Pravna regulativu u Srbiji je neusklađena sa evropskim standardima, pa je načelo rimskog prava "audiatur et altera pars" (čuti i drugu stranu)  najbolji način da novinar predupredi eventualnu tužbu za klevetu

Pred Opštinskim sudom u Majdanpeku "zbog prenošenja lažnih vesti", u proleće ove godine novčano su kažnjeni novinari koji su izveštavali sa konferencije za novinare Muzeja u Majdanpeku. Iz vesti se ne vidi da li je i sam Muzej bio tužen, ali je očigledno da su novinari izvukli deblji kraj.

Novinarska udruženja su protestvovala, jer odluka Opštinskog suda u Majdanpeku otvara vrata za osuđujuću presudu svakom novinaru koji sa bilo koje konferencije za medije prenese izgovorene reči organizatora, a u kojim se bilo ko prepozna i smatra da je time povređen njegov ugled, čast, ili da su informacije zlonamerne i neistinite.

Krenimo od slučaja iz Majdanpeka:

Kažnjeni zbog širenja lažnih vijesti

Danas, 17.03.2004; Strana: 16  

Presuda Opštinskog suda novinarima u Majdanpeku

Majdanpek - Opštinski sud u Majdanpeku novčano je juče kaznio dopisnike dnevnika Vesti Dejana Zlatića i Večernjih novosti Dragana Karamančića zbog prenošenja lažnih vesti, saopšteno je u tom gradu. Zbog toga što su preneli ocenu muzeja iz Majdanpeka, kojom se dovodi u pitanje autorstvo dela jednog učenika iz Majdanpeka nagrađenog na međunarodnom konkursu, Zlatić i Karamančuć, prema odluci sudije Gorana Mladenovića, moraće da plate po 6.000 dinara, a sa troškovima advokatskih usluga i taksama svaki oko 50.000 dinara. Dopisnici su kažnjeni zbog toga što su sa konferencije za novinare preneli navode predstavnika majdanpečkog muzeja da je delo učenika Petra Đurića iz tog grada „Nojeva barka“ „gotovo istovetno“ sa radom „Rađanje“ dečakovog oca, akademskog slikara Ljubiše Đurića. „Nojeva barka“ prethodno je pobedila na konkursu „Unilevera“ iz Londona i kao nagrađeni rad bila je postavljena u čuvenoj londonskoj galeriji „Tejt“, a sliku dečakovog oca Ljubiše Đurića sa umetničke kolonije „Gamzigrad“ naknadno je objavio časopis „Razvitak“.

U poslednje vreme, u Srbiji je nekoliko novinara osuđeno je za krivično delo klevete (vidi slučaj Marije Maleš - objašnjenje br. 1, na kraju teksta), ali slučaj Majdanpeka je svakako najdrastičniji primer. U navedenom slučaju, novinari Dragan Karamančuć, Dejan Zlatić i Jelena Bujdić Krečković, kažnjeni su, od strane Opštinskog sudu u Majdanpeku, u ponovljenom postupku, na novčanu kaznu za krivično delo klevete, zbog prenošenja zvaničnog saopštenja Muzeja u Majdanpeku, kojim je dovedena  u sumnju autentičnost likovnog rada nagrađenog učenika. U toku postupka, Sud nije uzeo u obzir činjenicu da Zakon predviđa da se «neće kazniti za krivično delo klevete ono lice koje je imalo osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga što je iznosio ili prenosio», niti da su novinari samo prenosili zvanično saopštenje. Ovakva sudska praksa suda u Majdanpeku, predstavlja opasan presedan, jer je očigledno u koliziji sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i preporučenim zaključcima SE, sa kojom sudije ovog Suda očigledno nisu upoznate. Iako preporuke nisu obavezujuće za sud, praksa je da se poštuju jer je njihov krajnji cilj integrisanje u pravosuđe yemalja koje žele da postanu članice EU.

Sloboda izražavanja, iz koje se izvodi sloboda javnog informisanja, predstavlja kompleksnu i veoma dinamičnu oblast, nastalu kroz burnu istoriju koja je izvojevana u «velikim bitkama za slobodu štampe». Ipak, sloboda izražavanja, pa posredno i sloboda javnog informisanja, može biti podvrgnuta i određenim ograničenjima. U članu 10. st. 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (sloboda izražavanja), predviđeno je: «Kako korišćenje ovih sloboda povlači sa sobom i dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu, u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda i kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva».

