Zvanično ukinut faktčeking program Mete u SAD-u: Reakcije faktčekera iz Srbije

Foto: Pixabay

Faktčekerski program koji se oslanjao na organizacije za proveru činjenica Meta je zvanično ukinula 7. aprila u Sjedinjenim Američkim Državama. Kompanija je najavila da će se beleške zajednice (Community Notes) početi da se pojavljuju na Fejsbuku, Instagramu i Tredsu. U okviru ovog sistema, registrovani korisnici ostavljaju beleške uz objave na mrežama, koje će se prikazivati samo ako ih dovoljan broj različitih korisnika oceni kao korisne.

Januarska najava Mete da će ovaj digitalni gigant ugasiti svoj faktčekerski program u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno da će ga zameniti Community Notes sistemom “prepisanim” od Ilona Maska, izazvala je kratkotrajan šok u medijskoj zajednici. Ne samo zato što je odluka bila iznenadna. Negativne reakcije usledile su i zato što je u saopštenju Mete Mark Zakerberg optužio faktčekere za pristrasnost.

Zakerberg je u januaru najavio da će se Meta rešiti faktčekera “koji su (se pokazali kao) previše politički pristrasni i koji su uništili više poverenja nego što su (ga) stvorili, posebno u SAD”. Ratne sekire s američkim predsednikom Donaldom Trampom ovako su i zvanično zakopane. Milion dolara koje je osnivač Mete donirao za inauguraciju novog predsednika, valjda su takođe pomogli.

Firma sa tržišnom kapitalizacijom od 1.800 milijardi dolara (nije nula viška) prećutala je tada da je sama pokrenula ovaj program kako bi amortizovala odijum nastao jer je na svojim mrežama dozvolila širenje lažnih vesti i operacije “vršenja uticaja” (da se pozajmimo vojnom terminologijom). Tekst kompanije Meta, u kojem se jasno vidi da nisu faktčekerske organizacije te koje moderiraju sadržaj na mrežama, već da Meta smanjuje distribuciju sadržaja nakon što ga faktčeker oceni kao lažan, takođe je uklonjen. U sada takođe obrisanoj objavi, Metini zvaničnici naveli su da su od 2016. do 2022. godine u borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija uložili oko 100 miliona dolara – vrtoglava brojka koja nije navela koliko su zapravo spoljne, third-party faktčekerske organizacije dobile od toga. Grantovi koje im je delila bili su znatno, znatno skromniji – govorimo o manje od pet odsto ove sume, razvučenih na period od šest godina, a usmerenih uglavnom na organizacije sa sedištem u SAD.

U međuvremenu se kreirao narativ koji faktčekere uzdiže na nivo “sivih eminencija” koje mogu da cenzurišu stvarnost na mrežama. Meta nikada gorljivo nije branila svoje partnere od ovih optužbi, tako da ni ovo poslednje svaljivanje krivice zapravo ne bi trebalo da nas iznenadi.

Politička klima se dramatično promenila od 2016. godine i skandala s Kembridž analitikom, zbog kojih je Meta plaćala kazne i izvinjavala se raznoraznim nacijama. Korporacije listirane na berzi tradicionalno su plašljive “živuljke”, beže od svake kontroverze, a društvenu odgovornost snose i društvene troškove plaćaju samo ako moraju. Još ako su na “pobedničkoj strani istorije”, odnosno uz vladajuću partiju – još bolje. Sardoničan primer za ovaj stav bilo bi pismo Marka Zakerberga neposredno uoči poslednjih američkih izbora, u kojem se republikanskim zakonodavcima javno požalio što je “podlegao pritisku Bajdenove administracije” i cenzurisao viralne sadržaje vezane za pandemiju koronavirusa i skandal oko sadržaja laptopa Hantera Bajdena.

“Verujem da je pritisak Vlade SAD bio pogrešan i žao mi je što (o tome) nismo bili glasniji. Takođe mislim da smo doneli neke odluke koje, u svetlu naknadne pameti i novih informacija, danas ne bismo doneli […] Promenili smo naše politike i procese da osiguramo da se ovo neće ponoviti – na primer, više ne smanjujemo (vidljivost sadržaja) u SAD dok čekamo 'faktčekere'”, napisao je Zakerberg u avgustu 2024. godine. Nepunih pet meseci kasnije, program u Americi je već bio na “listi za odstrel”.

