i pomanjkanju opozicione snage na političkoj sceni.

 

U gustoj medijskoj magli Kesićeva emisija je uz „Državni posao“, još jednu izvanrednu satiričnu seriju koju duže od godinu dana emituje Televizija Vojvodina, postala obavezni deo TV programa koju publika u Srbiji sa iščekivanjem prati. Ove dve serije ukazale  su na potrebu da se nađe novi način komunikacije sa političarima, preispita ustaljeno medijsko tretiranje određenih društveno-političkih tema i podsetile nas na to kako televizija može, ipak, biti inteligentna, promišljena i uzbudljiva.

 

Naravno, pre svega je u javnom govoru nedostajalo oslobađanje od stega straha i autocenzure. I to je sada dobijeno uz humor u udarnim televizijskim terminima – na TV B92 nedeljom uveče u 23 h sa Kesićevom emisijom i svakodnevno u 18.50 h na TV Vojvodini sa serijom „Državni posao“.

 

 

Poslednji put u Srbiji se dobar humor  i satirični osvrt  na najvažnije političke teme i ličnosti  našao 2004. i 2005. godine u lutkarskoj seriji "Nikad izvini' na TV Pinku. Serija je ostala upamćena po maštovitom, donekle montipajtonovskom scenariju, humoru i lutkama koje su bile uspešne  imitacije političara. Jedno vreme je i TVB92 negovala video satiričnu kolumnu novinara “Vremena”, Ljube Živkova, ali je ona u novoj postmiloševićevskoj medijskoj slobodi “postradala” i nestala sa programa ove televizije, pošto je autor kritikovao direktorku Fonda za političku izuzetnost Sonju Liht, zbog koncetracije funkcija. 

 

Sada imamo emisiju „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, momke iz Državnog posla, a povremeno se pojave i dignu veliku prašinu pojedinačni satirični radovi, preko društvenih mreža, „usamljeni jahači“, poput glumca Srđana Miletića, poznatog po britkom humoru, a široj ex YU publici po ulozi recepcionera Veša u seriji Naša Mala klinika

 

Kesićev šou „24 minuta“ nastaje kao veoma srećna saradnja ovog autora sa Njuznetovcima, satiričarima koji su postali poznati po svom portalu Njuznet, posebno nakon čuvene izmišljene vesti o tome da je pijani Srbin ubio ajkulu u egipatskom letovalistu Šarm el Šeiku, skočivši joj na glavu. Vest su preneli i mnogi svetski ozbiljni mediji, a neki su otišli i dalje od nje, dajući grafički prikaz objašnjenja bazirnog na naučnim proračunima o tome kako je od „srpskog“ pijanog skoka mogla postradati ajkula. Satirični duh Njuzovaca dobio je u Zoranu Kesiću pravog partnera sa ozbiljnim dramskim talentom i smislom za poigravanje TV žanrovima, koji je ovaj autor već pokazao u svojim ranijim TV programima.

 

 

Kesićeva emisija postavljena je kao TV šou u kome nas autor vodi kroz satiričnu pogled na aktuelne teme, uz važne goste, koji su mahom, takođe, poznati po kritičkom misljenju. U jednoj od poslednjih epizoda, Njuznetovci i Kesić dobijaju čak i javljanje Džulijena Asanža iz Ekvadorske ambasade, čime je „24 minuta“ utvrdila i dimenziju vazne društveno-političke emisije.

 

Trojica momaka Novosađana, autori, takođe, veoma popularnog satiričnog serijala “Državni posao”, osmislili su dobar dramaturški polazni koncept za svoje skeceve: unutar jedne kancelarije u državnoj instituciji nalaze se tri arhivatora - stalna lika ovog serijala: Čvarkov (vojvodjanski nacoš) Torbica (Ličanin dođoš) i Boškić (najmlađi u kancelariji, pomalo razmaženi Novosađanin, najblizi nečemu što je moderna tzv. demokratska politički korektna opcija, ali iz porodice u kojoj su brat i tata odavno u politici i na direktorskim mestima).  Sva trojica rade tako sto ne rade, kao što i naziv serije kaže: “Državni posao”. 

 

Teme su im veoma široke, neretko dnevno-politički motivisane, a često i vrlo brzo reagovanje na vesti iz sveta i regiona. U vreme nedavne predizborne kampanje, recimo, trojica junaka odlučuju da i sami osnuju stranku i kandiduju se, te u nekoliko izvanrednih epizoda dok u Srbiji, građani ojadjeni padaju u izbornu apstinenciju, gledamo kako se trojica junaka sasvim zgodno uklapaju u ono što je političi koncept stranaka, koji je i doveo do apstinencijalne glasačke krize.

