''Profesionalni novinari ne nastoje da umanje intenzitet sukoba.
Oni se trude da predstave informacije – tačno i nepristrano.
Ali se uz pomoć dobrog novinarskog izveštavanja sukob često može ublažiti.''
Ross Howard

Predgovor

Ova publikacija treba da doprinese usavršavanju teorije i praktične primene odgovornog izveštavanja o sukobima kao alata koji koriste medijski praktičari u područjima pogođenim sukobom. Sa ovim ciljem na umu, priručnik je osmišljen tako da bude i praktičan vodič za one koji su već upoznati s temom, kao i uvod za one koji nisu.

Priručnik je nastao kao rezultat partnerstva IMS-a i IMPACS-a, kao i Centre for Policy Alternatives u Kolombu, te Nepal Press Institute u Katmanduu, kojima su IMS i IMPACS posebno zahvalni. Istraživanje na terenu i radionice koje je vodio autor Ross Howard bili su ključni za razvoj i usavršavanje pojmova i alata predstavljenih u ovoj publikaciji. Jedna od tih radionica, u organizaciji IMPACS-IMS i the Centre for Policy Alternatives u Šri Lanki juna 2002. godine, obezbedila je značajan materijal za ovaj priručnik.

IMS i IMPACS, zajedno sa partnerima, imaju zadovoljstvo da ovaj priručnik predstave, uz nadu da će ga čitaoci, bilo da su već pohađali slične radionice ili im je ovo prvi put da se susreću s ovom temom, naći korisnim vodičem za osnovne pojmove i svakodnevnu praksu odgovornog izveštavanja o sukobima.

Shauna Sylvester
Izvršni direktor
Institute for Media, Policy and Civil Society

Jesper Højberg
Izvršni direktor
International Media Support

Uvod

I u najboljim vremenima novinarstvo je težak posao. Nikada nema dovoljno informacija niti dovoljno vremena. Novinari se oslanjaju na svoje postojeće veštine i profesionalne standarde da bi prevazišli ove teškoće i proizveli vesti koje su tačne i nepristrane. To je tradicionalna uloga novinarstva – da omogući javnosti da donese odluke na osnovu dobrih informacija.

Međutim, kada društvu preti nasilan sukob, novinarstvo se suočava sa većim teškoćama. Suprotstavljene strane nastoje da kontrolišu medije. Informacije mogu biti nepouzdane ili cenzurisane. Postoje lični rizici. Ali je tada dobro novinarstvo i najvažnije.

Da bi doneli pouzdane informacije javnosti tokom nasilnih sukoba, novinarima trebaju dodatne veštine. Moraju da razumeju uzrok sukoba, te kako se on razvija i okončava. Moraju da znaju gde da traže te uzroke i rešenja. Obezbeđujući ove informacije novinari pomažu javnosti da se daleko bolje informiše o onim osobinama sukoba koje su u pozadini nasilja, i tako mogu da pomognu u razrešenju sukoba. Zato novinari treba da budu svesni ove ključne uloge koju mogu da imaju tokom sukoba.

Ovaj priručnik nudi novinarima uvod u pomenute veštine i znanja. Zasnovan je na radionicama koje su vodili International Media Support (IMS) and IMPACS za iskusne novinare i urednike u društvima koja su u opasnosti od sukoba. Namena mu je da bude podsetnik za učesnike ovih radionica u njihovom daljnem radu. Drugim novinarima ovaj priručnik može poslužiti kao polazište za sticanje novih veština i znanja o izveštavanju o sukobima. To znanje – nazvano odgovorno izveštavanje o sukobima (engl. conflict sensitive journalism) – može pozitivno da doprinese društvima pogođenim konfliktom.

