Do donošenja Zakona o organizaciji i nadležnosti državih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, 1. jula 2003. godine, na suđenja za ratne zločine su se primenjivale samo odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakona SRJ.

Zakon o organizaciji i nadležnosti državih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina

Narodna skupština Republike Srbije je 1. jula 2003. godine usvojila Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina ¹, koji je izmenjen i dopunjen 21. decembra 2004. godine. Na osnovu njegovih odredbi formirani su posebni pravosudni organi za procesuiranje ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije: Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije i Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu. Takođe, Zakon je predvideo osnivanje Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova.

- Tužilaštvo za ratne zločine

Tužilaštvo za ratne zločine čine tužilac i njegovi zamenici. Prema odredbama Zakona, Narodna skupština bira Tužioca za ratne zločine, a on postavlja svoje zamenike na period od četiri godine, uz mogućnost ponovnog postavljenja². Tužilaštvo za ratne zločine formirano je u jesen 2003. godine, nakon što je Narodna skupština Republike Srbije u julu 2003. godine izabrala tužioca za ratne zločine.

Zakon predviđa da su svi državni organi i organizacije dužni da pruže svu pomoć Tužilaštvu u cilju pomaganja u otkrivanju učinilaca ratnih zločina. Međutim, u slučaju da se to ne desi Zakon ne predviđa nikakvu sankciju, čime je važenje ove odredbe relativizovano.

- Služba za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova

Zakonom je predviđeno da se u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije obrazuje Služba za otkrivanje ratnih zločina, koja bi postupala po zahtevima tužioca za ratne zločine u skladu sa zakonom. Ministar unutrašnjih poslova postavlja i razrešava starešinu službe, po pribavljenom mišljenju Tužioca za ratne zločine³.

- Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu

Prema odredbama glave 29 a Zakonika o krivičnom postupku⁴, na koje upućuju odredbe ovog Zakona, suđenja za ratne zločine će se voditi pred sudskim većima koja se sastoje od troje sudija profesionalaca.

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu formirano je krajem 2003. godine i u njemu se nalazi šest sudija profesionalaca, dok je predsednik Veća aktuelni predsednik Okružnog suda u Beogradu. Suđenja koja su do sada vođenja pred Većem za ratne zločine, kao i suđenja koja su trenutno u toku, pokazala su da je ovo rešenje veoma dobro. Naime, sudije Veća su u svom dosadašnjem radu pokazale veliki stepen profesionalnosti i znatno unapredile kvalitet suđenja za ratne zločine u odnosu na prethodni period.

Značajne novine Zakona

Zakonom su predviđene dve veoma značajne procesne novine. Prva je stvaranje mogućnosti da se svedoci i žrtve saslušavaju putem video konferencijske veze ili međunarodne krivičnopravne pomoći, ukoliko nije moguće obezbediti njihovo prisustvo. U dosadašnjem radu Veća za ratne zločine ova mogućnost je iskorišćena u više navrata.

Druga novina je da se čitav tok suđenja snima, nakon čega Sud stvara transkripte audio zapisa sa suđenja. Dakle, za razliku od suđenja za druga krivična dela, u postupcima za ratne zločine predsedavajući sudija ne diktira u zapisnik reči svedoka, žrtve ili optuženog, već se sve što je rečeno tokom suđenja unosi u zapisnik. Na ovaj način se otklanjaju opasnosti da sudija nešto pogrešno interpretira, ili propusti da unese u zapisnik.

Odredbe o svedoku saradniku

S obzirom na to da Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina predviđa da će se na suđenja za ratne zločine primenjivati posebne odredbe glave 29 a Zakonika o krivičnom postupku, koje se nalaze u izmenama i dopunama ZKP-a od 19. decembra 2002. godine, stvorena je mogućnost da se na ovim suđenjima koristi novi institut u domaćem krivičnom pravu - institut svedoka saradnika. Naime, ovim odredbama je predviđeno da se u postupcima za krivična dela ratnih zločina i organizovanog kriminala može dodeliti status svedoka saradnika na predlog državnog tužioca onom licu protiv koga je podneta krivična prijava ili se vodi krivični postupak za neko od ovih dela, pod uslovom da postoje olakšavajuće okolnosti na osnovu kojih se može osloboditi od kazne ili mu se kazna može ublažiti i ako je značaj njenog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih krivičnih dela kriminalne organizacije pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela koje je učinio⁵.