Šta je Meta zapravo najavila?

Dan nakon što je američki Senat i formalno potvrdio mandat Donaldu Trampu, objavljeno je saopštenje koje potpisuje Džoel Kaplan, dugogodišnji lobista Republikanske partije. Ovo je bio njegov prvi mesec na novom radnom mestu – šefa za globalna pitanja (Chief Global Affairs Officer) u kompaniji Meta. Za našu temu najvažniji je deo posvećen budućnosti faktčekinga: Meta će na svojim platformama (Facebook, Instagram, WhatsApp) prestati da smanjuje vidljivost sadržaja koje su faktčekeri proverili. Umesto da preko celog ekrana postavlja upozorenje na koje morate da kliknete pre nego što uopšte vidite objavu, koristiće manje nametljivu oznaku koja ukazuje da “postoje dodatne informacije”. Tu je, naravno, i prepisani Community Notes sistem.

Šta će se desiti van SAD – predstavnici kompanije još uvek ne pominju. U objavi od 7. aprila 2025. navodi se da je program Community Notes trenutno u početnoj fazi testiranja i da će se nastaviti unapređivati tokom godine, pre nego što se razmotri proširenje na druge zemlje. Takođe navode da se u ostatku sveta Meta i dalje oslanja na faktčekere koji su “fokusirani na legitimnost i tačnost informacija, dok Meta preduzima mere informisanjem ljudi kada je neki sadržaj ocenjen”.

Možda opet zbog poslovične opreznosti i plašljivosti, pošto će se za to pitati i Evropska unija. Akt o digitalnim uslugama uperen je protiv nelegalnih sadržaja ali i širenja dezinformacija na velikim digitalnim platformama. Kodeksom prakse protiv dezinformacija kompanija Meta se obavezala na podršku faktčekerskoj zajednici – ne samo kroz širenje mreže na sve države članice/zvanične jezike u EU, već i kroz finansijsku podršku njihovom radu.  

Evropska regulativa ne mora da bude brana samovolji big tech firmi. Gugl je takođe u januaru rekao institucijama EU da neće integrisati provere činjenica u rezultate svoje pretrage ili na Jutjub snimke, odnosno da neće koristiti faktčeking za rangiranje ili uklanjanje problematičnog sadržaja, uprkos izmenama propisa koje stupaju na snagu u februaru, preneo je Axios.

Ovde valja napomenuti da je Metin faktčeking program bio samo jedna od “inicijativa za kvalitet”, zapravo namenjenih poboljšanju imidža kompanije. Autor Linkoln Dalberg identifikovao je barem još 11 takvih inicijativa.

Prema njegovim nalazima, sve ove “inicijative za kvalitet” služe za prikrivanje negativnog uticaja poslovnog modela ove kompanije (klikovi, klikovi i samo klikovi) na kvalitet javne komunikacije – odnosno za zaštitu interesa Zakerberga i ostalih akcionara od nezadovoljstva i/ili kritika korisnika, novinara, programera, oglašivača i zakonodavaca.

Šta kažu faktčekeri u Srbiji: U Evropi, barem za sada, sve po starom

U Srbiji su samo dve organizacije deo programa i imaju sertifikat Međunarodne faktčekerske mreže (The International Fact-Checking Network – IFCN) Istinomer i AFP Srbija, pošto Meta radi samo sa organizacijama koje poseduju njihovu potvrdu. Fake News Tragač i Raskrikavanje su nedavno dobile istu licencu, ali kada je Meta počela da radi u Srbiji oni je još uvek nisu imali.

Glavna i odgovorna urednica Istinomera Milena Popović za Mediacentar je u februaru rekla da je ovaj medij i dalje zvanični Metin partner u “third-party fact-checking” programu i da nisu dobili nikakvu najavu da će se obustaviti u Srbiji. Ona je pojasnila da şe program iz SAD na naš deo sveta proširio tek 2020. godine, tokom korona-krize.

Dodaje i da članstvo u IFCN-u, koji im je omogućilo učešće u programu, podrazumeva rigorozne standarde neprostrasnosti, transparentnosti i objektivnosti – od provere sadržaja do vlasništva nad medijima, izvora finansiranju, poštovanja nacionalnih novinarskih kodeksa. Ovaj opsežan proces provere se ne završava dobijanjem “bedža” od IFCN-a – svake godine su dužni da iznova prođu kontrolu da bi ovaj sertifikat zadržali.