Veći deo ovog priručnika proizašao je iz važnog rada inovatora na području medijske obuke i izgradnje mira, među kojima su Jake Lynch i Annabel McGoldrick iz Taplow Court and conflictandpeace.org i njihove publikacije, među kojima je 'Reporting The World'; Fiona Lloyd i Peter du Toit su autori 'Reporting for Peace for Internews'; the Institute for War and Peace Reporting; Robert Karl Manoff iz the Centre for War, Peace and the News Media; Melissa
Bauman iz the Media Peace Centre u Južnoj Africi; i prvobitno istraživanje IMPACS-a — The Institute for Media, Policy and Civil Society.

Takođe se zahvaljujemo učesnicima na radionicama IMS Conflict Sensitive Reporting u Šri Lanki i Nepalu; kao i Centre for Policy Alternative (CPA) u Šri Lanki i the Nepal Press Institute-u. Ostali kojima smo zahvalni su Sunanda Deshapriya, Chiranjibi
Khanal, Binod Bhattari i drugi; kao i IMS i IMPACS i partneri koji su imali udela u pokretanju ovih inicijativa.

Razumevanje sukoba

Profesionalni novinari, bilo da su toga svesni ili ne, specijalisti su za sukobe. Za novinare, promena je vest. A kada se dešava promena, obično je prisutno neslaganje ili sukob. Sukob postoji među onima koji podržavaju promenu i onima koji je ne žele, ili među onima koji žele veću promenu i onima koji joj se suprotstavljaju. Tako se novinari veoma često suočavaju sa sukobom. Ali veliki broj novinara malo zna o ideji sukoba. Ne znaju njegove osnovne uzroke, niti kako se sukobi okončavaju. Ne poznaju različite vrste sukoba.

Više od 50 godina diplomate, pregovarači i istraživači na polju društvenih nauka izučavaju sukobe i razvijaju sofisticirane uvide u njih, kao što se to radi na polju medicine, biznisa ili muzike. Većina novinara naprosto izveštava o sukobu kad se on dogodi. U poređenju s tim, novinari koji pokrivaju medicinu ne izveštavaju samo o bolesti jedne osobe, već i o uzrocima bolesti i mogućim načinima izlečenja. Novinari mogu da koriste iste veštine u izveštavanju o sukobu. Veštine analize sukoba omogućiće novinaru da postane efikasniji profesionalac i svesniji pojedinac. To se zove odgovorno izveštavanje o sukobima (engl. conflict sensitive journalism).

Šta je sukob?

Sukob je situacija u kojoj dva pojedinca, grupe, ili više njih nastoje da ostvare ciljeve ili ambicije koji im nisu zajednički.

Nije svaki sukob nasilan. Sukob je normalna pojava kada se dešava neka promena. Neki ljudi žele promenu, drugi se ne slažu s njom. Kada se neslaganjem ili sukobom upravlja na miran način, to može biti pozitivan proces. U suprotnom, on postaje nasilan. U slučaju nasilnog sukoba ljudi se boje za svoju bezbednost i opstanak. Kada kažemo sukob, obično mislimo na nasilan sukob.

Šta uzrokuje sukob?¹

Gotovo u celom svetu može se predvideti da će se sukob pojaviti u slučajevima kada:

• Postoji nestašica resursa u smislu hrane, stanovanja, poslova ili zemljišta, ili nisu ravnopravno raspodeljeni.  
• Dve grupe malo ili nikako komuniciraju.
• Grupe imaju netačne predstave i verovanja jedne o drugima.  
• Postoje nerešeni sukobi (osećaj nepravde ili načinjene štete) iz prošlosti.
• Postoji nejednaka podela moći.

Razmislite o mogućim izvorima sukoba u vašoj zemlji. Razmislite šta je uzrokovalo nasilan sukob.

Kako razumeti nasilje²

Nasilan fizički sukob novinari lako prepoznaju i opisuju. Pojedinci ili grupe u sukobu nastoje da naude jedni drugima ili ubiju jedni druge, što za posledicu ima žrtve. Ali ima i drugih vrsta nasilja koje može značajno da naudi društvu, a novinari teže mogu da ga vide i objasne.