Predlog za davanje statusa svedoka saradnika tužilac može podneti sve do završetka suđenja. Za razliku od „običnog svedoka“, svedok saradnik se ne može pozivati na pogodnost oslobađanja od dužnosti svedočenja i dužnosti odgovaranja na pojedina pitanja⁶. Nakon što da iskaz, svedok saradnik više ne može biti gonjen za krivično delo za koje se vodi postupak⁷.

Bez obzira na to što svedoci saradnici doprinose otkrivanju istine i činjenica o zločinima za koje se sudi, ovo zakonsko rešenje je često kritikovano, s obzirom na to da se njime omogućava da lica koja su učestvovala u izvršenju stravičnih zločina budu u potpunosti oslobođena krivične odgovornosti. U tom smislu postoje mišljenja da bi trebalo promeniti postojeće odredbe koje regulišu ovu oblast i predvideti da se, kao i u uporednom pravu, svedoci saradnici kažnjavaju polovinom ili trećinom kazne predviđene za krivično delo za koje se sudi.

Izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina

Izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, od 21. decembra 2004. godine, stvorena je mogućnost da se pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu koriste dokazi prikupljeni ili izvedeni od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), u situaciji da Tribunal ustupi predmet našem pravosuđu u skladu sa pravilom 11 bis svog Pravilnika o postupku i dokazima⁸.

Naime, predviđeno je da će u slučaju ustupanja, tužilac za ratne zločine preduzeti krivično gonjenje na osnovu činjenica na kojima se zasnivala optužba pred Tribunalom⁹. Sa druge strane, tužilac može preduzeti krivično gonjenje na osnovu podataka i dokaza koje mu dostavi Tužilaštvo Tribunala, iako predmet nije ustupljen u skladu sa Pravilom 11 bis Pravilnika o postupku i dokazima. Prebacivanje predmeta »Zvornik« Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije predstavlja primer iz ove kategorije¹⁰.

Takođe, predviđeno je da mere zaštite za svedoka ili oštećenog koje je odredio Tribunal ostaju na snazi, kao i da predstavnici Tribunala imaju pravo da prisustvuju svim fazama krivičnog postupka pred domaćim sudom.

Navedene zakonske odredbe imaju veliki značaj pre svega u predmetima u kojima Tužilaštvo Tribunala nije podiglo optužnicu a koje je ustupilo Tužilaštvu za ratne zločine.

Zaštita učesnika u krivičnom postupku

Dosadašnja praksa suđenja za ratne zločine u regionu pokazala je da postoji ozbiljna ugroženost svedoka. Dodatna težina ovog problema leži i u tome da ukoliko ne postoji odgovarajući program zaštite ne može se očekivati da će svedoci i žrtve ratnih zločina biti spremni da se pojave pred sudom i slobodno i istinito svedoče.

Pre donošenja posebnih zakona o zaštiti svedoka u regionu, veoma važnu poziciju u ovoj oblasti imale su pojedine nevladine organizacije, koje su sarađivale sa policijom i sudom u pogledu zaštite nekih svedoka i obezbeđivanja njihovog dolaska na suđenja¹¹. U Srbiji je ova oblast regulisana Zakonom o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, koji se odnosi na pitanja konkretnih mera zaštite i funkcionisanja programa zaštite, kao i odredbama Zakonika o krivičnom postupku, koji se odnosi na procesnu zaštitu svedoka.

Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku stupio je na snagu 1. januara 2006. godine. Ovim zakonom detaljno su previđeni uslovi i postupak za pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu¹².

Odluku o uključenju, produženju, obustavi i prestanku programa zaštite donosi Komisija koja ima tri člana. Jednog člana Komisije imenuje iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije predsednik Vrhovnog suda Srbije, drugog člana imenuje iz reda svojih zamenika Republički javni tužilac, a rukovodilac Jedinice za zaštitu član je Komisije po položaju¹³.