“Proverava se i sadržaj, svake godine (IFCN) detaljno proverava sadržaj našeg medija. Sam program funkcioniše tako što mi proveravamo sadržaje na koji sami naiđemo na društvenim mrežama. Kada utvrdimo da neka objava sadrži netačne informacije, mi imamo partnerski sistem preko kog šaljemo upozorenje. Moramo da ponudimo obrazloženje zašto je nešto netačno u obliku linka ka proveri, a Meta naknadno sa ovom prijavom radi doslovno šta ona hoće”, kaže Popović.

Naglašava da faktčekerske organizacije nemaju nikakvu mogućnost moderacije sadržaja na društvenim mrežama, da nemaju pristup algoritmima društvenih mreža, pa čak ni da mogu da provere informacije od Mete o tome da li se lažnim objavama naknadno smanjuje vidljivost. Gašenje programa van SAD-a uticalo bi na deo finansiranja faktčekerskih organizacija, ali iz Istinomera navode da ih to ne bi sprečilo da nastave sa radom.

“Istinomer postoji od 2009. godine, mi smo se sa dezinformacijama borili mnogo pre nego što je Meta uvela program na svetskom nivou, a kamoli u ovom regionu. Meta je bila samo još jedan kanal, ali veoma važan kanal, jer smo dobili priliku da reagujemo tačno na mestu gde se dezinformacije stvaraju. I ne potcenjujem značaj ovog programa – mnogo je značajnije i efikasnije kada se jedna takva kompanija uključi, jer ima moć i alate u svojim rukama. Ali mi radimo faktčaking nezavisno od Mete”, rekla je Popović.

Malo ko se obradovao najavama gašenja Metinog faktčekerskog programa kao što su se obradovali srpski političari i njima bliski tabloidi, najavljujući “kraj brutalne medijske cenzure na internetu“.

Paradoksalno, preuranjenim likovanjem zbog ukidanja domaćih faktčekera, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mnogi drugi članovi njegove partije širili su – lažne vesti, ukazuje Istinomer. Popović kaže da je ove reakcije nisu iznenadile, ali da joj je razočaravajuća bila reakcija pojedinih tradicionalnih medija, koji bi trebalo da budu “prvi nosioci standarda i kodeksa”.  

“Faktčekeri nisu nikakva mitska bića – fektčekeri su novinari. Mi smo novinari sa jednom specifičnošću: skoncentrisani smo na proveru sadržaja. Meni bi bilo logično da mediji poštuju profesionalne principe i ne šire dezinformacije – to je ono što bi trebalo da ih razlikuje od nasumične Fejsbuk stranice. Regulacija društvenih mreža išla bi u korist tradicionalnim medijima, u korist poverenja građana u te medije. Kod nas se dešava potpuno suprotno – mejnstrim mediji se raduju ukidanju regulacije. Iz mog ugla, oni se raduju obesmišljavanju sopstvene profesije, jer faktčeking nije ništa drugo do profesionalno novinarstvo”, zaključuje Popović.

“Sloboda izražavanja ne podrazumeva samo plasiranje informacija i ideja, već i odgovornost, ali i mogućnost da ukažeš da nešto nije tačno”, kaže Popović.

Na upit kako će Metin potez uticati na faktčekerski program Agencije Frans pres (AFP) u Srbiji, nadležni su nas uputili na kolumnu koju je njihov generalni direktor Fabris Friz napisao ovim povodom u Le mondu.

“Obustavljanje faktčekinga u vreme masovnih dezinformacija podseća na rušenje vatrogasne stanice u Los Anđelesu tokom velikog požara: ne znate da li bi ona bila dovoljna da obuzda požar, ali se svakako lišavate proverenog i vrednog alata za borbu protiv njega”, naveo je Friz u tekstu objavljenom u vreme dok je vatrena stihija još uvek gutala jug Kalifornije.

On je tad ocenio da je obustava programa u SAD potencijalna najava njegove obustave u celom svetu, a da je AFP, sa svojom mrežom od 150 faktčekera u tridesetak zemalja, organizacija koja bi u tom slučaju najviše pretrpela. Najavio je i da će AFP, ako dođe do potpune obustave programa na svetskom nivou, morati da smanji svoju mrežu i/ili potraži alternativni izvor finansiranja. Od provere činjenica, ipak, neće odustati.

