Zabrinjavajuća vest o pritvaranja zbog „Fejsbuk“ - izveštavanja pojavila se na kraju „vodene krize“. Prema ispovesti jednog od uhapšenih, koju je dao „Blicu“, privela su ga iz kuće dvojica policajaca u civilu, ne rekavši mu razlog. Razlog saznaje u stanici policije. Prvobitno mu je rečeno da će ostati u pritvoru 48 sati, a zatim je doneta odluka o pritvoru do 30 dana. Pušten je nakon devet dana. Kaže da je napisao da je “prvog dana poplava bilo 300 mrtvih, nažalost”.

Treba reći da je nakon poplava zvanično saopšteno da je trideset troje ljudi izgubilo život, a trideset osmoro se vodi kao nestalo.

“Napisao sam ono što su tog dana dok smo volontirali u Dubokom kod Bariča ostali pričali”, kaže u ispovesti za „Blic“ osamnaestogodišnjak koji je bio priveden. U ćeliji je bio zajedno sa jednim osumnjičenim u vezi sa drogom i drugim osumnjičenim za ubistvo.

“Na ’Fejsbuk’, čini mi se, neću nikada više”, zaključio je ovaj mladić u svojoj ispovesti „Blicu“.

Argumenti odbrane

Advokat Dragomir Mrdalj, branilac ovog i još jednog momka od troje pritvorenih, kaže za Media.ba da bi optužba protiv njegovih branjenika stojala pod uslovom da se prenela „lažna vest“: „A, ovde u vreme kada su oni to objavili tu informacija ona nije bila lažna, jer u to vreme država nije izašla sa zvaničnim brojem poginulih u poplavama. Da bi neka vest bila lažna ona kao takva mora biti jasno utvrđena“, smatra Mrdalj.

Branilac pritvorenih Fejsbukovaca dalje navodi za Media.ba da bi „ta lažna vest morala da izazove paniku, što ovde nije bio slučaj, jer mi ne znamo ni koliko lica je uopšte pročitalo njihove komentare, ni da li je ta infomacija koju su oni prenelli izazvala paniku kod bilo kog lica koje je pročitalo te njihove komentare“. „Takođe je jasno da nije došlo ni do kakvog narušavanja javnog reda i mira zbog objave njihovih komentara“.

„Pri tome Ustav Srbije i Član 46 jasno garantuje određena ljudska prava među kojim je i sloboda prenošenja informacija, koja istina, mogu biti ograničena u slučaju proglašenja vanrednog stanja, ali ne i u slučaju proglašenja vanredne situacije, kakav smo slučaj ovde imali“, tvrdi advokat Mrdalj.

Naš sagovornik primećuje da je za „širenje panike pre mogao biti optužen onaj ko je proneo vest na početku vanredne situacije da je voda u Beogradu neispravna“. Ova glasina je, zaista, dovela do masovnog snabdevanja vodom u gradu, rafovi samoposluga bili su bukvalno ispražnjeni za jedan dan i podsetili na neka druga krizna vremena i vanredna stanja.

Licenca za širenje panike

Satirični portal „Njuznet“ je odmah upro prst u suštinu paradoksa pritvaranja „Fejsbuk izveštača“ zbog širenja panike, postavivši tekst pod naslovom: „Kurir dobio licencu za širenje panike“.  

Njuzovci u svom tekstu kažu kako „saznaju“ da je dnevni list „Kurir” “dobio od Vlade Srbije ekskluzivnu državnu licencu za širenje panike. Delovanje ove licence stupa na snagu odmah, a vlada je ’Kuriru’ dodelila licencu po ubrzanom postupku, nakon višednevnih kritika građana na izveštavanje ovog medija”.

Tokom vanredne situacije više organizacija, građana i blogera je potpisalo peticiju „U lice cenzuri“ u kojoj se zahtevala: odgovornost vlasti zbog ponašanja tokom poplava, objavljivanje tačnog broja stradalih i prestanak ometanja sajtova.

Krajem poplavnog talasa povodom cenzure su se oglasili i zaštitnik građana, Saša Janković i predstavnica OEBS-a zadužena za slobodu medija Dunja Mijatović.

„Desio se niz događaja koji pojedinačno ne moraju da budu posebno opasni, ali zajedno govore o tome da ovo ipak nije nečije loše shvatanje situacije, nego koliko toliko organizovan napor da se suzbije kritika“, rekao je zaštitnik građana televiziji B92.

Predstavnica OEBS-a zadužena za slobodu medija Dunja Mijatović je u svom saopštenju rekla da je "duboko zabrinuta zbog navoda da su sajtovi i online sadržaji bili blokirani“..."Hapšenje pojedinaca zbog blogova, komentara ili drugih oblika pisanja nije prihvatljivo. Ono ima negativan uticaj na opšte stanje slobode štampe u zemlji i može dovesti do autocenzure. Pozivam srpske vlasti da stave tačku na ovo i prestanu da se mešaju u rad onlajn medija", pisalo je u saopštenju Dunje Mijatović.

Cenzura, unutrašnja ili spoljašnja?

