Knjigu „Kako pisati za novine“ svaki novinar (ne samo početnik) i urednik trebalo bi da drži na radnom stolu ili u kompjuterskoj memoriji. Autorka Sandra Šare, lektorka koja je radila u beogradskom nedeljniku "Vreme", sažela je u knjizi svoje jezičko znanje, iskustvo i nepristajanje na diskriminatorski jezik i jezik mržnje. Knjiga je korisna i za novinare sa bliskih jezičkih područja. (preuzmite izdanje u PDF formatu).

Naslov: „Kako pisati za novine“
Autorka:  Sandra Šare
Izdavač: Medija centar Beograd, 2004.
(preuzmite izdanje u PDF formatu)
(PDF verzija ne može se štampati)

Beogradski Medija centar izdao je krajem 2004. knjigu "Kako pisati za novine" (291 str) koju bi svaki novinar (ne samo početnik) i urednik trebalo da drži na radnom stolu ili u kompjuterskoj memoriji (knjiga je dostupna u pdf formatu i na sajtu Medija centra ).

To je detaljna i sistematična studija o jeziku javne komunikacije koja osvetljava najznačajnije socijalne i političke, profesionalne i moralne uzroke i posledice upotrebe jezika i upućuje na njegovu pravilnu upotrebu.

Znanje koje se dobija čitanjem ove knjige ne može se dobiti ni na jednom fakultetu ili iz uobičajenih novinarskih ili lingvističkih priručnika. Autorka Sandra Šare, lektorka koja je radila u beogradskom nedeljniku "Vreme", sažela je u knjizi svoje jezičko znanje, iskustvo i nepristajanje na diskriminatorski jezik i jezik mržnje. Knjiga je korisna i za novinare sa bliskih jezičkih područja.

"Kako pisati za novine" ima pet poglavlja i prvih stotinak strana (dva poglavlja o jeziku i knjigama o jeziku) obrađuje stavove o jeziku i objašnjava standardni jezik, žargone, dijalekte, gramatike, istoriju srpskog jezika. Zatim sledi poglavlje o birokratizaciji jezika, odnosno birokratskoj retorici u novinama čija upotreba dovodi do, kako je Šare klasifikovala, nepotpunih vesti, nejasnih tekstova, tekstova sa nebitnim informacijama i predugačkih tekstova.

Sledi poglavlje o diskriminaciji jezikom i poslednje poglavlje, nazvano "Ćutanje", o tome kako jezik troši društvenu stvarnost. Obzirom da autorka u uvodu, objašnjavajući svoje motive da napiše knjigu, kaže da naše "javne retorike sprečavaju kominikaciju i ne povezuju društvo", zanimljive su njene preporuke mladim novinarima u poslednjem poglavlju: "sprečite svoju svest da prikuplja dokaze u prilog nekoj tezi" i "uslov da ne pišete dosadne tekstove, smrtni greh vaše profesije, jeste da vas realnost stalno iznenađuje".

Posebna vrednost ove knjige je što novinarima pruža potpuni politički, istorijski i društveni kontekst u kome nastaje jezički kodeks za koji se autorka zalaže, uz veoma opsežan spisak primera njegovog kršenja i posledica koje zbog toga nastaju. Primeri nisu samo iz beogradskih novina, nego su dopunjeni životnim situacijama sa kojima se Šare neposredno susrela.

Na primer, u veoma korisnom poglavlju pod nazivom "Diskriminacija jezikom", u kome podrobno opisuje kako se čitave grupe ljudi obespravljuju, omalovažavaju ili žigošu jezikom (poput žena, nacionalnih manjina, izbeglica, invalida, seksualnih manjina...), Šare daje niz životnih primera iz svojih susreta i razgovora sa novinarima koji su se bavili pisanjem ili istraživanjem neke od ovih društvenih grupa.

U delu posvećenom seksualnim manjinama, Šare, na primer, upozorava na jedan od razloga jezičke diskriminacije: "Dvojica mojih poznanika nisu se usudila da traže gej muškarce i lezbijke o kojima bi pisali ne samo zato što rade u redakcijama koje generalno pišu o političkim i društvenim temama. Imali su predubeđenja o ljudima drukčije seksualnosti. Jedan od njih je mislio da će se medijska "zaraza" sa Zapada proširiti i ugroziti heteroseksualnu budućnost Srbije, drugi da su u pitanju "bolesni" ljudi. Ovo je tipičan slučaj kada svoje stereotipe pre pisanja treba korigovati."

Iza većine problematskih celina koje Šare obrađuje u knjizi nalaze se preporuke kako pisati o određenoj temi. One obuhvataju savete mnogo šire nego što je to potrebno za jezičku pravilnost i odnose se na ukupno ponašanje novinara, počev od načina na koji se prilazi temi pa do spiska najznačajnijih reči koje treba upotrebljavati umesto nekih drugih koje su češće u opticaju. Takođe, iza većine celina postoje vežbanja u stilu: "analizirajte jezik ovih vesti" (slede tri birokratskim izrazima opterećene vesti), "pre analize njenog jezika, odredite šta čini vest", "potom objasnite kako jezik zamagljuje odgovore na pitanja na koja bi vest trebalo da odgovori".

Na kraju knjige je korisna bibliografija. Knjige na koje se Šare poziva obuhvataju jezičke priručnike, gramatike, rasprave i jezička istraživanja, ali i istoriju, politiku i društvena kretanja koja su na jezik i jezički diskurs uticala.

Napisala: T. Spaić, novinar dnevnika Blic, Beograd