Sledeći primer pokazuje rezultat primene ovih ograničenja u Engleskoj gde je upotrebljeno obrazloženje "u interesu nacionalne bezbednosti". "Dejli miror" je objavio fotografije na kojima navodno britanski vojnik maltretira iračkog zarobljenika. Reagovali su predstavnici vojske sa tvrdnjom da je reč o montiranoj fotografiji, ali i da takva fotografija direktno utiče na nacionalnu bezbednost i bezbednost vojnika u Iraku. Posledica je bila ostavka glavnog urednika i izvinjenje vlasnika lista (vidi slučaj Dejli Miror - objašnjenje br. 2, na kraju teksta).

Sloboda javnog informisanja je u tesnoj vezi sa jednim drugim fundamentalnim ljudskim pravom – pravom privatnosti. U cilju očuvanja prava privatnosti, odnosno očuvanja ugleda i prava drugih, sva zakonodavstva u sebi sadrže odredbe koje građane treba da zaštite od klevete, odnosno lažnih informacija koje se na njih odnose. Ali, različita zakonodavstva poznaju i različite oblike «klevete». Zato pojam klevete kao takav, nije jedinstven i može imati različito značenje.

U svetu se odavno pravi razlika između tzv. građanske (civilne) klevete koja podrazumeva naknadu štete, i krivičnog dela klevete,  za koje je, pored moguće novčane kazne zaprećena i kazna lišenja slobode (zatvora).

U savremenim zapadnim demokratijama, sve češće se, bilo tzv. dekriminalizacijom klevete (odnosno brisanjem krivičnog dela klevete iz krivičnog zakonodavstva), bilo neprimenjivanjem ovih odredaba, odustaje od krivičnog progona, a teret povrede časti i ugleda se izmešta na teren građanskopravne odgovornosti, odnosno naknade štete*.

(* Objašnjenje : U praktičnoj primeni to znači da se novinar može samo novčano kazniti ukoliko sud utvrdi da je učinjena kleveta. Po svemu sudeći, ovi svetski standardi će se naći u izmenama Krivičnog zakona Srbije, Jednostavno, u ovim zemljama, poštovanjem određenih demokratskih standarda prestala je potreba za postojanjem krivičnog dela i zatvorskog kažnjavanja zbog klevete.)

Problem međutim, još uvek postoji u zemljama u tranziciji, naročitu u zemljama jugoistočne Evrope, u kojima, prema zaključcima Saveta Evrope proizašlih sa Regionalne konferencije o kleveti i slobodi izražavanja (Strazbur, oktobar 2002):

1) odredbe Krivičnog zakona  koje se odnose na uvredu i klevetu često ne obezbeđuju dovoljnu zaštitu prava na slobodu izražavanja;

2) u kojima zvaničnici i druge javne ličnosti još uvek relativno često zloupotrebljavaju odredbe o kleveti;

3) u kojima sudstvo još uvek nije u potpunosti nezavisno od uticaja političkih elita, niti pri izricanju presuda prati praksu Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa slobodom izražavanja, te

4) u kojima zakonodavstvo još uvek nije u dovoljnoj meri konzistentno, jer ne precizira u kojim slučajevima prenošenje određenih ideja i informacija isključuje odgovornost novinara za klevetu.

Polazeći od pojma «kleveta» u širem smislu, danas u Srbiji postoji trostruki osnov za kažnjavanje novinara na osnovu klevete.

1. Prvi osnov je naknada štete, odnosno građansko-pravna odgovornost, koja se utvrđuje u parničnom postupku, a koja je nastala kao posledica povrede časti i ugleda utvrđena članom 198. Zakona o obligacionim odnosima, koji glasi: «Ko drugome povredi čast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o čemu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistinite, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu, dužan je naknaditi je. Ali, ne odgovara za prouzrokovanu štetu onaj ko učini neistinito saopštavanje o drugome ne znajući da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopštenje učinio imao u tome ozbiljnog interesa». Zakon o javnom informisanju, u članu 82. isključuje odgovornost novinara, odgovornog urednika i osnivača javnog glasila za naknadu štete, ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz javne skupštinske rasprave ili iz sudskog postupka ili iz dokumenata nadležnog državnog organa.

