Pripadam onima koje je obradovala čak i najava da Al Jazeera kreće sa programom iz Sarajeva. Razlog je jednostavan. Znano mi je iz iskustva da profesionalan, temeljit i objektivan medij ne samo da obrazuje publiku i pozitivno mijenja medijsku sliku jedne zemlje već odgaja i novinare. Kao što su loši mediji otvoren poziv svakoj budaletini da i on pokuša - kad već može svako - pouzdan, informativan i nepristrasan medij podiže kriterije i kod javnosti i kod budućih uposlenika.

 

Šta bih mogao reći nakon godinu dana emitovanja? Da li su ispunili očekivanja? Generalno jesu. Rade solidan program koji je aktuelan, u odnosu na lokalne medije rađen je po nešto višim kriterijima profesije, dobro pokrivaju regiju i svijet, možete uvijek nešto novo saznati i što je najvažnije u novinarstvu, imate povjerenja u ono što čujete i vidite. Produkcijski i vizuelno je bolji od ovdašnje konkurencije. Kad sam pred ekranom gledam samo emisiju od 18 do 19 sati i nemam uvid u cjelinu programa.

 

Šta su primjedbe? Vidljiva je ovdašnja bolest upošljavanja prijatelja. Mislim da su im kriteriji za glasovne mogućnosti novinara, pa čak i voditelja, nedopustivo niski, nema pravih istraživačkih priča i povremeno im je program razvučen i dosadan. Ono što me posebno nervira jeste uporno novinarsko insistiranje na nacionalnosti sportista. Slušati iz dana u dan o Srbinu Đokoviću ili Hrvatu Ćiliću je jednostavno iritirajuće.

 

No, ponavljam, u ovdašnjoj ponudi Al Jazeera Balkans je vrhunski medij.