Dobrodošli na mesto zločina gde svi nešto traže - policajci tragove,
sudije dokaze, novinari informacije, a pogrebnici mušterije.

Telo je obično u lokvi krvi. Prostor je obeležen policijskom trakom. Kriminalistički tehničari ga pregledaju, traže tragove, otiske, fotografišu za dokumentaciju...

"Krvni" traže ličnu kartu ili bilo koji drugi dokument, utvrđuju identitet, upoređuju ga s bazom podataka, kontaktiraju sve koji bi mogli da znaju nešto o njemu, razgovaraju sa svima koji su se tu našli.

Tu je predstavnik tužilaštva, predstavnik suda, zapisničar, eventualno veštak, pa i ekipa hitne pomoći ako ima povređenih...

Malo dalje parkiran je automobil pogrebnog preduzeća, obično privatnog, koje za određeni procenat ima dogovor s policijom da ih zovu svaki put kad se nešto desi.

Dobrodošli na mesto zločina gde svi nešto traže - policajci tragove, sudije dokaze, novinari informacije, a pogrebnici mušterije.

Samo onaj koji leži u lokvi krvi više ništa ne traži. I jedini se ne pomera.

Tako ćete najlakše prepoznati žrtvu.

Scena

Bilo da je čovek ubijen ili je opljačkana banka; bilo da je izgorela kuća ili se autobus survao u provaliju, svako mesto krivičnog dela ili nesreće u suštini je isto - potrebno je na trenutak zaustaviti vreme kako bi se razjasnilo na koji način se šta odigralo.

Prolaznici se okupljaju. Uniformisani policajci ih drže na odstojanju.

Po pravilu "prašinari" - mlađi policajci - koji ne znaju ni šta ih je snašlo ni šta tačno treba da rade, a pogotovo ne kome šta smeju da kažu. Zato stoje drveni iza policijske trake, drže ruke na leđima, prebacuju se s noge na nogu i odmahuju glavom. Znaju da će dobiti po ušima ako ih neko "od gore" vidi da pričaju.

Kod težih zločina tu je i interventna jedinica policije, ako nešto krene po zlu. Oni su najopušteniji. Zbijaju šale, puše, fotografišu žrtvu telefonom da je pokažu kolegama koje nisu tu, pričaju s radoznalima. To se zove "obezbeđivanje mesta zločina" i njima je to svakodnevni posao.

Pitanja

Nakon svakog krivičnog dela pokreće se mašinerija koja cilja na onog koji je zavrteo čitavu stvar - krivca. I ta mašinerija ume da bude neizdrživo spora. Samo uviđaj ume da traje satima. Pogotovo ako zapadne preterano pedantnog (sporog) istražnog
sudiju ili tužioca koji bi sve natenane da dokumentuje.

Za to vreme vi radite svoj posao, koji je vrlo prost: gledate da zabeležite svaki detalj koji primetite i da razgovarate sa svima koji se tu nađu. Ko hoće nešto da vam kaže, reći će vam. Ko neće - neće.

Nemojte se plašiti da priđete svima koji se tu nađu. Vaše je da pitate. Njihovo je da li će vam odgovoriti.

To ne važi za porodicu i bliske prijatelje žrtve. Ako ne znate ko su, to su oni jedini ljudi koji plaču na mestu zločina i ako vam sami ne priđu, što se dešava, ostavite ih na miru. Još ste im samo vi potrebni...

Filtriranje

Saznajte ko su očevici i koncentrišite se na njih. Svakom postavite ista pitanja - ko, šta, gde, kada, kako i zašto. Posle ukrštajte izjave kako međusobno, tako i sa službenim informacijama. Ipak ne možete tek tako sirovo da napišete sve što saznate na mestu zločina. Rad na terenu ne služi tome.

Na mesto zločina idete kako biste dobili osnovne informacije, videli ko radi uviđaj, saznali ko su očevici, saznali šta da pitate službene izvore i dobili izjave kojima ćete kasnije ilustrovati utvrđene činjenice.