2. Drugi osnov je prekršajna odgovornost*, koji proističe iz pojedinih odredaba Zakona o javnom informisanju, kojim je zaprećena visoka novčana kazna za odgovornog urednika ako se u objavljenoj informaciji neko oglasi učiniocem krivičnog dela pre pravosnažne odluke suda /čl. 95. ta 1 u vezi sa članom 37. Zakona o javnom informisanju/. (* Objašnjenje: Neretko se događa da novinari prenesu optužnicu, a u nastavku teksta konstataciju da je optuženi uradio navedeno krivično delo, iako optužnicm suđenje tek započinje i na kraju suđenja se može utvrditi da optuženica nije imala uporište u priloženim dokazima, te da optuženi bude oslobođen.)

3. Treći osnov klevete je samo krivično delo klevete utvrđeno članom 92. Krivičnog zakona Republike Srbije, na osnovu koga se, u krivičnom postupku utvrđuje krivično-pravna odgovornost. U Krivičnom zakonu Srbije, ovo krivično delo je definisano na sledeći način: «Ko za drugoga iznosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti i ugledu, kazneće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci». Ova formulacija je istovremeno i osnovni oblik krivičnog dela klevete. Drugi, teži oblik postoji «ako je delo učinjeno putem štampe, radija, televizije, drugih sredstava javnog informisanja i komuniciranja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu. U ovom slučaju, učinilac će se kazniti zatvorom do jedne godine». Ovaj oblik krivičnog dela klevete razlikuje se od osnovnog po sredstvima preko kojih je ona učinjena (štampa, radio, televizija), odnosno po mestu na kome je učinjena (javni skup), i zato se najčešće i odnosi na novinare, odnosno urednike.

Formulacije Krivičnog zakona restriktivno je postavljena, jer je teret dokazivanja da nije izvršio krivično delo na okrivljenom* koji treba da dokaže da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga što je iznosio ili prenosio. (* Objašnjenje: Ovo praktično znači da tuženi novinar pred sudom mora da dokaže da je ono što je napisao tačno. Tu je i osnvna razlika u odnosu na klasičan krivični postupak u kome tužilac dokazuje krivicu.)

Ukoliko, po proceni nezavisnog i nepristrasnog sudskog organa to i dokaže, okrivljeni neće biti kažnjen za klevetu. To je praktično, jedini osnov koji može da bude razlog za oslobođenje od krivične odgovornosti za klevetu. Na sudu je znači, teret odgovornosti da proceni, da li je, na osnovu svih okolnosti slučaja, postojalo krivično delo klevete ili ne.

Ukoliko se pođe od stanovišta do koga je došao Savet Evrope povodom Regionalne konvencije o kleveti i slobodi izražavanja, jasno je da je pokretanje postupka i krivična osuda za krivično delo klevete u zemljama u tranziciji još uvek opterećena stepenom razvoja demokratije i razvoja institucija sistema.

Zato i nema konkretnog odgovora na pitanje na koji način novinari treba da formulišu izveštaj povodom konferencija za štampu ili saopštenja državnih organa i drugih subjekata, da bi izbegli eventualne tužbe za klevetu.

Poštovanje jednog od osnovnih principa novinarske etike – neka se čuje i druga strana (audiatur et altera pars*) svakako bi mogla da bude od pomoći. (*Objašnjenje: Audiatur et altera pars, je jedan od osnova rimskog prava i u konkretnom slučaju Majdanpeka novinari su mogli da izbegnu na jednostavan način podnošenje tužbe za klevetu. Naime, da su posle konferencije za novinare Muzeja Leskovca zatražili izjavu oca dečaka koji ih je kasnije tužio, i u okviru svog izveštaja u vidu antrfilea preneli i drugu stranu, ne bi imalo nikakvog osnova za tužbu).

Primena zakonskog standarda, da su novinar i odgovorni urednik javnog glasila pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, dužni da provere njeno poreko, istinitost i potpunost je takođe značajno, ali ne i presudno za isključenje odgovornosti.