“Ekosistem dezinformacija izašao je kao veliki pobednik iz izbornog ciklusa 2024. godine, doprinevši izboru populista i drugih autoritarnih lidera. U ovom kontekstu, bilo bi neodgovorno da spustimo gard. […] Ovaj posao od opšteg interesa biće nastavljen. Jer ako se niko ne potrudi da ponovo utvrdi činjenice, polje će ostati širom otvoreno za najgore nedostatke društva, koje će algoritmi platformi savršeno promovisati”, napisao je Friz.

Glavni urednik Fake News Tragača Ivan Subotić kaže da talas manipulacija u vezi s navodnim globalnim ukidanjem programa ukazuje na to da političari i ne samo domaći nisu znali ni ko su faktčekeri, ni kada se program sprovodio, ni kako je funkcionisao.

“Njima kao da je dotureno da kažu da su postojali neki cenzori i da se oni sada ukidaju. I to je ceo problem u malom kada je reč o Metinom programu – jer su faktčekeri proglašavani za cenzore, iako oni nisu imali nikakvu moć nad njihovim mrežama... Ovo u suštini liči na politički potez jednog milijardera koji se uplašio da bi moglo doći do velikih političkih promena nakon smene administracije u Vašingtonu. Pa je on (Zakerberg) počeo da imitira drugog milijardera (Ilona Maska), koji je direktno vezan za novu administraciju”, navodi Subotić.

Kako radi Community Notes sistem?

Meta je najavila da je 18. marta počela s testiranjem Community Notes-a i da će za početak koristiti algoritam platforme X kao osnovu sistema ocenjivanja. Kako navodi australijski ABC, svaki korisnik mreže X, može se prijaviti za pisanje “beležaka”, pod uslovom da je njihov nalog otvoren pre najmanje šest meseci, da je povezan sa verifikovanim brojem telefona i da nema “skorašnjih kršenja“ X-ovih pravila.

Beleške se prikazuju na objavi samo ako ih dovoljno ljudi “iz različitih perspektiva” oceni kao korisne. Još uvek nije do kraja razjašnjeno kako se ova “reputacija” stiče. X takođe kaže da označavanje objave beleškom ne smanjuje njen domet, za razliku od Metinog programa provere činjenica. Problem koji je autor ovog teksta uočio nastaje iz malih zajednica na X-u, koje su već od ranije duboko polarizovane, pa dobijamo primere Community Notes-a na srpskom u kojima se autori omalovažavaju ili demantuju bez pozivanja na činjenice (tvrdnje se ne potkrepljuju izvorima, odnosno “ulinkovano” objašnjenje nema nikakve veze sa temom objave).

Milena Popović iz Istinomera navodi da, barem za sada, problem nastaje jer niko ne proverava kredibilitet učesnika, a da je mogućnost zloupotrebe velika jer se sistem zasniva na konsenzusu. “Oni koji imaju moć i mogućnost da organizuju botovske mreže vrlo lako mogu da organizuju sistem pisanja zabeležbi koje nisu korisne i tačne”, navela je ona.

Na pitanje kako izgleda zamensko rešenje, odnosno Community Notes sistem, Ivan Subotić navodi da im se sviđa metodologija kako je zamišljen, ali da se u praksi vidi da za sada dobro funkcioniše samo za englesko govorno područje, koje ima veliku konkurenciju među onima koji pišu beleške, “tako da samo najbolji ‘fektčekovi’ dospevaju ispod problematičnih objava”.

“S druge strane, u Srbiji i na celom BHSC govornom području vidimo da nema dovoljno ljudi koji ih pišu, tako da se glasanje između različitih opcija oko ‘faktčekova’ sužava, pa se često prikazuju beleške koje se ne pozivaju na adekvatne izvore. Često se i ‘istinitost’ vesti na nekom portalu pobija navodima suparničkog medija ili političara”, kazao je Subotić.

Fabris Friz je zaključio: “Promovisanje ‘Community Notes’, koje su rezultat glasanja korisnika, a ne rada profesionalnog i nezavisnog novinara, bilo je nepotrebno provokativno i doprinosi potkopavanju novinarstva zasnovanog na činjenicama. Beleške korisnika mogu biti koristan dodatak, ali ostaju podložne pristrasnostima i manipulaciji”.

___