Izlazak na teren ne znači da ćete bez filtriranja i odvajanja bitnog od nebitnog preneti na papir sve što vidite i čujete. Očevici često preuveličavaju, pa i izmišljaju činjenice. Zato sve što čujete morate da uporedite sa svim drugim izjavama i sa zvaničnim stavom policije i istražnog sudije.

Poslednja verzija teksta izveštaja s mesta zločina biće miks svih bitnih izjava različitih ljudi koje zajedno objašnjavaju šta se desilo.

"U cilju istrage"

Jedini koji može da daje zvanične izjave na mestu zločina je istražni sudija. On (ili ona) je šef parade. Na uviđaj izlazi ako proceni da je to važno za obezbeđivanje dokaza. Tako bar piše u zakonima koji uređuju tok krivičnog postupka.

U stvarnosti, odluka istražnog sudije o tome da li će sam obaviti uviđaj ili će ga prepustiti policiji svodi se na težinu krivičnog dela - ako je neko ubijen ili je poginuo u saobraćajnoj nesreći, istražni sudija će sigurno izaći na teren, u tri ujutru - u tri ujutru, ali ga niko neće izvući iz kreveta u pola noći ako je neko obio trafiku i uzeo tri piva za sebe i društvo iz bloka.

Izjave koje istražne sudije daju na mestu zločina uglavnom su jednoobrazne i uopštene - ko je oštećen, na koji način i pod kojim okolnostima. Ne očekujte ništa više od njih.

Sve ostalo se uglavnom proglašava tajnom "u cilju istrage" - indicije o osumnjičenom, detalji krivičnog dela koje samo krivac može da zna, tragovi i dokazi koji će se koristiti kasnije tokom postupka...

Istraga je po zakonu tajna i samo je istražni sudija ovlašćen da iznosi podatke koje smatra da javnost ima pravo da zna. To vas ne ograničava da širite priču na koju god stranu vas odvedu izjave očevidaca. Štaviše, to se očekuje od vas, u granicama novinarske etike, naravno.

Tužilačka istraga

Istražne sudije viših sudova često su u poziciji da daju izjave novinarima, pa se i mnogo lakše snalaze u tome. Sudije najnižih sudova, u čijoj su nadležnosti dela koja često ne uzbuđuju previše javnost, uglavnom nisu naviknute na davanje izjava, pa je s njima malo teže uspostaviti saradnju. Tako je bar bilo do sada.

Uskoro će i u Srbiji i u Hrvatskoj posao šefa parade na mestu zločina preuzeti javni tužilac. S obzirom na poslovičnu konspirativnost ove profesije, s njima će se verovatno mnogo teže izlaziti na kraj, bar dok se ne naviknu na diktafon pred licem.

Veštaci

O svakom težem krivičnom delu obično će se i policija oglasiti saopštenjem. Sadržaj saopštenja uglavnom se dogovara sa sudijom i tužiocem, tako da u njemu nećete naći bog zna kako različite informacije. Osim, naravno, kad se policija i sud spore oko neke stvari, što i nije tako retko - uglavnom oko određivanja pritvora osumnjičenom: "Mi ih hapsimo, oni ih puštaju", rečenica koju ćete najčešće čuti od policije.

Pored policije i predstavnika pravosuđa, na mesto zločina uvek će po pozivu sudije doći veštak - saobraćajni veštak ili balističar ili bilo koji drugi za kog sudija proceni da bi mogao pomoći u prikupljanju dokaza. Potrudite se da saznate ko je ta osoba jer su uvek dobri izvori podataka koji će vam često reći i više nego što vas interesuje (nezvanično, naravno), a i voljni su da vam razjasne sve nedoumice koje možete da imate.

Kraj posla

Uviđaj se završava kad sudija napusti mesto zločina. Prikupljeni su svi dokazi, fotografisani su svi tragovi i život može da krene dalje. Tada se završava i vaš posao na terenu. Policija će skinuti traku, pogrebnici će odneti telo, radnici gradske čistoće opraće krv, a vi ćete otići u redakciju da napišete tekst.

U sledećem nastavku: O toku krivičnog postupka