Edukacija sudija i razvoj nezavisnog sudstva, svakako jeste karika koja nedostaje u procesima koji se vode protiv novinara i medija. Kako je međutim, razvoj nezavisnog sudstva višegodišnji proces, jedini pravi put za oslobođenje novinara od krivične odgovornosti za klevetu jeste dekriminalizacija, odnosno brisanje klevete iz krivičnog zakonodavstva Srbije u formi u kojoj danas postoji. Sledeći praksu razvijenijih zemalja, "klevetu" treba izmestiti u parnični postupak u kome se može tražiti naknada štete prouzrokovane netačnim ili zlonamernim pisanjem medija, gde bi ipak teret dokazivanja za napisano i emitovano ostao na medijima.

Na kraju, preporučujemo novinarima da sa našeg sajta (sekcija Publikacije) preuzmu "Rečnik pravnih termina" koji će im sigurno biti od velike koristi u svakodnevnom radu.

Objašnjenja:

1) Slučaj Marije Maleš

Novosadska novinarka Marija Maleš osuđena je da plati 100.000 dinara pokrajinskom funkcioneru Dušku Radosavljeviću na ime "pretpljenog duševnog bola". U nastavku je izveštaj sa suđenja, kao i reakcije novinarskih udruženja i advokata:

Novinarka da plati funkcioneru 100.000 din. za duševni bol

NOVI SAD, 11. maja 2004. (Beta) - Novosadska novinarka Marija Maleš, moraće da isplati pokrajinskom funkcioneru Dušku Radosavljeviću 100 hiljada dinara za pretrpljenu duševnu bol, presudio je Opštinski sud u Novom Sadu, U presudi, koju je Maleš dobila juče kasno popodne, navodi se da je sudsko veće kojim je predsedavala sudija Danijela Kozomara donelo “delimičnu presudu” u korist tužitelja Radosavljevića, inače potpredsednika Izvršnog veća Vojvodine.

On je, naime, tražio 400 hiljada dinara za pretrpljenu duševnu bol zbog rečenice u tekstu koji je Maleš objavila u dnevnom listu “Danas” od 25. i 26 maja 2002. godine.

Maleš je tužena za tekst pod naslovom “Svako protiv svakoga, svi sa Đinđićem”, gde se osvrnula na unutarstranačke izbore u Reformistima Vojvodine (RV) rečenicom: “Radosavljevića nije sprečilo da lobira po drugim strankama, koju su mu po njegovim rečima, sve listom dale podršku, kao i ambasadama stranih država u našoj zemlji”.

“Sud je mišljenja da je tužitelj tuženoj u neformalnom razgovoru zaista i pričao o političkim potezima koji prethode predizbornoj kampanji, ali tužena nije smela iskoristiti i upotrebiti deo tog razgovora u suštinski skroz drugačijem smislu, od onoga koji je zapravo tužitelj želeo da predoči”, piše u presudi.

Navodi se i da tužena “nije imala pravo” da svoj članak formira tako da se iz njega može proizvesti zaključak za prosečnog čitaoca da tužitelj “zaista lobira” po drugim političkim partijama, ne bi li sebi obezbedio podršku sa tih strana.

“Sud je na nesumnjiv način utvrdio da je deo spornog članka bio usmeren na omalovažavanje i uvredu tužitelja, u vidu povređivanja njegovog ugleda i moralnog lika, imajući u vidu funkciju na kojoj se tužitelj nalazi, te njegovu zapaženu političku aktivnost, a ne na istinito informisanje javnosti o njegovom politickom delovanju”, istaknuto je u presudi.

Novinarka Maleš je povodom presude rekla agenciji Beta da će se žaliti Okružnom sudu u Novom Sadu i navela da je “šokirana presudom jer sud priznaje” da je Radosavljević rekao to što je rekao, ali da joj se “zamera što ona to nije predočila kako je Radosavljević želeo”.

“Mislim da nas ovakve presude vraćaju u period kada se nad novinarima vršio progon. Nadam se da će Okružni sud poništiti ovako apsurdnu presudu jer to zapravo znači da novinari ne bi trebali da budu novinari već daktilografi i poslušnici”, kazala je Maleš.

Ona je dodala da svojim tekstom “nikoga nije uvredila, već samo napisala, ono što je neko sam rekao”.

Maleševa treba da plati i oko 34 hiljade dinara za sudske troškove.