 

 

 

Objašnjavajući poziciju satire danas na televizijama, Nikola Škorić, jedan od autora serije “Državni posao”  kaže da mesto za satiru na programima televizija sa ovih ex YU prostora ne postoji: “Svi ex YU narodi, ako tako možemo da kažemo, se diče svojom duhovitošću, a to se na televizijama retko ili uopšte ne vidi… U Srbiji, konkretno, imamo svega nekoliko emisija koje se humorom bave na nivou koji nije priprost i banalan. Ono što takođe, postoji, a ne vidi se jeste stand up scena, koja se poslednjih nekoliko godina veoma uspešno razvija. Nadamo se da ćemo uskoro imati priliku da vidimo i neke od standup komičara na malim ekranima tv prijemnika”, kaže uz osmeh Škorić.

 

 

O tome da li su on i kolege iz “Državnog posla” otvorili vrata novom talasu satiri na televizijama, Škorić kaže da misli da nisu: “Mi smo nekako ušli kao igrači s klupe, pošto dolazimo sa televizije koja nema nacionalnu frekvenciju, već regionalnu, ali ono što je našu emisiju dovelo do publike je pored naravno, RTV Vojvodine, internet, tj. You Tube, a to je medij koji definitivno dolazi, polako ali dolazi. U Srbiji je 95% svega što se tiče medija smešteno u Beogradu i ne dešava se često da neko sa strane probije tu barijeru”. 

 

Govoreći za Media.ba o tome kako je sa Njuzovcima oblikovao satirični TV šou, prvi ovakve vrste u regionu, autor druge uspešne satirične serije, Zoran Kesić kaže da je ovaj koncept možda novost na našoj medijskoj sceni, ali emisije ovog tipa su veoma popularne u svetu, pre svega u Americi: „Tamo to već ima dugu tradiciju i prosto je normalno da postoje emisije koje krititikuju vlast, šale se na račun predsednika, podsmevaju svim manama društva“.  Ovaj autor kaže da su njemu u Njuzovcima uzori bili „Daily Show with Jon Stewart“ i „Colbert Report“.

  

„Sa Njuzovcima je moj rad prešao na viši nivo, dobio sam sjajnu ekipu scenarista, sa kojom zaista sa uživanjem stvaram svaku emisiju. Od početka zamisao i jeste bila da se bavimo najbitnijim temama i ličnostima, pre svega iz oblasti politike, što je i normalno. Najgledanije će biti upravo ono što najviše zanima ljude i što utiče na njihove živote. Trudimo se ipak da ne budemo samo 'politička' emisija, pa ćete tako u našoj emisiji videti i mnoge druge teme“, kaže Kesić.

 

 

Objašnjavajući kako su se odlučili za emisiju na TV B92 ovaj autor kaže da je uz ljubaznost Prve TV, na kojoj je ranije radio, snimljena pilot epizoda serije „24 minute“: „Zatim je rukovodstvo  'Prve'  pravilno procenilo da bi ovakva emisija bolje prošla na B92* (istog vlasnika. Prim. a.) tako da smo taktički prebačeni na tu televiziju. Ja sam na B92 inače već radio, tako da mi je ovaj povratak u staro jato baš prijao. 'Prva' je ipak više okrenuta zabavi, a B92 već godinama neguje ozbiljan tim informativnog novinarstva. A iako insistiram na tome da '24 minuta' moraju da budu zabavni, mislim da smo ipak mnogo bliži informativnoj redakciji, nego nekoj redakciji zabavnog programa. Što se tiče RTS-a, to mi je bila i ostala velika nepoznanica. Prosto, slabo poznajem ljude sa RTS-a, ne sedim u kafani sa njima, pa nikada i nisam bio u mogućnosti da nekoga okrenem telefonom i kažem 'Burazeru, vidi imam jednu emisiju...'. Čini mi se da je teško doći do emisije na RTS-u. Možda i grešim“, zaključuje Kesić.

 

 

Nikola Škorić kaže da se on i kolege u seriji “Državni posao” često bave aktuelnostima i verovatno su dosta puta pogodili društvene ‘bolne tačke’, pošto ih je, smatra ovaj autor, u našem društvu toliko da ih je teško promašiti”: “Ne mogu tačno da kažem šta ljudi vole da vide, čuju… nekad su to teme koje se bave politikom i političarima, a nekad one koje se bave našim mentalitetima”. 

 

O tome kako je lokalna vojvođanska tema – tenzija između dođoša i starosedelaca – u seriji “Državni posao” stekla jednaku popularnost kod publike u celoj Srbiji, Škorić kaže da taj sukob, kad se pogleda malo pažljivije i nije samo vojvođanska tema: “Mislim da se ona tiče celog Balkana jer gotovo svugde imate ‘dođoše i starosedeoce’. Ali to je samo jedan od sukoba koji se provlače, tu imate i sukob između generacija, starog I novog, nemilosrdnog kapitalizma I nerealnog socijalizma iz vremena SFRJ, itd, itd”. 