Mere zaštite učesnika u krivičnom postupku sprovodi Jedinica za zaštitu, koja predstavlja specijalizovanu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prema odredbama Zakona u mere zaštite spadaju:

1) fizička zaštita ličnosti i imovine;

2) promena prebivališta ili premeštanje u drugu zavodsku ustanovu;

3) prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu i

4) promena identiteta¹⁴.

Na kraju, Zakon predviđa da se međunarodna saradnja u sprovođenju programa zaštite ostvaruje na osnovu međunarodnog sporazuma ili uzajamnosti¹⁵.

Pored odredbi Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, za ovu oblast su značajne i odredbe novog Zakonika o krivičnom postupku od 25. maja 2006. godine¹⁶, koje se odnose na procesnu zaštitu svedoka.

Naime, predviđeno je da ukoliko bi usled saslušanja određenog svedoka za njega ili njemu bliska lica nastupila ozbiljna opasnost po život, zdravlje, fizičku celokupnost, slobodu ili imovinu većeg obima, sud može doneti rešenje kojim to lice stiče status zaštićenog svedoka i odrediti poseban način saslušanja tog svedoka u krivičnom postupku, tako da se tokom postupka ne otkrije njegov identitet¹⁷.

Poseban način saslušanja zaštićenog svedoka obuhvata jednu ili više posebnih mera zaštite:

1) isključenje javnosti sa glavnog pretresa;

2) izmenu, brisanje iz spisa ili zabranu objavljivanja podataka o identitetu svedoka;

3) uskraćivanje podataka o identitetu svedoka;

4) saslušanje svedoka pod pseudonimom;

5) prikrivanje izgleda svedoka;

6) svedočenje iz posebne prostorije uz promenu glasa svedoka, primenom uređaja koji menjaju glas i

7) saslušanje svedoka koji se nalazi u drugoj prostoriji van sudnice, u drugom mestu u zemlji, ili u inostranstvu, upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, uz mogućnost primene i uređaja koji menjaju glas i izobličuju sliku¹⁸.

FUSNOTE

¹ Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih u glavi XVI Osnovnog krivičnog zakona (Krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava) i krivčnih dela predviđenih članom 5. Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (zločini protiv čovečnosti).

² Vidi član 5 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina.

³ Vidi član 8 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina.

⁴ Glava 29 a Zakonika o krivičnom postupku, koja se nalazi u izmenama i dopunama ZKP-a od 19. decembra 2002. godine primenjuje se na suđenja za krivična dela organizovanog kriminala i suđenja za ratne zločine.

⁵ Vidi član 504 d Zakonika o krivičnom postupku

⁶ Vidi član 504 đ Zakonika o krivičnom postupku

⁷ Vidi član 504 z Zakonika o krivičnom postupku

⁸ Pravilo 11bis Pravilnika o postupku i dokazima omogućava prosleđivanje optužnice drugom sudu. Tekst pravila 11 bis se može naći na http://www.un.org/icty/legaldoc-e/index.htm

⁹ Vidi član 14 a Zakona o izmenama i dopunama zakona o organizaciji i nadležnosti državih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina

¹⁰ Suđenje šestorici optuženih za ratne zločine nad Bošnjacima na području Zvornika tokom 1992. godine.

¹¹ Ovo se pre svega odnosi na Fond za humanitarno pravo i njegovu ulogu u zaštiti svedoka u slučajevima Podujevo i Ovčara, koji su vođeni pred Okružnim sudom u Beogradu, odnosno pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.

¹² Član 1 Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku

¹³ Član 7 Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku

¹⁴ Član 14 Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku

¹⁵ Član 39 Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku

¹⁶ Ovo su ujedno i jedine odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koje su počele da se primenjuju. Primena ostalih odredbi je odložena.

¹⁷ Član 117 (1) Zakonika o krivičnom postupku

¹⁸ Član 117 (3) Zakonika o krivičnom postupku