NDNV osudilo presudu novinarki Mariji Maleš

NOVI SAD, 13. maja 2004. (Beta) - Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) protestovalo je danas zbog presude Opštinskog suda u Novom Sadu da novinarka Marija Maleš mora da isplati 100.000 dinara potpredsedniku vojvođanske vlade Dušku Radosavljeviću, na ime duševne boli.

“Teška i skupa duševna bol ovog puta je nanesena, kako presuda obrazlaže, ne zbog izvrnutih, ili još gore netačnih činjenica već zbog neadekvatnog onoga što Radosavljević ne osporava da je rekao”, navelo je NDNV u saopštenju.NDNV ocenilo je da su takvi vidovi pritisaka na novinare “učestali u poslednje vreme” i da opominju profesiju da se “čvršće drži osnovnih principa novinarstva”, ali i sudstvo da “ne dozvoli” da za svaku izgovorenu reč “budu krivi samo oni koji je prenose ili tumače”.

“Verujemo da će više pravosudne instance, pred kojima će se naći žalba osuđene novinarke, umeti profesionalnije da odmere ima li mesta tužbi i presudi u slučaju kada novinar nije bio samo puki zapisničar već i tumač stavova koji slede iz izgovorenog”, navelo je NDNV. Radosavljević je tužio Mariju Maleš zbog teksta pod naslovom “Svako protiv svakoga, svi sa Đinđićem”, u kojem se osvrnula na unutarstranačke izbore u Reformistima Vojvodine (RV) rečenicom:

“Radosavljevića nije sprečilo da lobira po drugim strankama, koju su mu po njegovim rečima, sve listom dale podršku, kao i ambasadama stranih država u našoj zemlji”.

Sud je ocenio da je Radosavljević toj novinarki u neformalnom razgovoru “zaista i pričao o političkim potezima koji prethode predizbornoj kampanji”, ali da ona “nije smela iskoristiti i upotrebiti deo tog razgovora u suštinski skroz drugačijem smislu, od onoga koji je zapravo tužitelj želeo da predoči”.

Poverenik NUNS-a osuđuje kažnjavanje novinarke

NOVI SAD, 12. maja 2004. (Beta) - Poverenik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za Vojvodinu Marina Fratucan protestvovala je zbog presude novosadskog Opštinskog suda po kojoj novinarka Marija Maleš treba da isplati 100.000 dinara potpredsedniku pokrajinske vlade Dušku Radosavljeviću za pretrpljeni duševni bol.

“Smatramo ovu presudu sramotnom, jer je doneta samo zbog neadekvatno interpretirane rečenice, iz ugla tužitelja Radosavljevića, a ne zbog izgovorene laži ili dezinformacije, što je sud i utvrdio”, rekla je Marina Fratucan agenciji Beta.

Ona je istakla da NUNS smatra da Malešova nije narušila osnove novinarske profesije i podsetila da je razvoj demokratskog društva uslovljen mogućnošću bavljennja istraživačkim, kritičkim i analitičkim novinarstvom, što ovakve presude dovode u pitanje, jer novinare pretvaraju u “puke zapisnicare”.

Fratucan je ocenila da bi što pre trebalo usvojiti set medijskih zakona, uključujući zakon o dostupnosti informacijama, koji bi morali regulisatti prava i obaveze kako novinara, tako i političara.

“NUNS će sačekati odluku okružnog suda u Novom Sadu, koji treba da razmatra žalbu Malešove, a potom će odlučiti o daljim potezima povodom ovog slučaja”, dodala je Marina Fratucan.

Regionalna kancelarija NUNS-a danas je protestovala i saopštenjem za javnost, u kojem je ukazala na to da ovakve presude utiču na časno i dosledno obavljanje novinarske profesije.

Žalba novinarke na kaznu za nanošenje duševnog bola

NOVI SAD, 14. maja 2004. (Beta) - Advokati novosadske novinarke Marije Maleš podneli su Okružnom sudu u Novom sadu žalbu na presudu po kojoj ona mora da plati više od 100.000 dinara potpredsedniku pokrajinske vlade Dušku Radosavljeviću zbog pretrpljenog duševnog bola.

Žalba, koja sadrži sedam strana, ukazuje na bitne povrede parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

U žalbi se kaže da je sud, ne navodeći razloge koji ukazuju na postojanje, vrstu i intenzitet duševnih patnji Radosavljevića, odredio da mu se na ime pretrpljenih bolova isplati 100.000 dinara.

