Autorka navodi primere par uspešnih portala koji su usmereni ka javnim politikama, kao što je Eldis, izvor informacija o razvojnim pitanjima ili Scidev koji se bavi naukom u vezi sa razvojem. Međutim, bez obzira na dobre namere i mnogo entuzijazma kojima je pokretan veliki broj takvih inicijativa, one su uglavnom neuspešne. 

 

Zato, pre nego što počnete da planirate još jedan portal, trebalo bi postaviti sledeća pitanja: 

 

Autorka blog posta je bila savetnica na brojnim projektima čiji je cilj bio uspostavljanje repozitorija informacija za policy mejkere, ali su gotovo svi bili neuspešni iz razloga što nedostatak informacija nije bio glavna prepreka ciljnoj grupi za korišćenje informacija. Primeri iz njene pokazuju da je bilo dostupnih informacija, ali je nedostajala potražnja za njima, tačnije podsticaj da se dostupne informacije iskoriste, kao i veštine da se te informacije razumeju i uključe u odluke u javnim politikama. 

 

Ako već postoje slični resursi, možda je bolje potruditi se da ih na neki način podržite, umesto da pokrećete potencijalno konkurentnu inicijativu. Iako možda vaša zamisao ima nešto drugačiji fokus od postojećih portala, autorka savetuje kompromis umesto konkurencije i podseća da se takvi sajtovi apsolutno oslanjaju na kritičnu masu, navodeći podatak da će samo oko 10% članova bilo koje mreže njoj i doprinositi. Kada se potencijalna publika deli na više relativno sličnih sajtova, rizik je taj da nijedan od njih neće uspeti. 

 

Ako planirate da se korisnici vašeg portala loguju na njega, on će skoro sigurno biti neuspešan, tvrdi Kirsty Newman. Ljudi su prezauzeti i nemaju vremena za to. Veći su vam izgledi za uspeh ako sajt funkcioniše na platformi koju ljudi već koriste, kao što je Facebook, a uspešnim se pokazalo i korišćenje jednostavne mailing liste jer ljudi ionako svaki dan otvaraju svoj e-mail. Iako vam se možda čini da Facebook nema sve opcije koje bi vam trebale, uzimajući u obzir enormnu popularnos Facebooka, vaš portal bi trebalo da ponudi zaista mnogo prednosti da bi predstavljao bolju opciju. 

 

Čest argument je da postavljanjem portala koji rešava sve potrebe štedite ljudima vreme jer će na jednom mestu naći sve što im treba. Međutim, to podrazumeva da različiti ljudi imaju iste potrebe, primećuje autorka. Zapravo, mnogi zainteresovani za ono što vaš portal nudi biće zainteresovani i za nešto drugačiju temu koja se preklapa sa vašom – npr. ako imate portal o klimatskim promenama, posetioci će biti zainteresovani za klimatske promene uopšte, ili prilagođavanje na klimatske promene u svim zemljama, ili nešto treće. Iz razloga što svi imamo donekle različita polja interesovanja, postoji veliki rizik da će vaš portal postati ne jedna i jedina stanica vaših posetioca, već jedna od mnogih, što i nije tako privlačno. Konačno, možda je bolje da informacije učinite dostupnim na nekom repozitoriju sa otvorenim pristupom koji je dobro pozicioniran u pretraživačima, nego da krećete u skup projekat stvaranja nove platforme, koji pritom iziskuje puno vremena.