 

Na pitanje o tome da li njihova satira trenutno svoju popularnost  duguje i zatvorenosti “velikih televizija” (sa nacionalnom frekvencijom) za određene teme, Škorić kaže da “televizije sa nacionalnom frekvencijom nemaju mnogo hrabrosti da rizikuju sa nečim zaista novim i drugačijim”: “Ista stvar je i sa velikim privatnim produkcijama, uglavnom je tu neki reality, neki talent show, poneka serija upitnog kvaliteta. Ne znam da li to ima veze sa ionako malim tržištem oglašavanja pa postoji strah da se rizikuje ili je u pitanju nedostatak vizije…”, pita se Škorić.

 

Autor emisije “24 minuta sa Zoranom Kesićem” kaže da su on i Njuzovci prilično  razmazili gledaoce svojim stavom da u emisiji nema nedodirljivih: „I oni se sada ozbiljno ljute na nas kada u nekoj epizodi ne posvetimo dovoljno pažnje gospodinu Vučiću. Odmah nas proglašavaju 'prodanim dušama', pišu kako su 'i nama zapušili usta', prezrivo poručuju da bolje da prekinemo sa emitovanjem nego da se brukamo itd... To su isti ovi koji nakon jednog Novakovog poraza, pišu ružne stvari o njemu po internetu, zaboravljajući koliko im je prethodno radosti doneo. Pritom, naše epizode u kojima Vučić 'nije glavni' uopšte nisu porazi“, smatra Kesić.  

 

 

„Eto, takav je jedan deo našeg naroda. Kratkog pamćenja, osetljiv, lako okreće leđa onom koga je do juče hvalio, sklon da prvo pljune pa onda da razmisli zašto je pljunuo, ili još češće i ne razmisli uopšte“, objašnjava autor TV šoua '24 minute...'.  On naglašava da zajedno sa Njuzovcima pokušava u „emisiji da se bori protiv takvog načina razmišljanja, protiv površnosti i pojednostavljivanja: „I niko ne može da utiče na nas. Ni moćni koje 'obrađujemo', ni narod sa svojim željama koga želi da obrađujemo. Takoreći obrađujemo teme - kako nam dođe. Naša emisija, može nam se“, zaključuje Kesić.

 

 

Naši sagovornici, autori „Državnog posla“  i šoua „24 minuta sa Zoranom Kesićem“  tvrde da nisu nikada bili pod cenzurom. 

Kesić i Njuzovci su, međutim, doveli u jednu od emisija glumca Srđana Miletića koji je svojim ličnim satiričnom video montažom, postavljenom na Facebook, zaradio stotine hiljada pregleda, uz veliku halabuku oko ovog videa, koji je ruka vlasti skinula odmah pošto je video postavljen na youtube. U videu se ismeva niko drugi do najmoćniji političar, Aleksandar Vučić, koji je u predizbornoj kampanji pokušao da učešćem u spasavanju zavejanih građana kod vojvođanskog mesta Feketić, prikupi još nešto glasačkih poena. Kamere Javnog TV servisa su zabeležile Vučićev spasilački poduhvat, ali je Srđan Miletić ovo predizborno preterivanje odmah kaznio dodavši tekst dijaloga na video prilog. I sam Vučić je na konferenciji za štampu  reagovao ljutito na ovu video montažu, a novine su se danima bavile slučajem cenzurisanog videa.

 

- Mislim da su zdrav humor i satirična kritika društva oduvek bili neka vrsta ventila“, kaže Zoran Kesić za Media.ba: „Ljudima je lakše kada se šale da na račun stvari koje ih muče. Onda i ta muka ne izgleda toliko mučna. Onda i problemi ne izgledaju toliko nerešivi. Onda ni moćni ne izgledaju baš svemoćni. Sreća je da postoje takvi 'ventili'. U stvari nije sreća, pa ne živimo u Severnoj Koreji, pobogu. Ispravljam se: normalno je da postoje takvi ventili i kamo sreće da ih bude još više. Više bi se smejali a manje kukali“.

 

Autori “Državnog posla “ na svom sajtu imaju rubriku “Cenzurisano” za koju Nikola Škorić kaže da sadrži samo većinu onog što nije prošlo na snimanju: “Uglavnom su to situacije u kojima se zasmejemo, pa moramo da stanemo sa snimanjem ili stvarno nešto ‘odvalimo’ što nije za televiziju. Što se  tiče cenzure, otkad radimo ‘Državni posao’ nismo bili cenzurisani ni na koji način”, zaključuje u intervjuu za Media.ba, Nikola Škorić.