Žalba ukazuje i na suprotnost presude sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda, koju sadrži pravo na slobodu izražavanja.“Sloboda štampe je jedan od najboljih načina da javnost sazna i formira mišljenje o idejama i stavovima političara, ali i o njihovom ponašanju. Granice prihvatljivosti kritike državnih funkcionera kao javnih ličnosti šire su od granica prihvatljivosti kritike običnih građana”, navode advokati u žalbi.

Advokati ukazuju i da je sud, ocenom da će Radosavljević dosuđenim iznosom “koliko je to moguće, zaboraviti duševne patnje koje mu je tužena nanela” otvorio novo pravno pitanje i napravio svojevrsni presedan, jer se takva “memorijska restitucija” do sada nije smatrala svrhom naknade nematerijalne štete.

“Moguće je da bi tužitelj lakše i brže zaboravio duševne patnje ako bi mu bio dosuđen i veći iznos. Uostalom, da li o moralnom liku bilo kog političara uopšte može biti reči, ako mu je za zaboravljanje duševnih patnji i potrebno i dovoljno 100.000 dinara”, pitaju advokati u žalbi, predlažući Okružnom sudu da žalbu usvoji, a presudu ukine ili preinači.

Maleš je tužena za tekst “Svako protiv svakoga, svi sa Đinđićem”, u kome navodi da “Radosavljevića nije sprečilo da lobira po drugim strankama, koju su mu po njegovim rečima, sve listom dale podršku, kao i ambasadama stranih država u našoj zemlji”.

2) Slučaj "Dejli miror"

Glavni urednik “Dejli mirora” podneo ostavku

LONDON, 14. maja 2004. (Beta) - Glavni i odgovorni urednik britanskog dnevnika “Dejli miror” (Dailly Mirror) Pirs Morgan (Piers), podneo je večeras ostavku nakon što je taj list 1. maja objavio kontroverzne slike na kojima britanski vojnici zlostavljaju jednog iračkog zarobljenika.

Morgan je podneo ostavku samo nekoliko sati nakon što je komandant prozvane jedinice britanske pešadije izjavio da su fotografije “potpuno apsurdne”.

Te slike, “samo su stavile u opasnost” britanske trupe u Iraku, izjavio je na konferenciji za novinare brigadni general Džef Šeldon (Geoff Sheldon).

Pritisak na Morgana rastao je proteklih dana, a britanski mediji jako su podeljeni po pitanju objavljenih fotografija.

“’Dejli miror’ izrazio je izvinjenje bez rezervi” zato što je objavio slike koje su bile povod za jednu “proračunatu i zlonamernu gnjavažu”, saopštila je grupa Triniti miror (Trinity Mirror), koja je vlasnik britanskog lista.

Grupa je odlučila “da ne bi bilo pogodno da Pirs Morgan nastavi da obavlja funkciju glavnog i odgovornog urednika i on je podneo trenutnu ostavku”, navodi se u saopštenju.

List je “iz dobre namere objavio slike za koje smo mislili da su potpuno autentične. Ipak, ima dovoljno dokaza za pretpostavku da su te fotografije lažne”, dodaje se u saopštenju.

Dejli miror se izvinio zbog lažnih fotografija

LONDON, 15. maja 2004. (Beta-AP) - Britanski dnevnik “Dejli miror” obajvio je danas na naslovnoj strani izvinjenje zbog objavljivanja lažnih fotografija o navodnom maltretiranju iračkih zatvorenika.

“Izvinite... Prevarili smo se”, navodi se na naslovnoj strani londonskog tabloida.

Naslov je podvučen crnom bojom ispod kojeg je tekst da list sada smatra da su fotografije montirane.

“Dokaz nije tako jak da možemo da idemo na sud. Čitaocima se izvinjavamo zbog objavljivanja fotografija za koje sada verujemo da nisu prave”, navodi se u tekstu.

Izvinjenje je uputio i vlasnik tabloida “Triniti miror” (Trinity Mirror), koji je najavio ostavku urednika Pirsa Morgana (Pierce).

Britanska vlada je u četvrtak saopštila da je zaključila da su lažne fotografije na kojima jedan britanski vojnik urinira na iračkog zatvorenika.