Kulturno nasilje može biti način na koji jedna grupa vidi drugu duže vreme. Ono uključuje način govora, slike i verovanja koji glorifikuju fizičko nasilje. Pod kulturno nasilje potpadaju:

• Govor mržnje: Različite etničke ili kulturne grupe otvoreno govore loše jedne o drugima. Jedna grupa krivi drugu za svoje teškoće ili probleme. Nasilje se podržava da bi se eliminisala okrivljena grupa.

• Ksenofobija: Mržnja jednog naroda ili zemlje prema drugom ili strah od drugog stvara pogrešnu percepciju i podspešuje politike koje promovišu sukob s tom zemljom.

• Mitovi i legende o ratnim herojima: Društvo čije popularne pesme i istoriografija glorifikuju drevne pobede jedne strane može da izgradi mržnju prema drugoj strani.

• Religijska opravdanja za rat: Ekstremna netolerantnost prema drugačijim verovanjima podstiče sukob.

• Rodna diskriminacija: Dopuštanje onih praksi i zakona protiv žena koji ne važe za muškarce oblik je nasilja.

Strukturalno nasilje je ugrađeno u zakone i tradicionalne oblike ponašanja neke grupe ili društva. Ovakvo nasilje je dozvoljeno ili ignorisano. Ono može da uključi:

• Institucionalizovani rasizam ili seksizam: Zakone i prakse koji dopuštaju nejednak tretman po osnovi rase ili pola.

• Kolonijalizam: Nedostatak samoodređenja neke zemlje. Strani autoritet silom uzima kontrolu nad svim važnim procesima odlučivanja.

• Ekstremna eksploatacija: Kao što je ropstvo.

• Siromaštvo: Vodeći uzrok nasilnih sukoba u svetu.

• Korupcija i nepotizam: Na vladine odluke utiču ili imaju odlučujući uticaj mito, favorizovanje, porodične i plemenske veze.

• Strukturalna segregacija: Zakoni po kojima ljudi moraju da žive u zasebnim grupama ili mestima protivno sopstvenoj volji.

Ovakve oblike nasilja izuzetno je važno prepoznati kada se izveštava o sukobu ili se on analizira. Oni su često stvarni razlog direktnog fizičkog nasilja. Okončanje fizičkog nasilja tu nije dovoljno. Ono će se ponoviti ako se na kulturno i strukturalno nasilje ne obraća pažnja.

Razmislite o svojoj zemlji: ima li kulturnog i strukturalnog nasilja? Da li se o njemu izveštava u medijima? Da li se glas žrtava čuje u vestima?

-----------------------------------------------------------------------------------------------

¹ Ovaj paragraf je preuzet i adaptiran iz  ‘Peace Journalism, What is it? How to do it?’ autora Annabel McGoldrick and Jakea Lyncha. Ovom priručniku se može pristupiti na web sajtu www.reportingtheworld.org.uk klikom na ‘2003 events’, a zatim na ‘Peace Journalism Training’. Priručniku se pristupa preko donjeg dugmeta na desnoj strani.

² Ovaj paragraf je preuzet i adaptiran iz  ‘Peace Journalism, What is it? How to do it?’ autora Annabel McGoldrick and Jakea Lyncha. Ovom priručniku se može pristupiti na web sajtu www.reportingtheworld.org.uk klikom na ‘2003 events’, a zatim na ‘Peace Journalism Training’. Priručniku se pristupa preko donjeg dugmeta na desnoj strani.

------------------------------------------------------------------------------------------------

U nastavku:

NOVINARSTVO I SUKOB
•    Moć medija
•    Nesvesne uloge novinarstva
•    Kako razumeti uticaj novinara
•    Kako se sukob rešava?
•    Šta je svrha ove analize?  
•    Više alternativa znači manje sukoba
•    Analiza sukoba za novinare