O načinu na koje je izdato saopštenje predstavnice OEBS-a se potom razvila polemika u javnosti, a premijer Vučić je zatražio izvinjenje od predstavnice OEBS-a, tražeći dokaze za to da je Vlada Srbija umešana u onesposobljavanje sajtova koji se pominju u saopštenju OEBS-a: ’Druga strana’ i ’Teleprompter’ ili da je skidala nečiji blog sa veb-stranice dnevnog lista ’Blic’”. Vučić je u otvorenom pismu optužio predstavnike te organizacije da protiv njega vode "najprljaviju kampanju", „objavljuju neistine o Srbiji i lažu“. Ubrzo se, međutim, sastao i sa Mijatovićkom i sa zaštitnikom građana i potom je predstavnica OEBS-a saopštila da je premijer rekao „da će se on i Vlada Srbije pozabaviti pitanjem blokiranja sajtova i komentara na internetu“.

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić na sednici Kriznog štaba Vlade tokom poplava

Predsednica Udruženja novinara Srbije i glavna urednica „Politike“, Ljiljana Smajlović, zamerila je nedoslednost OEBS-u u reagovanju na probleme u medijima u Srbiji, podsećajući da nije reagovao pre nekoliko godina kada je tadašnja Vlada usvojila jedan sporan Zakon o informisanju.

U „Utisku nedelje“, jednoj od najuticajnijih analitičkih političkih emisija, koja je imala za temu pitanje o cenzuri u medijima, autorka Olja Bećković rekla je da niko od predstavnika vlasti koje je zvala (njih petoricu) nije hteo da dođe, uključujući i premijera Vučića. U ovoj emisiji se sociolog Jovo Bakić, oštar kritičar vlasti, složio sa Ljiljanom Smajlović da OEBS nema iste aršine u svakom trenutku kada reaguje na dešavanja u Srbiji.

"Vučića niko nije kritikovao pre mesec dana, a isto je radio. Ovde je bitan spoljnopolitički kontekst, a to je pitanje Ukrajine, i to ne možemo zanemariti“, rekao je Bakić, objašnjavajući da je Srbija pod pritiskom jer nije uvela sankcije Rusiji. On je, međutim, ustvrdio i da je je stanje u medijima zabrinjavajuće i da “nikada nismo imali ovakve slučajeve obaranja sajtova”.

Poplava cenzure – Peščanik?

Dok se polemika između OEBS-a i premijera vodila poplava nove cenzure se izlila na sajt „Peščanik“, veoma kritički orijentisan prema Vladi. Portal je objavio ozbiljnu argumentovanu analizu doktorata Ministra policije, Nebojše Stefanovića, stečenu za dve godine na privatnom fakultetu „Megatrend“ u vreme dok je Stefanović bio predsednik Skupštine Srbije.

Analizu doktorata su potpisala trojica ovdašnjih mladih naučnika, koji su doktoranti, odnosno predavači na britanskim prestižnim fakultetima: Univerzitetu u Notingemu, Univerzitetu u Istočnom Londonu i Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Istog dana „Peščanik“ je oboren, a potom celu sedmicu bio pod napadima, a tekstove je alternativno postavljao na svojoj „Fejsbuk“ stranici.

Afera „doktorat“ je još uvek jedna od glavnih dnevnih tema u Srbiji, a drugi poplavni talas obaranja „Peščanika“ nastupio je tokom proteklog vikenda - odmah pošto je „Peščanik“ objavio novi tekst kojim se ozbiljno dovodi u sumnju i postojanje doktorata Miće Jovanovića, rektora i vlasnika Univerziteta „Megatrend“, inače, jednog od mentora na odbrani doktorata ministra unturašnjih poslova, Stefanovića.

Osumnjičeni rektor Megatrenda, Mića Jovanović na sednici Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije

„Doktorska afera“ i obaranje „Peščanika“ je sredinom prošle nedelje dovela do građanskog protesta na Trgu republike u Beogradu, sazvanog preko Facebook-a. Na skupu su govorili profesor sociologije sa Filozofskog fakulteta, Jovo Bakić i dvojica novinara – satiričara. Potpisivala se peticija za smenu ministra policije i protiv cenzure. Organizatori su saopštili da je obojici momaka koji su organizovali skup prećeno.

„Peščanik“ je već drugog dana afere „doktorat“ javio da su napadi usledili, između ostalog i sa servera „Megatrenda“, privatnog univerziteta na kome je doktorirao ministar o kome se piše. Poslednje informacije koje ovaj portal šalje je da su istražitelji policijskog odeljenja za visokotehnološki kriminal utvrdili da je za napad korišćena tzv. bot mreža od oko 550 servera od kojih svaki u vreme najtežeg napada šalje na stotine zahteva u sekundi prema serveru „Peščanika“.

Ne treba zaboraviti da je nevolja u tome što istražitelji ovog odeljenja moraju da se bave odbranom sajta koji je obnarodovao tekst sa ozbiljnom sumnjom da je doktorat njihovog šefa, ministra policije, plagijat.

Afera još traje. U trenutku kad se objavljuje ovaj tekst, rektor „Megatrend“ univerziteta pritisnut novinarskim pitanjima, obećava da će dati na uvid svoj doktorat, ali umesto toga objavljuje fotografiju knjige svog doktorata, čiji su podaci sa naslovne strane koja se vidi, pružili dodatni motor ozbiljnim pitanjima da li rektor i doktorat postoje onako kako nam se zvanično predstavljaju? Ili je „sve drugačije od onoga što se čini da jeste“?