80% mladih je svakodnevno na internetu, 90% mladih ima profil na Facebooku, a prosečni korisnik ove mreže ima više od 400 prijatelja. Ovo su neki od nalaza najnovijeg istraživanja o korišćenju Interneta u Srbiji.

Korišćenje interneta i novih medija u Srbiji je u stalnom porastu, a skoro 20% ispitanika navodi Internet kao svoj glavni izvor opšteg informisanja. To Internet stavlja na 2. mesto među medijima koji se koriste kao izvor informacija, posle televizije. Televizija je godinama bila dominantan medij, ali joj je uticaj u padu u odnosu na 2010.

Ovo je samo jedan od nalaza istraživanja o korišćenju Interneta u Srbiji koje je sprovela agencija Ipsos Strategic Marketing i predstavila ga javnosti  14. decembra 2011.

“Zadivljujuće promene se događaju na medijskoj sceni, pa smo želeli da tržište i naši partneri imaju najnovije podatke”, rekao je RichMcClear, direktor IREX Srbija, organizacije koja je naručila istraživanje, i dodao da su posebno zanimljivi nalazi koji se tiču mladih ljudi i promena koje internet unosi u njihov stil života.

Poseban deo istraživanja posvećen je navikama i načinima na koji mladi koriste nove medije – Internet i nove tehnologije, društvene mreže, a naročito FaceBook i Twitter.

Istraživanje je sprovedeno u okviru Programa za podršku medijima u Srbiji koje sprovodi Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko partnera IREX Serbia. Podržali su ga Institut za održive zajednice (ISC) u okviru programa „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva”, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i agencija Media S.

Istraživanje se sastoji od 2 dela, objasnila je metodu Jasna Milošević iz Ipsos Strategic Marketinga:
1.    deo je sproveden telefonski na populaciji starijoj od 12 godina, sa reprezentativnim uzorkom;
2.    deo projekta podrazumeva online metodu prikupljanja podataka o korisnicima između 12 i 35 godina koji vode dnevnik svojih online aktivnosti  i korišćenja drugih medijma tokom 5 radnih dana i 2 vikenda. Uzorak za ovaj deo nije reprezentativan, već prigodan.

80% mladih svakodnevno na Internetu

Vezanost za određeni medij u viskoj je korelaciji sa godinama ispitanika, pa  uticaj televizije raste kod starije populacije (87% je reklo da im je televizija glavni izvor informacija), dok je kod populacije  12-29 (koje istraživači definišu kao “digital natives”) uticaj televizije (49%) i interneta (43%) skoro izjednačen.

Međutim, pogled na trend govori da uticaj interneta raste iz godine u godinu, a naročito medju mlađom populacijom. 41% ispitanika u opštoj populaciji (iznad 12 godina) izjavilo je da svakodnevno koriste internet, a čak 3.6 miliona građana starijih od 12 godina (56%) u Srbiji koriste internet bar nekada u toku sedmice, što predstavlja rast u odnosu na 2010. “To je vrlo ozbiljna brojka”, prokomentarisao je Predrag Kurčubić, istraživač Ipsos Strategic Marketinga.

95% mladih izmedju 12 i 29 godina koristi internet, dok je ta brojka u starijoj populaciji samo 7%, što pokazuje da je korišćenje interneta u strogoj vezi s godinama.

81% ispitanih mladih svakodnevno koristi internet, što pokazuje da je internet ukorenjen među mladima u Srbiji, rekao je Kurčubić, a svega 5% mladih (12-29) nikada ne koristi internet.

Ukrštanjem ovih podataka sa socio-demografskim obeležjima, dobija se slika prosečnog korisnika interneta u Srbiji. Internetu su skloniji muškarci, iz mlađe starosne kategorije, iz Beograda i urbanih područja, višeg obrazovanja.

Nestanak dial-upa, dolaze mobilni telefoni

60% domaćinastava ima pristup internetu, što je rast od 10% u odnosu na 2010. I posedovanje internet konekcije povezano je s godinama – što su ispitanici mlađi, to ih više ima priključak na internet. Gotovo da više nema domaćinstava sa dial-up vezom, njih je svega 4%, što je pad sa prošlogodišnjih 10%.

Širokopojasni internet dominira, što znači da nema ozbiljnijih prepreka da korisnici konzumiraju bilo koji sadržaj s interneta, prokomentarisao je Kurčubić.

12% ljudi koji koriste internet čine to preko mobilnog telefona, dok 54% ispitanika nikada ne koristi internet na ovaj način. Što su ispitanici mlađi, to u većem procentu koriste mobilni telefon za pristup internetu, pa skoro 20% onih izmedju 12 i 29 svakodnevno ide na internet preko mobilnog.

Što se tiče različitih funkcija i svrha korišćenja interneta, najveći rast beleže interaktivne aktivnosti, kao što su chat, čitanje, blogova i foruma i društvene mreže (pri čemu čak 2/3 ispitanih građana ima svoj profil), ostavljanje poruka na forumima. I online transakcije u vezi s kupovinom su u porastu – 30% građana tvrdi da je obavilo neku novčanu transakciju preko interneta (kupovina ili banka), što je 10% više u odnosu na 2010.

90% mladih je na Facebooku

Društvene mreže su u trendu. Na Facebooku je 2/3  ljudi koji koriste internet, tj. 64%, dok ih je 2010. bilo 58%. Beleži se i rast broja profila na Twitteru – 7% u odnosu na 2% prošle godine, kao i rast prisustva građana Srbije na mreži Google+, dok je pristustvo na MySpace-u očekivanom padu.

Korelacija s godinama je i ovde visoka, tačnije mlađi su aktivniji, a što su mlađi veća je verovatnoća da imaju profil – skoro 90% mladih između 12 i 29 godina ima profil na Facebooku. Svega 34% populacije koja koristi Internet nema profil ni na jednoj od društvenih mreža.

Više od 90% osoba koje tvrde da imaju profil na Facebooku aktivno ga i koriste, što je 36% ukupne populacije iznad 12 godina.

Postoji i blagi porast broja ljudi koji skloni da kliknu na banere, i toj navici su sklonije mlađe osobe, dok je manje onih koji kažu da nikada ne kliknu na banere.

Korisnici u Srbiji su pasivni posmatrači

Podaci o navikama korišćenja interneta tiču se korisnika starosti 12-35 godina koji više puta nedeljno koriste internet. 50% njih kaze da im je internet promenio životne navike.

Ne postoji značajna razlika između radnih dana i vikenda jer se internet koristi celog dana, sa većim učešćem u kasnijim večernjim satima (20-00 h), a najmanje se koristi ujutru. Nema velike razlike u učestalosti korišćenja interneta između muškaraca i žena.

Korisnici su kao najčešće aktivnosti naveli one na društvenim mrežama, slanje i primanje e-maila, informisanje i chat.  Najmanje su aktivni u čitanju blogova, ostavljanju komentara na blogovima, forumima i vestima. Isključujući profile na Facebooku, zaključak je da se prava interaktivnost koju internet pruža još uvek nije značajno prisutna, a korisnici Interneta u Srbiji su više pasivni posmatrači, rekla je Jasna Milošević iz Ipsos Strategic Marketinga.

Od ponuđenih sadržaja, građane na internetu pre svega zanimaju vremenske prognoze, dešavanja u gradu, zabava, sport i turizam, a u manjem procentu politička i ekonomska zbivanja u zemlji i svetu.

Kada se okreću informacijama o kupovini, građani to najviše čine zbog odluka o kupovini tehničkih aparata i turističkih usluga.

Prosečno više od 400 prijatelja na Facebooku

Skoro 70% korisnika izjavilo je da ostaje na internetu duže nego što je nameravalo, a svega 1% kaže da potpuno kontroliše svoje vreme provedeno na mreži. Razlog za to se može naći u podatku da oko 1/3 korisnika kaže da je ulogovano na Facebook ili neki messenger sve vreme dok je uključen kompjuter.

Dok su online, ispitanici kažu da koriste i druge medije: 60% ih koristi TV (iako se ne zna koliko aktivno prate TV program u tom slučaju), a 43% ispitanika ima uključen radio dok je online.

Od onih koji imaju profil na Facebooku, 95% su aktivni na ovoj društvenoj mreži. Dnevno su u proseku ulogovani na Facebook čak 3.5 sata, a aktivni su na ovoj mreži 2 sata i 40 minuta.
Prosečan korisnik Facebooka u Srbiji ima 422 prijatelja, što je iznenađujuće visok podatak, komentariše Milošević, a intenzivno komuniciraju sa oko 40% njih.

31% korisnika Facebooka ima i javne ličnosti među prijateljima, gde je na prvom mestu teniser Novak Đokovic (9% ispitanika).

66% onih sa Facebook profilom kaže da njihova grupa prijatelja sa ove mreže nije postala i stvarna u “offline” životu. 28% kaže da je njihova grupa prijatelja na Facebooku postala i njihova socijalna grupa u stvarnom svetu.

Na pitanje kakav uticaj društvenih mreža možemo očekivati u vezi sa dolazećim izborima u Srbiji, Predrag Kurčubić iz Ipsos Strategic Marketinga je rekao da su društvene mreže uticajne, ali ne smatra da će biti presudne za izbore jer je u Srbiji ogroman deo populacije stariji (više od 2 miliona stanovnika starije je od 65 godina), a izborni rezultati će u velikoj meri zavisiti od njih. Oni koji kažu da neće izaći na izbore su među mladima. Možda je moguće motivisati mlade da izađu na izbore preko društvenih mreža, prokomentarisao je Kurčubić i zaključio da se virtualni svet još uvek ne preliva u onaj realan kod mlađe populacije, pri čemu je kod njih vidljiv i manjak interesa za političke informacije.

Na pitanje zašto se podaci ovog istraživanja razlikuju od informacija kojima raspolaže državni Zavod za statistiku, Kurčubić je kao moguću razliku naveo definiciju korisnika interneta (Ipsos koristi definiciju korisnika kao nekog ko je bar nekad koristio internet), kao i metod prikupljanja podataka.

Prezentacija rezultata istraživanja dostupna je na sajtu beogradskog Media Centra.